Mali psi protiv srednjih i velikih pasa
(Sindrom malih pasa – pas veruje da je on vođa ljudskog čopora)

Jeste li vi jedan od onih koji više voli veće pse? Da li znate nekog ko vam je rekao da više voli veće pse jer su patuljci kevtavi i nervozni? Bilo da preferiramo veće ili manje pse, u jednom moramo da se složimo, veliki procenat malih pasa ima drugačiji temperament u odnosu na srednje i velike pse.
Mali psi su zaslužili reputaciju kevtavaca, nervoznih, ljubomornih, zaštitnički nastrojenih, nepoverljivih prema strancima, i ne baš najbolji prijatelji dece i, sve je to ,nažalost, naširoko prihvaćeno. Slično mitu da su svi pit bulovi opasni borci čije vilice ne puštaju svoj plen do smrti. To je ustvari, način ponašanja samo manjeg broja malih pasa. Zar ne?

Dakle, šta to tera male pse da se ponašaju drugačije u odnosu na veće pse? Pripadaju istom tipu životinja, sisarima iz familije kanida, red karnivora: canis lupus familiaris, koji je domestifikovana podvrsta vuka. Ovaj tip životinje instinktivno traži određen red u svom životu da bi bio ispunjen i zadovoljan. Hajde da izbliza pogledamo kako tretiramo veće i velike pse nasuprot ponašanju prema malim psima.
Mnoge stvari kod velikih pasa ne dozvoljavamo, dok nas te iste stvari zabavljaju kod malih pasa. Na primer:

Ako nemački ovčar od 50 kg skoči na čoveka, svi će se složiti da takvo ponašanje treba korigovati. Svi će to videti kao problem, a vlasnici će tražiti pomoć profesionalnih dresera i, ili, tražiti rešenje na Internetu zarad rešenja ovog problema. Vrlo brzo pas će biti zatvoren u posebnu sobu kada stižu gosti, kako bi ih zaštitili od mogućeg povređivanja.
A sada, patuljasti pinčer skače na čoveka. Neka sam proklet, ali to je simpatično. Ne boli, a čovek misli „ Ovaj pas me voli“.
Ali, šta pinčer stvarno misli? Da je pas čovek to bi bilo tačno... ali pas nije čovek. Skakanje za psa ima totalno drugo značenje. To je čin dominacije i respekta. Za psa lični prostor je znak poštovanja, pa kad čovek dozvoli skok na sebe, automatski je pokazao potčinjenost. Dozvolio je psu da prikaže ponašanje vođe čopora. Ako nemački ovčar zareži na vaše goste, i vi i vaši gosti znate da postoji problem. Nešto mora biti učinjeno.
Ali, ako čivava zareži, pa... ona to radi, zar ne? Ne. Nema razlike, u psećem mozgu i za jednog i za drugog režanje na ljude ima isto značenje. Ali, to je još jedna stvar koju mi malim psima jednostavno dozvoljavamo. Ako vaš jorkšir terijer odluči da laje i reži na druge pse dok šetate, ili dok prolaze pored ograde vaše kuće, to prosto izgleda simpatično jer se vaš mali pas ponaša kao pravi veliki pas.
Ali, akovaš akita inu laje i reži na druge pse, pas će biti ukoren i reći ćete mu da prestane. Činjenica je, psu nikad ne treba dozvoliti da izrazi dominantno ponašanje. Bez obzira da li je u pitanju veliki ili mali pas, njihov vođa čopora (čovek) mora psu da kaže „Ne“ i da proveri da li je komanda shvaćena i prihvaćena.
I, treba znati da psi ne misle da su veliki ili mali. Oni žive u momentu i jesu ono što stvarno jesu, pa zato i reaguju u momentu. Za pse, veličina nije bitna. Ako večerate ili ste ispred kompjutera a vaš bokser u punoj snazi se mota okolo i skoči vam u krilo, sigurno ćete ga gurnuti nazad i reći mu da nije trenutak za to. Ali, ako vaš mali maltezer dođe na krilo, to je nešto drugo, to je simpatično. Jer, on vas voli i želi da bude blizu vas. Nije.
Ovo je ponovo pitanje ličnog prostora. Vođa čopora odlučuje kada, gde i šta se radi. Vođa čopora traži mesto na vrhu. I normalno je da vaš mali pas sedi na vašem krilu. U svakom slučaju, biće vremena da ga VI pozovete da dođe i sedne vam u krilo. Ako sedite i gledate televizor vaš mali pas može da skoči i sedne do vas na kauč, ali samo dok prihvata da je to vaš kauč, a ne njegov. Morate ga naterati da čeka sve dok ga vi ne pozovete da vam se popne u krilo ili pored vas. Kada pas stekne naviku da se penje kad mu se sviđa, mi ljudi to objašnjavamo ljubavlju i naklonošću. Za psa je to pretendovanje. Pas pokušava da vas poseduje.
U svakom slučaju, kada sledeći put primetite da je pas čvrsto odlučio da se popne na vas, zapamtite, on vas potčinjava, to nije ljubav. Čovek mora da poseduje svoj lični prostor, a psu se mora objasniti da može da se popne samo kada je pozvan.
Ukoliko imate osećaj da vam pas prilazi na onaj „ja te posedujem“ način nije najbolji način da ga gurnete i oborite na pod. Bolje je da ga prstima kao vilicama pritisnete u toj meri da on počne da se povlači. Nemojte ga povrediti, ali mu stavite do znanja da nećete popustiti i da će morati da se pokori. A kad ga vidite da leži mirno u pokornom stavu (glava je na podu, ne pokušava da ostvari kontakt očima, uši su usmerene nazad, rep je opušten i ne mrda, nije napeto podignut) pravo je vreme da ga pozovete da se popne, pod uslovom da VI to želite.
Takođe, čim pas ponovo pokuša da dođe do situacije „Moj si“ treba ga ponovo spustiti na zemlju. Učinite da se pas pomeri, ne pomerajte ga vi. Pas mora biti psihički pokoren. Ako vaš rotvajler reši da opasno zalaje na kućepazitelja... znate da imate problem. Ali, ako vaš mali jazavičar uradi to, vi ćete savetovati kućepazitelju da izbegava psa. Mali pas se može sakriti ispod stola i nastaviti sa lajanjem i režanjem, vi ćete mu reći da ućuti, ali to obično ne urodi plodom. Gostu ćete objasniti da ne spušta ruke ispod stola.
Da je to rotvajler, stvari bi se odmah isterale do kraja, ali kod malog psa to se toleriše, a u stvari takvo ponašanje ne bi smelo da prođe neopaženo, tj, bez posledica za malog ljubimca. Jeste li ikada videli malog psa u krilu vlasnika koji reži na sve koji mu se približe? Vlasnik misli da ga pas štiti jer ga voli. Ustvari, pas štiti svoju imovinu. Govorimo o tome da mu je dozvoljeno da se oseća kao vođa čopora.
Sad zamislite u istoj poziciji dobermana. Slike u vašoj glavi idu od jednog do drugog psa i uglavnom primećujemo opasnost kada je doberman u pitanju, ali ne i kada je mali pas u pitanju i pokazivanje njegovog dominantnog ponašanja. U psećoj glavi nema razlike u iskazivanju ponašanja dobermana i malog psa, jer i jedan i drugi pokušavaju da budu broj jedan. Većina malih pasa ispoljava ovakvo ponašanje. Ako je neko šetao pekinezera i ako je on vukao koliko god može da bi došao do drveta koje će obeležiti, većina vlasnika će jednostavno dozvoliti psu da se nađe na čelu i da vuče.
U čemu je problem? Pas nije dovoljno jak da obori čoveka i vi znate da ste dovoljno jaki da vas on ne odvuče, zar ne? Ako vas labrador retriver povuče tokom šetnje svom snagom, velika je verovatnoća da će vas vući preko trotoara.
Velikim psima će se pre obratiti pažnja na to da moraju da paze na ponašanje tokom šetnje. Većina pasa (veliki i mali) vode svoje vlasnike u šetnju (hodaju ispred njih) iako bi trebalo da hodaju pored ili iza svog vlasnika (vođa ide prvi). Veliki psi, ipak se češće uče da ne vuku.
A mali, iako vuku istom merom, se ne tretiraju na isti način. Psi koji energično idu u šetnju obično imaju vlasnike koji se iz te šetnje vraćaju umorni od treninga i, ili vođstva. Za pse uzbuđenje nije indikator sreće. U većini slučajeva to je više znak neizbalansiranog stanja. Kad dođete kući posle odsustva izbegavajte da se obraćate psu uzbuđenim glasom. Ako posmatramo pse kao ljude, a psi nisu uzbuđeni i sretni nema nikakvog smisla. Velikim i srednje velikim psima će, manje je verovatno, biti dozvoljeno da spavaju na jastuku na kome mi spavamo. Jednostavno nema dovoljno mesta i za čoveka i za psa. Ako čak i spava na krevetu, to je obično pored nogu.
Mnogo je verovatnije da će mali pas spavati pored vlasnika na jastuku. U psećem svetu, vođa čopora spava na najudobnijem i uzvišenom mestu. Mali, plišani ljubimci to rade drugačije. Pošto ne mogu da se popnu sami na krevet, lavežom obaveštavaju vlasnika kada je vreme da ih podignu i kada da ih spuste sa kreveta. U psećem pristupu životu, samo vođa ima pravo da drugima kaže šta da rade. Nije loše samo po sebi da se vaš ljubimac nađe na krevetu, sve dok ste vi taj koji odlučuje kad će se popeti i kada će sići sa njega. Samo zapamtite, u čoporu vođa spava na najboljem mestu, zato mu ne dozvolite da vas sa njega istera. Vaš pas treba da živi pored vas, a ne vi pored njega. Neki psi imaju naviku da kevću. To ima veze samo sa odnosom vlasnika prema psu. Na primer, ako pas oseti da nema lidera, može pomisliti da je vreme da on preuzme komandu i da laje svaki put kada ga ostavite samog. Ili, lajaće svaki put kada treba da sledite njegove komande.
Ako vas proguta sindrom malog psa, on će kevtati i lajati sve više. Mali psi koji u svom vlasniku vide lidera koji ih ućutkuje kada se deru, uživaju u svojoj dnevnoj šetnji i zadovoljni su bez suvišnog glasanja. Kada su psi uplašeni, nervozni, pod stresom, ili na bilo koji drugi način neprijatno uzbuđeni, mi ljudi ih tada tetošimo, mazimo i pričamo im smirujućim glasom. Kažemo im da je sve u redu. Iako to radimo sa svim psima bez razlike, ipak je to češći slučaj sa malim psima. Uzimamo malog psa u ruke i mazimo ga kad god je uznemiren. To je zato što se mi ljudi dobro osećamo kad poklanjamo takvu pažnju. To je ljudska priroda, a naši mali psi su naše male bebe.
Ovakav način ponašanja je tipičan za ljude, ali kada se radi samo o ljudima. U svakom slučaju, kada se psi ne osećaju stabilno i od čoveka dobijaju ovu vrstu utehe (tretiraju se kao ljudi), njihova nestabilnost se povećava (stres, strah, nervoza). U psećem svetu to izgleda ovako: ako psu koji je psihički nestabilan iz bilo kog razloga, pružate utehu i pažnju, taj isti pas smatra da ste vi u tom trenutku u još lošijem stanju od njega, tj. nestabilniji i nesigurniji. Psi mogu da osete ljudsku energiju. Oni čitaju takvu vrstu simpatije kao slabost. U njihovom primalnom instiktu za održanje reda u čoporu, veoma je uznemirujuće za psa koji je nestabilan da bude okružen jedinkama u sličnom stanju. Ako u tom trenutku nema vođe, haos koji nastaje se ne može kontrolisati.
Isto važi i za ljudske zajednice. Zato se lideri biraju ili prihvataju da budu vođe. Ako se nestabilnost psa intenzivira, moguće je da pas u jednom trenutku pokuša da se stavi u poziciju lidera. Po njegovom viđenju, vi ste u tom trenutku slabiji od njega, što ga instinktivno stavlja u viši položaj od vas. Instinkt govori psu da je jačoj jedinki mesto na višoj lestvici u čoporu. Takav način razmišljanja omogućava čoporu da preživi. Zato morate psa da “hranite” jačom energijom.
Mnogi mali psi ustvari pate jer su od strane vlasnika prezaštićeni, tj. nemaju tretman psa, već bebe.Kada su veliki psi uznemireni, s obzirom na to da ne možemo da ih podignemo u krilo, oni mnogo manje i traže da budu tretirani na ovaj način. Psi koji veruju da su vođe čopora, često razvijaju želju za izdvojenošću. Pratiocima nije dozvoljeno da napuštaju vođu, ali njemu je dozvoljeno da napušta pratioce. Između očiglednog čuvanja, lajanja i ujedanja, mnogi psi razvijaju različite oblike dominantnog ponašanja koje uglavnom ne prepoznaju njihovi vlasnici. Psi veoma retko razvijaju najviši nivo dominacije preko noći. Obično postoje znaci koji se razvijaju tokom godina i dominantni alfa mužjak ne mora da laje i da grize. Ako vlasnici pružaju psu ono što želi, ponekad nema razloga da pas laje i ujeda ukoliko nije izazvan. Psi shvataju da egzistiraju u svetu ljudi. Na kraju krajeva ko im daje hranu ili otvara vrata da bi išli u wc? Kad već ljudi obavljaju ove zadatke po psećim željama, zašto psi ne bi mislili da su lideri. Lako je u tim uslovima steći utisak da ste vođa čopora. Pošto većina alfa osobina psa nije prihvatljiva, kao na primer ujedanje kao jedna od ubedljivijih taktika u prikazivanju moći, neophodno je da vlasnici stalno potvrđuju vođstvo nad svojim ljubimcima.

Ispod su opisani neki oblici ponašanja zajednički psima koji veruju da se nalaze iznad ljudi na lestvici vrednosti. Imajte na umu da pas nema nigde zapisane ove oblike ponašanja, već da će ispoljavanje pojedinih osobina u velikoj meri da zavisi od toga šta pas poželi da uradi u određenom trenutku. Pametniji psi mnogo češće izazivaju vođu čopora u odnosu na prosečno ili ispod proseka inteligentne pse.
Tvrdoglavost
Zahtevnost
Provociranje
Prosjačenje
Guranje igračke prema vama kako bi se igrali s njim
Glumljenje šteneta
Sedenje na visokim mestima i praćenje svega sa visine
Lajanje i cviljenje na ljude što mnogi vlasnici smatraju da predstavlja način pričanja (samo bez komande da to rade)
Skakanje ili stavljanje šapa na ljude iako za to nisu dobili dozvolu
Konstantno ulaženje i izlaženje na vrata pre ljudi
Stalno hodanje ispred vlasnika u šetnji kao da je pas vođa
Neposlušnost kod poznatih komandi
Nedozvoljavanje dodirivanja hrane ljudima
Ponosno stajanje u ljudskom krilu
Konstantno stajanje na višem mestu, u krilu ili na stopalima vlasnika
Konstantno zadržavanje mesta za spavanje (obično vaš jastuk)
Ljutnja ukoliko ga uznemiravate dok spava
Želja da spava iznad svojih vlasnika
Ponosan hod sa visoko uzdignutom glavom
Želja da ne ostaje sam kada se previše uzbudi do povratka vlasnika (vidi Želja za osamljivanjem)

Zaključci

Osnovno je: Ne postoje razlike između malih i velikih pasa. Ono što ih čini različitima je naš odnos prema njima. Peviše ih štitimo i ponašamo se kao da čuvamo bebe. To što ne dozvoljavamo velikim psima da budu vođe je zato što smo svesni njihove veličine.
Isto ponašanje pokazuju i mali psi, ali se zbog svojih malih gabarita drugačije tretireju i ne shvataju ozbiljno. Zato se i ne trudimo da ih disciplinujemo kao velike pse. Ako niste sigurni kako da povratite kontrolu nad svojim psom, ili se plašite da ne budete ujedeni,pozovite profesionalce.

Napisala Sharon Maguire
Preuzeto sa Dog Breed Info Center

 

Zašto moj pas radi nešto što zna da je loše? Da li zna?

Psi nisu roboti, ništa više nego ljudi. Njihov mozak ne funkcioniše na isti način kao ljudski. Pošto ne mogu da razmišljaju kao ljudi, ili da razviju još neke komplikovanije emocije poput nas, oni koriste svoje jedinstvene sposobnosti koje mi ne bi menjali za ceo svet. To je ono što životinje čini specifičnim, njihova različitost u odnosu na ljude.
Potrošite vreme da naučite kako ono razmišljaju i šta ih pokreće i to će vam pomoći da uspešno komunicirate sa njima. Dajte psima ono što im treba, a ne uzimajte samo ono što vi želite od pasa. Oni koji tako rade generalno su srećniji od onih koji misle samo na sebe.

Ako imate zmiju za ljubimca, morate znati šta takvoj životinji treba i potruditi se da joj date to što joj treba. Na primer, sklonište gde će se sakriti. Ali, iz nekog razloga ljudi humaniziraju pse i doživljavaju ih kao da imaju ljudske potrebe. A kad se to dešava psi u suštini pate jer njihove osnovne animalne potrebe nisu ispunjene.
Psi ne razmišljaju, oni delaju. Oni nikad ne spremaju svoje akcije unapred. Ustvari, to znači da, recimo, pas ne ustane ujutru i kaže: “Danas ću da pojurim i ujedem poštara”. Kada pas ujede, 99% su šanse da je kriva pogrešna komunikacija čoveka sa psom. Ima nekoliko stvari koje su neophodne da bi naši psi bili zadovoljni i srećni. Kada to ne dobijaju oni reaguju adekvatno situaciji, naravno po svom nahođenju.

Psi i druge životinje, generalno gledajući, imaju univerzalni jezik. Oni čitaju jedan drugom energiju emocija. Ljudi, na žalost, to ne mogu da rade u tom opsegu u kom životinje mogu. Zato, vaš pas zna kada vi hodate kroz sobu neraspoloženi, jer čitaju vašu ljutnju kroz energiju koju tom prilikom odašiljete.
Tom prilikom oni ne razumeju da je izvor te ljutnje to što žvaću vaš kauč ili piške po podu. Jedini način da psi shvate šta je loše je ukoliko ih uhvatite na delu ili trenutak pre toga.

Psi su životinje čopora i to što ih vođa čopora izbegava ne znači da oni znaju zašto, već samo da su svesni činjenice da niste dobro raspoloženi. Zato šunjajuće ponašanje je generalno izgovor za oproštaj zbog prekoračenja granica koje su u čoporu tačno propisane zavisno od toga gde se ko nalazi na lestvici bitnosti.
Evo i primera: ako vaš pas nešto žvaće, a posle toga se vi izvičete na njega i korigujete ga , zbog, na primer, jedenja iz kante za đubre, vaš pas će misliti da je problem u đubretu koje se posle njegove akcije našlo na podu, a ne njegovo guranje glave u kantu.
U svakom slučaju, ako vaša korekcija nije naišla u pravom trenutku, vaš pas neće povezati da je sam akt jedenja đubreta pogrešan, već da je problem kada se đubre nađe na podu. Jer, to izgleda ovako: pas jede đubre, vidi đubre na podu i odjednom to je LOŠE.
Onda puzi okolo,ili pokazuje znake krivice, jer zna da ćete vi biti ljuti, a on kažnjen. A nakon toga ponovo žvaću đubre, jer nije ukapirao da je to PROBLEM. Vaš pas zna da ste ljuti, ali sve dok ga ne uhvatite na delu, on neće znati zašto.

Čak, može se desiti da, ukoliko bacite papir u kantu, a on padne pored, pas zalaje da vas upozori, jer stanje stvari nije onakvo kakvo treba da bude. Kada vratite papir u kantu, on će se smiriti, jer je njegov univerzum ponovo savršen.
Savet: Ne koristite njegovo ime kada ga korigujete. Njegovo ime koristite samo u pozitivnom smislu.

Da bi pas živeo mirno i bez stresa u ljudskom čoporu, čovek mora biti vođa čopora. U divljini, vođa čopora ne pokazuje simpatije prema nižim članovima čopora, osim kada treba pohvaliti ponašanje koje je prihvatljivo. Ono što oni rade su pravila koja čopor mora da poštuje, granice do kojih se može ići.
Ovakav način života čini da se pas oseća siguran i zaštićen. Živeći među ljudima, pas se susreće sa osećanjem naklonosti. Ljubav je usađena u sva živa bića, a naklonost je način ispoljavanja te ljubavi. Bilo kako bilo, ovo osećanje se ne ispoljava često u psećem svetu, tj ne kao u ljudskom.
Na primer, naklonost se ispoljava nakon povratka iz lova kada lizanjem štenad i odrasli koji nisu učestvovali u lovu, pozdravljaju lovce. Naklonost dve različite vrste je ljudski izum i čovek je taj koji mora da zna kako pravilno da pokaže naklonost zarad dobre komunikacije.
Ovo je osobina u kojoj psi uživaju. Inače, isuviše često pokazujemo to osećanje, a prenebregavamo stvari koje instinktivno psu mnogo više znače. Stvar koja drži čopor na okupu, a članove sigurnim je stalna, stabilna i čvrsta disciplina, vredna poverenja svakog člana čopora.
Ako ovo poslednje izostaje pas gubi svoju sigurnost, postaje nestabilan, zbunjen, nesiguran i nesrećan. Niže rangirani psi gledaju u vođu čopora kao nekoga ko će ih usmeriti i voditi na tom putu. Njihov instinkt ih upozorava da bez jakog vođe oni neće preživeti. Zato, ako u vama ne vide doslednog, čvrstog lidera, instinkt ih tera da preuzmu tu ulogu i bore se za opstanak.

Pas takođe oseća potrebu za dnevnom šetnjom. Da citiramo čuvenog psećeg psihologa Cezara Milana: “U prirodi, ptice lete, ribe plivaju a psi hodaju. Za psa, šetnja je migracioni instinkt. Čopor hoda da nađe hranu. Lider je na čelu, a članovi tima ga slede zadovoljni. Šetnja ne služi samo za fizičko pražnjenje već i za mentalno punjenje psećih instinkata. Trčanje po dvorištu, igra sa drugim psom, jurenje lopte ili vođenje u park gde se skupljaju psi nije dovoljno. Najveća greška vlasnika pasa je zaboravljanje da je pas životinja. Pas se humanizira jer to odgovara našoj ljudskoj prirodi. Mnogo puta mi ljudi koristimo pse da zadovoljimo svoje potrebe, i prenebregavamo činjenicu da naši drugari imaju i svoje, životinjske potrebe.Ljude ne interesuje šta “životinji” u našem psu treba. Psi pomažu ljudima i krajnje je vreme da ljudi počnu da pomažu psima, tako što će ih posmatrati kao pse, učiti o njihovim potrebama i pružati im to. Tada, i samo tada, možemo reći da smo mi našem psu najbolji prijatelji."

 

Pravi načina da šetate svog psa na povodniku

Šetajte svog psa, ne dozvolite da on šeta vas. Ako mu dozvolite da bude ispred vas, pa vas pri tome još i vuče, u njegovoj glavi on je postao alfa pas vašeg čopora. A to je zato što VOĐA IDE PRVI. To može voditi novim oblicima ponašanja koja neki nazivaju “rasnim osobinama” ili “ličnošću”, a sve se svodi na to da je pas preuzeo komandu nad ljudima. Kretanje ispred vas na njih ne deluje opuštajuće, kao kad hodaju pored ili iza vas relaksirani jer nemaju breme odgovornosti vođe čopora. Ovo može i da formira u psu određenu napetost , a velika količina toga pokazuje da pas ne dobija ni dovoljne količine ni adekvatnu vrstu vežbe.
Imajte na umu da ovde nije u pitanju sam akt praćenja, već i to da vi kao čovek treba da donosite odluku o tome da pas prati vas. Koliko često šetate? Da li vi komandujete psu da hoda pored vas, ili on to radi jer mu odgovara pošto se umorio? Čak ni ako pas ide ispred a ne vuče, ili najčešće ide pored noge, ne znači da je čovek vođa čopora. Pitanje svih pitanja je : Ko donosi odluke? Da li je vaš pas miran i pokoran kad mu otmete “dirigentsku palicu”? Kad napuštate kuću ko izlazi prvi na vrata i / ili kapiju? Vi ili vaš pas? Da li je njegova odluka da vas prati kad on to želi, a da zastane da njušne sa strane ili pođe ispred vas kada mu se prohte? Ili čovek svesno dozvoljava da pas vodi.Ako čovek dozvoli psu da vodi, jer posle svega on ipak ide “prilično dobro”, onda je pas taj koji vodi, a to znači da mu je dozvoljeno da bude vođa. Dakle, sve se svodi na to ko donosi odluke, jesam li ja dozvolio mom psu da ide ispred? Ali, u psećem instinktivnom svetu gde vođa odlučuje kojim putem se ide, takva vaša odluka psu kaže da ste mu dobrovoljno prepustili vođstvo. Šetnja čopora je takođe najbolji način da se novi psi međusobno upoznaju, ili, da se oni koji se ne podnose prihvate jedni druge. Svako neprihvatljivo ponašanje mora se odmah korigovati.Na kraju šetnje oni će se osećati kao da pripadaju zajedničkom čoporu. Važno je da pas koji nije šetao bude u blizini vodiča. Svaki pas koji šeta ispred svojih vlasnika počinje u svojoj glavi da sebe doživljava kao vođu čopora. Zato, ako psa vodite uz ili iza sebe dajete mu do znanja da ste na lestvici čopora vi iznad njega. Zapamtite, može postojati samo jedan alfa pas.
Svi psi, bez obzira na veličinu i rasu, žele dnevnu šetnju, vežbu, trčanje, praćenje bicikla, rolera, bilo čega što će im omogućiti da se kreću. Izvođenje psa u šetnju je bitan ritual da bi vaš pas ostao mentalno stabilan.Jer, njegov instinkt ga bukvalno tera da se kreće . Čopor se diže s ranim jutrom i kreće na put. Prosto kretanje u dvorištu, ma koliko da je veliko ili odlazak u park gde se okupljaju psi, ne može da zadovolji ovaj instinkt . Po rečima Cezara Milana, vaše dvorište je poput akvarijuma u kome je pas zarobljen. Ribe plivaju, ptice lete a psi hodaju. Imati psa ne znači da treba ispuniti samo potrebe čoveka da ima takvu životinju pored sebe, to znači, da psu dugujemo ono što njemu treba, kako bi i njegovi instinkti bili zadovoljeni.
Da bi pas bio mentalno stabilan, kao vlasnik morate ga voditi u šetnju da bi istrošio i svoju mentalnu i fizičku energiju. Pravi način za kretanje psa je ili pored ili iza vas, nikada ispred vas. Iako iz ljudskog ugla gledano, ovo izgleda beznačajno, u psećem svetu znači mnogo. Kada čovek dozvoli psu da hoda ispred to je kao da mu je rekao da mu prepušta vođstvo čopora.Instinkt govori psu da vođa ide prvi. Nedostatak vežbe, porast nivoa mentalne napetosti koju inače prava šetnja anulira, i dozvoljavanje psu da preuzme vođstvo, mogu da stvore mnoge probleme u ponašanju, kao što su na primer : hiperaktivnost, neurotičnost i/ili opsesivno iznuđeno ponašanje, koji pokazuju da pas nije mentalno stabilan. Nervno labilan pas nije srećan pas. Uzbuđeno ponašanje psa ne znači da je on srećan . Psi koji reaguju previše uzbuđeno kada njihov vlasnik dođe kući ustvari pokazuju nedostatak vežbanja i/ili vođstva. Za psa uzbuđenje ne predstavlja sreću. Za većinu pasa to je znak mentalne nestabilnosti. Kada stignete kući, nakon što ste bili odsutni, izbegavajte uzbuđen način izražavanja. Ako gledamo pse iz ugla ljudi, objašnjenje da uzbuđen pas nije srećan, nema mnogo smisla, ali zapamtite, pas je mesojed i lovac, a ne čovek.
Čuo sam i mnogo ljudi koji smatraju da je vođenje psa sa strane ili iza loše.To su uglavnom oni koji posmatraju pse isključivo iz ljudskog ugla. Ustvari, mnogo okrutnije je posmatrati pse kao da su ljudi, bez obaziranja na njihove prirodne instinkte. Neophodno je napustiti klišee i pse prihvatiti kao životinje koje imaju svoje posebne instinktivne potrebe.
Mnogi ljudi svakodnevno šetaju svoje pse, pri čemu su psi uvek ispred njih.Vođenje psa na povodniku nije tako teško kao što izgleda, naravno osim vašeg psa (pasa). Čak, bez problema možete voditi i više pasa na povodniku onako kako treba.
Kada ste spremni da šetate psa, zovite ga da vam priđe , nikako ne prilazite vi njemu.Kada priđe, recite mu da sedne mirno, bez da zgrabi povodnik ili počne da ga grize. Povodnici na izvlačenje nisu pogodni jer sa njima imate manju kontrolu nad psom. Vodite psa do vrata i otvorite ih. Pobrinite se da pas sedi mirno, a ne da kao strela proleti kroz vrata. Pas mora da shvati da ste vi taj koji odlučuje kad je vreme da se izađe napolje. Ukoliko sedi mirno, vreme je da se ide.Budite sigurni da pre psa napuštate kuću, makar da ste i jedan korak ispred njega.
Ogrlica treba da bude visoko na vratu, kako bi vam omogućila više kontrole nad psom. Grudni povodnik nije preporučljiv za pse koji šetaju. Grudni povodnik je dizajniran za vučenje. Vuču tereta, vuču saonica itd. On ide oko najjačeg dela tela psa i onemogućava dobru kontrolu. Držanje povodnika visoko kao što se radi kod pasa na izložbama daje vam više kontrole uz manje truda.Dobar način da se povodnik drži visoko na vrtu je prividna ogrlica. Povodnik ne bi rebalo da bude zategnut. Ne dozvolite psu da konstantno vuče i ne povlačite povodnik non stop. Opustite se.
Povodnik treba da bude kratak i da se drži labavo. Ako pas počne da vuče, povucite povodnik na stranu i izbacite ga iz ravnoteže. Ako postane suviše uzbuđen i ne možete da ga zadržite pored ili iza sebe, stanite i naterajte ga da sedne.. Sačekajte da se smiri pa počnite iz početka.Ne zovite psa kad ponovo počnete da hodate, već jednostavno krenite. Vođa čopora ne zove svoje članove da ga prate, čopor instinktivno polazi za njim. Pas mora da nauči da on prati vas, i da mora da se uskladi sa vašim načinom kretanja. Ne hvalite psa kada ide mirno pored vas. To izaziva uzbuđenje i onda izgleda da vi psa izbacujete iz njegovog standardnog potčinjenog ponašanja.
Pas ne sme da njuška okolo i vrši nuždu kako mu se prohte; on mora da se koncentriše na svog vodiča i njegov korak. Osoba koja vodi određuje gde može da se njuška i da se piški, a ne pas. U redu je da on obavi sve ove obaveze dok je u šetnji, ali samo onda kad za to dobije dozvolu. Pas mora da oseti da vi vodite njega a ne on vas.
Ako prolazite pored psa koji laje ili nečeg drugog što skreće pažnju, jednostavno nastavite dalje. Ako vaš pas počne da prati to što se dešava, jednostavno cimnite povodnik i podsetite ga da ste vi njegov prioritet. Ako to nije dovoljno, upotrebite svoje stopalo, ne da biste ga udarili, već jednostavnim gurkanjem mu skrenite pažnju na sebe. Ako pas vuče, stanite i naterajte ga da sedne.Korigujte svako neodgovorajuće ponašanje trzajem povodnika, a ako to nije dovoljno iskoristite svoju ruku kao kandžu i stisnite psa odlučno za vrat. Uradite to čim primetite da pas zuri u izvor ometanja ili čim uočite u njegovom pogledu da se sprema da laje ili reži.Tačan tajming je sve.Pravi potez mora biti načinjen ili pre samog dešavanja ili u momentu početka dešavanja, Ne smete čekati da eskalira.Ako sačekate previše da biste ga korigovali, može se desiti da vas pas i ne čuje, jer je suviše skoncentrisan na sam izvor ometanja.Kada korigujete psa, vi određujete i silinu njegove akcije.
Hodajte normalnim korakom držite ramena uspravno i opušteno. Pas može da oseti nervozu ili nedostatak samopouzdanja. Hodajte ponosno, kao pravi vođa.Pas će reagovati kada oseti takav stav. Obratite pažnju na to kako opušten povodnik i nezategnuta ogrlica izazivaju da pas drži visoko podignutu glavu i vrat.

 

Pitanja i odgovori Sharon Maguire www.dogbreedinfo.com

Zašto neki psi škljocaju zubima na ljude kada jedu?
Pas koji škljoca zubima je pas koji vam kaže da je iznad vas i da jednostavno želi da ga ostavite na miru dok jede ( vođa jede prvi... to je pseći instinkt ). Zato je važno da ste vođa čopora konstantno 24 časa dnevno. Kada to niste ili ste suviše popustljivi, pas je u nedoumici i testira vas, ili je jednostavno siguran da je on glavni. Komunikacija psa je jednostavna: režanje, škljocanje zubima i ujedanje. Krivac je, naravno, čovek. Njegovo je da razume instinktivno ponašanje psa ii da sve vreme bude vođa čopora, ili će s vremena na vreme biti testiran od strane psa. Psi koji nisu 100 % sigurni gde im je mesto, su psi pod stresom. Pošto ne možemo da mu dopustimo da bude glavni, a sa druge strane mu dozvoljavamo da donosi odluke, pas postaje nesiguran i nemiran, kao opsednut.
Nervozan ili živahan
Naravno, pošto izgleda živahno i uzbuđeno, reklo bi se da je srećan, ali u psećem rečniku to nisu reči za opisivanje stabilnog i zdravog raspoloženja. Mnogi psi u Americi nisu srećni, jer njihovi vlasnici ovo ne razumeju. Psi imaju instinktivnu potrebu za kretanjem, a koliko ljudi poznajete koji imaju pse? Dalje, koliko tih pasa vidite da idu u šetnju? Koliko od tih pasa hoda ispred svog vlasnika? Vođa ide prvi. I šta sad? Vašeg ljubimca izvedete u kratku šetnju, pustite ga da vuče, to jest da ide prvi, a kada se vratite kući očekujete da se ponaša ispravno. Da ne štiti svoju hranu. Da vas sluša. Da ne proleće kroz otvorena vrata kao strela. Da ne laje bez prestanka. Da ne žvaće stvari.Čudite se što je hiperaktivan i tako dalje...A nemate hrabrosti, znanja ili volje da budete vođa.
Preuzimanje odgovornosti
Pas koji nema dnevnu šetnju razvija pravi mentalni stres jer ima instinkt koji ga tera da hoda. Čopor u prirodi ustaje ujutru, a onda kreće u lov. Ali, žao nam je, veliko dvorište i/ili velika kuća nisu za to.Za pse je to samo veliki kavez. To je razlog zašto se veliki broj pasa uspava. To je ljudska greška i oh, to je tako tužno (nema veze, idemo dalje). Uzimamo te pse, žive sa nama, uzimamo od njih ono što nama treba kao ljudima i ne razmišljamo o tome da i oni možda imaju neke potrebe van hrane i smeštaja.Onda ih ubijamo jer postaju psihički nestabilni nabavljamo novo štene. I još jedan krug. Možemo da krivimo preterano brojne populacije i odgajivače koji prodaju sve i svašta, ali u pitanju je ponuda i potražnja. Kada bismo čuvali jednog psa ceo njegov vek, ne bi ni potražnja za psima bila tolika.
Moje štene čivave reži na nas. Jesmo li izabrali pogrešnu rasu? Imamo ženku od trinaest nedelja. Kada sam je sinoć podigao da je smestim na njen ležaj, zarežala je na mene i zauzela položaj kao da hoće da me ujede. Nisam do sad čuvao tako malog psa i nisam susreo takav temperament. Takođe reži i kada prilazite blizu njenih stvari. Stvarno je volimo i hteli bi da ovo uspe, ali se stvarno plašimo da smo izabrali pogrešnu rasu.
Uobičajeno je da se prema patuljastim psima ophodimo kao prema bebama, bez želje da im pokažemo ko je glavni, jer su tako mali i slatki. U psećem svetu mora postojati vođa. Instinktivno svaki pas zna da u čoporu mora postojati vođa od čijih odluka zavisi opstanak čopora. Kvalitetan vođa mora postojati i u kući. Ako to nije čovek, onda će to biti pas.
Kada pas reži na vas, on komunicira sa vama sa pozicije šta on želi. Pokušava da postane vaš lider. Hoće da vam kaže da nije vreme za krevet i da ne treba da dirate njene igračke. Niži članovi čopora nemaju svoje lične stvari. Sve pripada vođi. Na svoj način pas kaže da poseduje stvari i režanjem upozorava da ih niko ne dira, a ako ne biće i ujedanja.
Svaki put kada nakon režanja ne reagujete i još se i povučete, ona postaje mentalno jača. Što više popuštate, ona jača i bićete ujedeni na kraju. I to ne zato što imate lošeg psa,već zato što se suprotstavljate vođi čopora.Zato morate da požurite sa promenom ponašanja, jer će inače doći vreme kada će vaš pas reagovati samo instinktivno.
Moj pas je veći deo vremena poslušan, ali s vremena na vreme pokazuje znake dominacije. O čemu se radi?
Verovali vi ili ne, većina pasa ne želi breme odgovornosti vođe čopora. Ima i onih koji su rođeni da budu vođe, ali moraju da zauzmu mesto tik iza vlasnika, ukoliko je on dovoljno jak da se nosi sa izazovima koje nosi mesto vođe. Pas može da žonglira između preuzimanja liderstva i vraćanja te pozicije čoveku, naročito ako stvarno ne želi da bude vođa. Psi koji ovo ne moraju da rade jer su im vlasnici dovoljno sposobni da budu vođe su mnogo srećniji.
Imam havanezera starog 6 godina koji ima svoju posudu za hranu i koju mi na nekoliko dana punimo i ostavljamo da on sam odluči kada će da jede. Sada imamo štene golden retrivera za koje i zbog starosti i pripadnosti drugoj rasi koristimo drugu hranu. Takođe, treba da bude hranjeno dva do tri puta dnevno. Kako da pomirimo ove suprotnosti?
Nije preporučljivo da psu ostavljate hranu iz razloga psihološke prirode. Znate da instinkt kaže članu čopora da vođa odlučuje kada je vreme da se jede. A ako ostavite hranu u dostupnoj posudi, tu odluku prepuštate psu, pravite konfuziju u njegovoj glavi i izazivate nove, nepotrebne oblike ponašanja, usled nesigurnosti koja psa čini nestabilnim i nesrećnim. To je zato što on želi da ste vi vođa 24 časa dnevno, u svim situacijama.
U svakom slučaju, mislim da ne postoji drugo rešenje nego da se psi uobroče i to tako što će jesti u isto vreme svako u svom ćošku. Možda će vaš havanezer u početku izbegavati prvi obrok, jer nije navikao na to, ali kada ogladni počeće da poštuje nova pravila
Pudla od deset meseci je veoma nervozna, puna energije , gricka nas u svakoj prilici i traži društvo non-stop i cvili čim se na nju ne obraća pažnja. Da li je to genetski prenosiva osobina, jer smo čuli da su pudle ekstremno živahne, kao što smo istu stvar čuli i za kokere.
Biti nervozan ili ektremno živahan, nije osobina karakteristična za rasu i ne prenosi se genetski. Pas koji se tako ponaša je verovatno nedovoljno „trošen“ pas bilo fizički ili psihički. Taj nemir koji se javlja je u stvari anksioznost, jer pas ne može da zadovolji svoje potrebe kao član čopora. Nije dovoljno da se jurca po dvorištu ili da ga odvedete na neko mesto gde se okupljaju psi. Ono što njemu treba je izazov i svakodnevna vežba koja ne služi samo da ga fizički umori, već i da ga dovoljno psihički optereti. Najbolji način za to je kretanje čopora koji simulira potragu za hranom, ili kontrola teritorije na kojoj love. Pri tome, on ima i psihičko opterećenje jer sve vreme mora da prati kretanje vođe čopora i da mu se prilagođava. To itekako opusti psa i „napuni“ mu baterije, a sa druge strane, potvrđuje i vašu ulogu vođe čopora, jer ste vi taj koji je pokrenuo otragu, a što će uzrokovati poštovanje i bolje ponašanje psa.
Da li me moj pas voli ili me poseduje?
Imam pitanje za psa moje tetke, dvogodišnjeg patuljastog pinča. Kupili smo ga kao štene, i, moram da kažem, od početka je bio veoma vezan za mene. Pretpostavljam je da je razlog taj, što je čim je bio donešen i pokazao strah i nervozu, završio u mom naručju mažen i ušuškan. Sećam se da se tresao kao lud, ali da je posle izvesnog vremena postao potpuno miran. Od tog trenutka, potpuno se zaljubila u mene, čak i kad me ne vidi nekoliko nedelja, kad god se pojavim, jednostavno poludi od sreće.Bez obzira što je još od štenetabila obožavana, ni prema kome nije pokazivala takav intenzitet osećanja kao prema meni. Pas se ,generalno gledano, lepo ponaša,ali očigledno je da moja tetka nije lider u njenim očima i da ne sluša njene komande. Nikad nije obučavana. Nama to ne smeta, jer je kuća velika, kao i dvorište, tako da njeno ponašanje nikom ne smeta, osim što stalno laje i agresivna je na strance kada se pojave. Da li je moguće da pas mene vidi kao lidera, iako se viđamo jednom ili dvaput nedeljno. Iako joj je čestodosadno zbog malo vežbe, veliku pažnju pridaje mojim reakcijama, ako vičem na nju, veoma je tužna i depresivna, prestaje da se igra i odlazi sama u drugu sobu, leže na pod i čeka dok se ja ne pojavim i uspostavim mir. Ni na koji način ne maltretiram psa, a svo negodovanje izražavam povišenim glasom i hvatanjem za vrat. S druge strane, neverovatno je srećna kada se igram s njom i ni sa kim iz porodice ne pokušava da uspostavi takav odnos. Zato pokušavam da razumem da li me ona vidi kao vođu čopora ili kao druga za igru.Želela bih da joj obezbedim adekvatan trening, ali nisam u prilici da stalno dolazim i to izgleda jako teško.
Ovo ustvari zvuči kao da pas oseća da vas poseduje obe, naročito vas. Ako pas oseća da je iznad vas i pokazuje preteranu radost kada vas vidi, on vam ne pokazuje poštovanje, on ima zahteve koje treba da ispunite. Zapamtite, psi daju lideru prostor, a prostor je poštovanje. Ovo ima potpuno smisla, ako se uzme u obzir da ste psa upoznali u vreme njegove slabosti. U tom trenutku ste pokazali osećanja koje je pas prepoznao kao slabost, jer u čoporu ga niko u takvoj situaciji ne bi tešio, pa je on instinktivno osetio da zauzima mesto iznad vas.
Kada je pas uznemiren, on traži jaču ličnost od sebe, ali ne da bi bio utešen, već da bi se neko pobrinuo za rešenje situacije. I tada, umesto da budete lider, vi ste pokazali osećanja koja nisu adekvatna za ponašanje lidera, već su prepoznata kao slabost. Odatle je sve počelo, još od prvog dana, i zato je on agresivan prema strancima. On je vladar. To lajanje će se završiti ujedanjem, ukoliko on ne shvati da ste vi i ostali ljudi iznad njega.
Vi mu ustvari šaljete pomešane signale. Kad podignete glas na njega i on se skloni pokunjene glave, to je znak da vas poštuje. U psećem rečniku telesnih pokreta spuštanje glave, blago unazad nošene uši, i ponizno šunjanje znači da dobijate svoj prostor, što znači poštovanje. Ali, kada mu vi posle toga priđete i želite da se pomirite, u njegovim očima vi se njemu pokoravate. I, naravno, to ga zbunjuje. Jer, samo ljudi na taj način zaključuju mir.Psi stvaraju prostor i nude poštovanje.
Kada pas drži načuljene uši i prilazi ponosno, pokazuje osobine alfa jedinke. Ukoliko je glava spuštena, uši opuštene, unazad zabačene i polegle, hod takav da izgleda manji nego što jeste, to je znak poštovanja. Iz tog možete da protumačite da pas želi da vi budete alfa, jer vam tako lako prepušta to mesto. On ne želi da bude alfa. Ali, ako oseti ljudsku slabost i opasnost po čopor , on instinktivno na sebe preuzima tu ulogu kako bi zaštitio čopor.
Kao odgovor, mogu vam reći ovo: Da, možete biti vođa iako viđate psa s vremena na vreme. Moj savet je da i tetka takođe uradi isto i bude vođa. Za psa je veoma stresno da misli da mora da vodi čopor sa toliko ljudi, ili da ne zna gde mu je mesto. To nije način da pas proživi svoj život.
Kad je pravo vreme za pokazivanje naklonosti prema psu?
Onda kada je pas pokoran i miran. Drži glavu nisko. Uši opuštene i blago zabačene.Može i da se uvija u krug. U osnovi , praveći se da je manji nego što jeste, kaže vam da ne želi da bude glavni. U tom trenutku možete mu pružiti svu ljubav koju želite.Nikako u trenucima kada je uzbuđen, uplašen, nervozan, uznemiren, kao ni kada pokazuje znake dominanacije i izgleda vrlo samopouzdano i ponosno dok traži vašu pažnju. Pas koji želi da bude maza zahteva od vas da učinite nešto za njega. Zahtev od strane psa znači alfa ponašanje. Njegov ponosno držeći stav čini ga većim. Uši se ističu. Kad pas ima ovakvo držanje izgleda prelepo, ali u psećem svetu to je način da pas izgleda veći i da više liči na vođu.U tom trenutku, psa ne treba maziti i tepati mu. Kada pas pokazuje ovakav stav, ne treba mu pokazivati naklonost sve dok niste sposobni da mu pokažete da on nije gazda i dok on to ne prihvati i počne ponovo da se ponaša pokorno. Što je pas poslušniji i stabilniji u tom stavu , treba da dobije više pažnje od vas. Nema nikakve nežnosti dok dominantan stav nije pod kontrolom. Vaše pokazivanje naklonosti će pojačati svako raspoloženje u kome se pas nalazi
Kada da počnem sa šetnjom šteneta. Trenutno samo sedne kada krenemo... uspeli smo da okrenemo jedan krug po ulici i to je sve. Pomozite!
Sada je vreme da ga naučite da vas prati. Možda neće biti baš lako jer je on ipak samo štene, ali ponesite sa sobom neku poslasticu ili omiljenu igračku i napravite od toga zabavu. Treba da ga naučite da vas prati i ovo je najbolje vreme. Kada najzad krene sa vama i u jednom trenutku počne da hoda ispred vas, ono što možete da uradite je da u hodu natraške mu nudite neku poslasticu i polako ga naučite da vama prepusti vodeću poziciju. Učite ga da ne prelazi ispred vas (vođa ide prvi ). Treba da on prati vas. I to treba da bude osnova vašeg budućeg druženja. Trudite se da bude pozitivan i srećan. Hrana uvek pomaže. Sa onim malo starijim energičnim štencima koji vole da vuku s jedne strane na drugu i da sve omirišu, ne prestajte da radite, nikako ne odustajte. to će vam se tek kasnije isplatiti kada psi postanu veći i snažniji. Budite svesni njegovog nivoa energije i šta može da uradi s njom. To ne znači da treba da šeta milje i milje. Budite svesni njenih potreba i šetajte je svaki dan.
Pitanja i odgovori Sharon Maguire Dog Breed Info Center

 

Stariji psi: opšte promene u ponasanju

Štenad ima svoje probleme u ponašanju, a stariji psi svoje. Što se tiče starijih pasa, u mnogo slučajeva se ne radi o tome da ne razumeju pravila , već da iz raznoraznih razloga nisu sposobni da ih se pridržavaju.
Uznemirenost usled razdvajanja
Anksioznost je jedan od najvećih problema viđen kod starijih pasa. Pas sa ovim problemom postaje veoma uznemiren kada shvati da se vlasnik sprema da ode. Kada se to desi postaje destruktivan, laje ili zavija, možda piški ili vrši veliku nuždu i balavi bez prestanka. I, često po povratku vlasnika je preterano raspoložen Stariji psi mogu da imaju i smanjenu sposobnost da prihvate promene u dnevnoj rutini. Slabiji vid ili sluh ih čini još uznemirenijim, uopšteno, ali naročito kada se odvajaju od vlasnika. Neurološke promene mogu takođe da ograniče njihovu sposobnost za prihvatanje novina. Kod tretiranja ove pojave treba uzeti u obzir sledeće:
Ne pravite veliku buku od odlaska i povratka kući – to jednostavno učvršćuje stabilno ponašanje.
Naučite svog psa da se opusti. Ako nauči da se opusti uz komandu “ostani” u dužem periodu dok ste vi tu, sigurno će mu biti lakše da nauči da se opusti i kada vi niste tu.
Menjajte vreme odlaska. Mnogi psi znaju da kada čuju alarm, da je radni dan i da uskoro izlazite. Postaju uznemireni čim čuju zvuk alarma. Primorani smo da menjamo našu rutinu, kako naš pas ne bi tačno znao kada mi odlazimo. Na primer uzmite ključeve od kola i nastavite da sedite u fotelji, u subotu, kada ne radite, obucite se za izlazak i ostanite kod kuće.
Počnite sa vrlo kratkim izlascima. Odredite koliko možete da odsustvujete pre nego što pas počne da oseća uznemirenost.Ako je to i 10 sekundi, počnite odatle. Ostavite ga 5 sekundi , vratite se i ako je ostao miran, nagradite ga. Postepeno povećavajte vreme na koje ga ostavljate i gledajte da se uvek vratite pre nego što oseti uznemirenost i uvek ga nagradite. Pomirite se s tim da ovo može da traje od nekoliko nedelja do meseci, ali se trud isplati.
Povežite vaš izlazak s nečim prijatnim. Dajte mu na primer neki „slatkiš“ kome ne može da odoli. To može da mu odvrati pažnju od vašeg odlaska. Ova vrsta zebnje pojačava sama sebe i ako uspemo da izbegnemo da se pas uznemiri u trenutku kada ga napuštate, može se desiti da bude miran i posle vašeg odlaska. Uverite se da psa ostavljate u udobnom okruženju sa dobrom temperaturom, njegovim omiljenim ležajem, sunčana svetlost, tiha muzika. Neki psi su opušteniji ako vide šta se dešava napolju, drugi mogu još više da se uznemire. Slično tome, neki psi se uznemire ako ih ostavite napolje, jer više vole da vas čekaju unutar kuće. Otkrijte šta od toga želi vaš pas.
Učinite pseći dan zanimljivijim. Ukoliko ostavljate psa duže u toku dana, morate naći nekog ko će vas zameniti i izvesti psa da se rekreira. Stariji psi, posebno, mogu imati više puta u toku dana potrebu da vrše nuždu. Ako im pružite ove mogućnosti, možete u dobroj meri umanjiti njihovu uznemirenost. Stavite svog psa u boks, kavez ili kućicu. Mnogi psi se na takvom mestu osećaju sigurno i to smanjuje njihovu napetost. To je na kraju i sigurnije i za njih i za kuću.
Koristite timski pristup. Ukoliko se odlučite za lekove, oni sami po sebi ne mogu da reše problem. Posavetujte se sa stručnjacima za ponašanje pasa i pokušajte da zajedno pronađete rešenje.
Agresija
Stariji psi mogu postati agresivni iz različitih razloga.tako, na primer, zdravstveni problemi kao što su artritis ili bolesti zuba, koje izazivaju bol, gubitak sluha ili vida, što rezultira strah, smanjenu mobilnost, tako da pas ne može da se skloni od iritirajućih stimulansa(naporno štene), ili bolest koja direktno utiče na nervni sistem, kao poremećaj pamćenja. Stresovi poput seljenja, novog člana porodice, ili novog kućnog ljubimca iritiraju starijeg psa i mogu ga načiniti agresivnim. Ukoliko se radi o porodici sa više pasa, moguće je da je stariji pas koji je bio dominantan izazvan od mlađih željnih prvog mesta u čoporu.
Za određivanje faktora koji mogu povećati agresiju, moramo biti u mogućnosti da ih eliminišemo ili redukujemo. Lečenje zdravstvenih uzroka koji su uzrokovali agresivnost je glavno. Praćenje psa zbog uočavanja znakova stresa( povećan bol) i sklanjanje iz mogućih stresnih situacija koje mogu da prouzrokuju bol. Upotreba davilice i povodnika može obezbediti bolju kontrolu psa naročito one sa slabijim vidom ili sluhom. U nekim slučajevima korpa može biti neophodna da zaštiti ljude i životinje. NE OSTAVLJAJTE PSA SA KORPOM BEZ NADZORA. Lekovi mogu pomoći ukoliko su uzroci strah i anksioznost. Mada, kako je već objašnjeno nesigurnost usled razdvajanja se ne može rešiti lekovima.
Vršenje nužde po kući
Neki stariji psi koji su živeli u kući i znaju kako da se ponašaju mogu da počnu da prave „incidente“. Kao i kod drugih problematičnih ponašanja kod starijih pasa, ovo se može dešavati iz raznoraznih razloga. Zdravstveni problemi mogu prouzrokovati povećanu potrebu za uriniranjem i defekacijom. Ova stanja uključuju i zapaljenje debelih creva, zapaljenje svih creva, diabetes melitus, kamenje u bubrezima ili zapaljenje istih, upala prostate, Kašingova bolest ili bolesti bubrega ili jetre.Bolesna stanja koja otežavaju pražnjenje ili izazivaju bol takođe povećavaju problem. Ovde možemo pomenuti artritis, upalu analnih vrećica, gubitak vida i neke forme kolitisa. Rešavanje ovih zdravstveih stanja mogu pomoći i kod ove promene u ponašanju. Može doći i do gubitka kontrole mokrenja ili defekacije zbog upale prostate, hormonalnog poremećaja koji dovodi do nekontrolisanog mokrenja ili gubitka pamćenja. Kao što smo ranije rekli i strah od odvajanja može dovesti do ovoga.
Svaki stariji pas sa ovim problemima mora biti odveden na detaljan pregled kod veterinara, s tim da vlasnik mora biti spreman da da dodatna objašnjenja kao količina a i boja mokraće ili stolice, frekvencija pražnjenja i kada se javlja pražnjenje. Promene navika u ishrani ili pijenju vode, položaj psa kod pražnjenja i , da li se i šta od ova dva javlja kada vlasnik odlazi od kuće.
Zdravstvena stanja koja su uzrok ovih problema bi morala biti lečena. Ukoliko su artritis ili bolna stanja prisutna, vlasnik bi mogao napraviti rampu za izlazak napolje kako se pas ne bi peo ili silazio niz stepenice. Ukolko je pod klizav, treba ga promeniti, mesta na kojima pas urinira u kući bi morala biti tako dezinfikovana da se više ne oseća miris. Ako su pražnjenja creva učestala, treba izmeniti raspored u toku dana ili naći osobu koja bi psa mogla češće da izvodi. Hrana bi morala da se prilagodi i da bude dovoljno svarljiva da ne izaziva učestala pražnjenja. A ako se radi o šećernoj bolesti, kamenju u bubregu, ili hormonalnom uzroku učestalog pražnjenja, treba se posavetovati sa veterinarom.
Buka kao fobija
Ima starijih pasa koji su previše osetljivi na buku. Neki misle da se ovo dešava kada psima oslabi čulo sluha. Poremećaj pamćenja, nesposobnost kretanja ili nemogućnost odlaska sa mesta gde se buka javlja, kao i smanjena sposobnost starijeg psa da podnese stres mogu takođe pojačati ovaj strah.
Važno je i definisati izvore straha. To mogu biti grmljavina, novogodišnje petarde, ali i zvuci koje mi ne možemo čuti. Zato moramo pratiti promene u ponašanju psa i onda kada mi ne možemo da otkrijemo zvuk koji predstavlja neprijatnost. Tretman ovog problema može biti i lekovima, kao i desenzibilizacijom. Na primer, ukoliko definišemo zvuk koji izaziva strah, možemo ga puštati sa manjim intenzitetom i nagraditi psa kad god ne iskaže strah. To može trajati danima i nedeljama, a i nagradu treba tome prilagoditi.
Pojačano glasanje
Stres kod starijih pasa može da se prikaže i kroz pojačano lajanje, cviljenje i zavijanje. Ovo se može javiti u vreme razdvojenosti od vlasnika, kao način da se zadobije pažnja ( ako pas zbog poteškoća ne može da dođe do vas, na ovaj način vas zove da dođete do njega) ili zbog poremećaja u pamćenju.
Razlog pojačanog glasanja treba identifikovati ako je moguće, i ako treba, reagovati i medikamentima. Ako se pas javlja da bi zadobio pažnju, treba ga ignorisati. Od pomoći može biti i“korekcija sa daljine“, kao na primer, bacanje novčića ili kamenčića ili jak zvuk , s tim da pazimo naravno, da ne povredimo psa, a da ga istovremeno zbunimo ili prenerazimo. Pas možda neće sarađivati, jer mu je cilj da vam privuče pažnju. Ako je to jako izraženo,preispitajte svoje ponašanje prema njemu. Možda će biti neophodno da provodite više vremena s njim, ali naravno, pod vašim uslovima.
Noćni nemiri – promene u noćnim navikama
Neki stariji psi mogu da pate i od nesanice, pa ili šetaju po kući ili se glasaju. Bol, potreba za češćim uriniranjem ili defekacijom, gubitak vida ili sluha, promene apetita i neurološki razlozi mogu da izazovu ovakvo ponašanje.Ukoliko je potrebno, uraditi neophodnu terapiju, ili pokušati sa kontrolom ponašanja, kao i provođenjem više vremena sa psom ili, na kraju ograničiti psu noćno kretanje.
Poremećaji u pamćenju
Po istraživanjima Pfizer Pharmaceutical 62% pasa starih 10 godina i više su osetili neke od sledećih simptoma, što ukazuje na to da imaju neke poremećaje u pamćenju.
1.Zbunjenost ili dezorijentacija. Pas se može izgubiti u svom dvorištu, ili da se zarobi u uglu sobe ili iza nameštaja.
2. Tumaranje u noćnim satima i ostajanje u budnom stanju, ili promene u navikama noću.
3.Gubitak osećaja za ponašanje u kući. Prethodno stečene navike tokom obuke se zaboravljaju i pas može
da vrši nuždu tamo gde to obično ne bi radio.
4. Gubitak volje za radom
5. Gubitak pažnje ili zurenje u jedno mesto.
6. Neprepoznavanje prijatelja ili članova porodice.
Prihvatanje novog psa u zajednicu
S obzirom na to da stariji psi ne podnose stres dobro, uvođenje šteneta u zajednicu možda i nije najbolja ideja u vreme kada pas pokazuje promene u ponašanju. Najbolje je novo štene doneti dok je stariji pas još u dobrom stanju, pokretan (da može da se skloni od šteneta). , relativno bez bolova, ne pokazuje znake poremećaja pamćenja i još uvek dobro vidi i čuje.
Zaključak
Mnoge promene u ponašanju starijih pasa mogu biti odraz zdravstvenog stanja. Ako vam pas promeni ponašanje, potrebno je da ga odmah pregleda veterinar.Vaš stari pas je mnogo podložniji stresu, zato smanjite izvore stresa menjanjem dnevne rutine postepeno i smanjenje izlaganja psa izvorima stresa. Uz strpljenje, razumevanje i tretman preporučen od strane veterinara, možete učiniti da i u tim poznim psećim godinama i vi i vaš pas uživate u uzajamnom druženju.

 

Agresija - dijagnoza i tretman

Agresija je najozbiljniji i najopasniji problem koji može da se javi kod pasa čuvara. S obzirom na to da postoji više tipova agresije, sama dijagnoza, prognoziranje(mogućnost regulacije i korekcije), određivanje odgovarajućeg tretmana, treba da budu rezultat saradnje sa veterinarom i stručnjakom za ponašanje pasa. U nekim slučajevima, zdravstveno stanje može da bude uzročnik agresije, pa zato pre svake konsultacije sa bihevioristom treba uraditi kompletan zdravstveni pregled sa pregledom krvi kako bi se isključili ovi razlozi za nastajanje agresije. Da bismo ovaj problem tretirali kako treba, moramo prvo da razgraničimo o kojoj se vrsti agresije kod vašeg psa radi : dominacija u čoporu, strah, posesivnost, zaštita teritorije, porodična, preusmerena, u igri, ili naučena. U mnogo slučajeva više od jednog oblika agresije utiče na ponašanje jedinke.
Šta je dominantna agresija i kako se izražava i dijagnostikuje?
Jedna od najčešće viđenih agresija potiče od želje za za dominacijom u čoporu. Iz razloga da se obezbedi sigurnost i jedinstvo čopora, razvija se hijerarhija. Kada pas jedanput dođe u situaciju da se oseća kao vođa ljudskog čopora (ili pasjeg), svaka situacija u kojoj on oseća da mu je vođstvo ugroženo može dovesti do agresije. Psi koriste izraz lica i položaj tela da signaliziraju dominaciju, kao na primer isturene grudi, ponosno držanje, visoko podignut rep, kontakt očima ili režanje. Ovakvu reakciju možemo očekivati u jednoj od sledećih situacija:
Zaštita prostora koji se koristi za odmor ili hrane i ličnih stvari
Ograničavanje prostora, povlačenje, guranje, pokušaj disciplinovanja, kažnjavanje
Netremično zurenje, kontakt očima
Rukovanje sa čuvarom ( podizanje, maženje, grljenje, okretanje na leđa)
Preterana zaštita članova porodice
Šta je agresija iz straha i kako je dijagnostikovati ?
Ova agresija se javlja kod pasa koji su izloženi kontaktu sa ljudima ili drugim životinjama koje pre toga nisu poznavali, ili kod onih koji su prethodno bili izloženi nekom neprijatnom iskustvu ili nekom koje je u njima izazvalo strah. Iako neki psi iz straha više vole da se povuku, oni koji su na svojoj teritoriji i oni koji su preduhitreni pa ne mogu da se povuku, jer su saterani u ćošak, kao i oni koji su uzdržani ili povučeni, obično će na kraju biti agresivni. Kada se osoba ili životinja povuku, sam akt izazvan strahom, ili povreda životinje ili strah od posledica( borba ili kazna) uticaće na to da se sam strah u psu povećava. Agresija iz straha prema članovima porodice može se povećati i zbog kažnjavanja ili nekog drugog neprijatnog iskustva sa vodičem. Mnogi slučajevi se javljaju kao mešavina više vrsta agresije ( dominaciona, materinska, posesivna itd.). A dijagnoza da se radi o agresiji iz straha se donosi na osnovu uplašenog stava koji pas ima i izražene agresije. Terapija mora da sadrži elemente vaspitnog karaktera, jer je očigledno da psa treba osloboditi straha koji je u njemu ukorenjen, a to traži rad i strpljenje.
Agresija u igri i kako je tretirati ?
To je agresija koja se javlja kod mladih pasa, uperena prema ljudima ili drugim životinjama u porodici. Previše nasilna igra u kombinaciji sa grabljenjem, štipanjem i ujedanjem ljudi ili njihove odeće, su zajednički simptomi ove agresije. Mada to može da bude i normalno ponašanje, ukoliko dovede do povrede koja nije tretirana pravilno, kasnije kada to štene odraste može biti inicijalna kapsla za agresivno ponašanje.
Šta je posesivna agresija i kako se tretira?
Može se javiti prema ljudima ili drugim kućnim ljubimcima, ukoliko je pas došao u posed nečeg što žarko želi, kao na primer igračka za žvakanje, hrana ili "slatkiš". Iako je ovakva zaštitnička reakcija u prirodi normalna, jer je u pitanju preživljavanje, u porodici je neprihvatljiva. Zbunjujuće za pojedine čuvare je i pojava da ne treba svaku hranu koja se iznese iz kuće čuvati. Zato, stvari koje psu izgledaju neodoljivo, kao one bačene u kantu za đubre, omiljena igračka, hrana iz kuće, parčići sirove kože, su razlog da se razvije posesivna agresija.
Tretman mora biti direktan i pre svega mora sprečiti moguće povređivanje. Kao prvo, psu se mora ograničiti kretanje i onemogućiti da dođe u posed stvari koje bi poželeo da čuva. Psu koji čuva svoju hranu treba dati manje ukusan obrok i hraniti ga odvojeno od članova porodice. Onom koji štiti svoje "slatkiše" ili igračke treba ih oduzeti i davati ih samo kada je u kavezu ili boksu ili odvojenoj sobi. Kada ste u situaciji da nadgledate, dug povodnik i zategnuta ogrlica ga moraju sprečiti da luta i odmah ga omesti kada poželi da uleti u kantu za đubre ili da pokupi neki predmet sa ulice. Mala iznenađenja poput protresanja tepiha ili itisona, ružnih ukusa, hladne vode za pljuskanje itd, mogu ga obeshrabriti da dođe do stvari koje ga interesuju. Iako prevencija pomaže da situacija ne izbegne kontroli, pas mora da nauči da stvari koje uzme ostavi na komandu. Uspeh je postignut kad ubedite psa da nagrada koja ga čeka je bolja od onoga što on poseduje. Ukoliko imate psa koji sluša komande dok predmet obožavanja nije kod njega možete da očekujete da problem posesivne agresije bude rešen,u suprotnom biće jako teško.
Šta je teritorijalna agresija i kako se tretira?
Zaštitnička agresija se iskazuje prema ljudima i životinjama koje prilaze čuvanoj teritoriji. Generalno osobe koje pas ne poznaje i one iz porodice sa kojima nije u dobrim odnosima su njegov najčešći cilj.Dok većina formi zaštitničke agresije se odnosi na teritoriju, ima i pasa koji štite članove porodice bez obzira gde se nalaze. Ova vrsta agresije se može unapred rešiti ranom socijalizacijom i dobrom kontrolom. Mladi psi treba da sednu uvek kada neko uđe u kuću i budu pohvaljeni za to. Zarad smanjenja straha i nesigurnosti u vezi posetilaca, treba da omogućimo mladim psima kontakt sa što više različitih ljudi i životinja. Vremenom, većina pasa počinje lavežom da obaveštava čopor da neko nailazi. Pas sa kojim se radilo na vreme, brzo će sesti i prestati da pikira gosta, jer, na kraju krajeva, on je odradio svoje, a ostalo je na "vođi čopora". Ukoliko niste sigurni u svog psa, povodnik i ogrlica su mnogo sigurnije rešenje. Moguće je i rešenje u koje treba uključiti veći broj ljudi koji će često prolaziti ispred kuće, zvoniti na vrata ili ući u kuću pri čemu će pas biti nagrađen čim prestane da laje i obraća pažnju na uljeze.Kada stignemo do tog nivoa, upotrebićemo dodatne stimulacije kao što su sirena automobila, ogrlica protiv lajanja, blago drmusanje vrata, kako bismo uopšte sprečili pojavu lajanja, a pas shvatio da je to poželjno ponašanje i za to ponovo dobio nagradu.
Šta je predatorska agresija i kako je tretirati ?
Ponašanje grabljivca je intinktivno ponašanje psa u želji da juri i ulovi plen. Ovo ponašanje uključuje maskiranje, prikradanje, trčanje za plenom, napad i proždiranje, ali ponekad može biti usmereno na ljude i druge kućne ljubimce. Neki psi koji nikada nisu pokazali slično ponašanje, mogu da ga ispolje tokom jurnjave u grupi sa drugim psima. Iako postoje načini za prevenciju želje za lovom, mora se obratiti pažnja na ovu veoma bitnu agresiju. Kada je napolju pas mora da ima ograničeno kretanje kako se ne bi ponašao kao predator i jurio druge životinje. Osim toga, povodnik i korpa mogu pomoći kada je šetnja u pitanju.
Šta je maternalna agresija i kako se tretira ?
Maternalna agresija je direktno upućena ljudima i životinjama koje žele da priđu keruši sa štencima. Kada keruša prolazi kroz lažnu trudnoću, ona može takođe agresivno da čuva svoje mesto gde planira leglo ili plišane igračke približno u vreme kada treba i štenci da dođu na svet. Kada štenci odrastu i majka se odvoji ta se agresivnost retko vraća. U međuvremenu, možemo uzeti povodnik i ogrlicu i uz adekvatnu nagradu odvojiti majku od legla i za to vreme pregledati leglo. Uz desenzibilizaciju, dobru nagradu i sticanje poverenja može se izgraditi odnos pri kom će ženka dozvoliti pristup leglu bez pokazivanja agresivnosti.
Šta je preusmerena agresivnost i kako se tretira ?
Agresija koja je uperena prema ljudima ili životinjama koji je nisu izazvali, naziva se preusmerena agresija. Verovatno nastaje kada je pas izazvan, a osoba ili životinja se umeša ili u tom trenutku pristupi. Pas koji je izazvan treba da bude izbegnut. U nekim slučajevima hladna voda, zvučna sirena ili dugačak povodnik mogu biti upotrebljeni da se pas izvuče iz ovakve situacije. Ako agresija ili pobuđenost ne posustaju, razmislite o zatvaranju psa u mračnu i tihu sobu u kojoj bi bio sve dok sam ne pokuša da izađe zbog hrane ili igre. Kada preusmerena agresija izraste iz neke druge vrste, neophodno je definisati i tretirati osnovnu vrstu agresije (strah, teritorijalna, rivalstvo unutar legla itd.) ili prevenirati sam problem. Međutim, ukoliko ne izbegavamo izloženost samom izvoru problema nećemo moći da izađemo na kraj sa ovim. Jedino, ako znamo kada može doći do ove vrste agresije možemo koristiti povodnik i korpu kako bi sprečili posledice agresije.
Šta je naučena agresija i kako je tretirati?
Iako se naučena agresija javlja kod pasa koji su sa namerom učeni da agresivno reaguju na komandu u određenim situacijama, ona se javlja kao bitna komponenta i u nekim drugim vrstama agresije. Kad god pas oseti da agresija rešava situaciju u kojoj se nalazi, njegovo ponašanje se menja iz korena. Neke vrste agresije nenamerno pojačavaju i sami vlasnici koji kada pas reaguje agresivno u želji da ga smire potapšaju ga po glavi ili ga smiruju rečima, što ustvari u glavi psa stvara predstavu da je njegov postupak bio ispravan. Ali, ni psi koji su kažnjavani za agresivno ponašanje ne smanjuju svoju agresivnost.
Tretman sa ponavljanjem situacije koja izaziva agresivnost treba da pokaže psu da sam događaj nije povezan sa bilo čim što ga može povrediti, i da agresija nije jedini način da se problem reši. Pravilnim pristupom , desenzibilizacijom, obnavljanjem samog akta pas mora da shvati da ne samo da je situacija bezazlena, već i da je povezana sa nagradom.

 

Pas li je, čovek li je?

Najveća greška koju jedan vlasnik psa može da napravi je, da svog psa posmatra kao čoveka. Čovek je takva vrsta , bolećiva, nesigurna u samu sebe, tako da bi bila sigurna u svoje vrednosti, želi da i pas bude mali čovek. Ali, u stvarnosti, oni su PSI i imaju svoj način razmišljanja. I, to je ono što razlikuje ljudsku populaciju od drugih vrsta koji praktikuju život u čoporu. U čoporu su pravila prosta jer postoji red od vođe do poslednjeg u hijerarhiji. Svi imaju svoje mesto. Lider ide ispred čopora, oni koji ga prate znaju da je on neophodan da bi ih vodio i da bi preživeli. Ovakav način razmišljanja čini čopor srećnim.
Psima je instinktivno potrebno da imaju pravila po kojima mogu da se ophode, i granice do kojih mogu da idu. Kada žive sa ljudima, na ljude se prenosi uloga lidera. Greške počinju onog trenutka kada ljudi psu daju samo svoju ljubav, a ostale stvari se zanemaruju, sa uverenjem da će pas shvatiti kako da se ponaša. Međutim,konstantno iskazivanje ljubavi, bez pravila i granica, kod psa izaziva zabunu, unosi nemir u njegov instinktivni pogled na svet, i onda se stvara situacija da psu ne odgovara ljudsko iskazivanje ljubavi, već mu treba zadovoljenje njegovih instikata. Zato je neophodno da se potrudite da formirate čopor sa dobro osmišljenim pravilima koja će pas morati da poštuje, jer ćete se vi, kao vođa, potruditi da sve što naredite bude i sprovedeno. A, kada je pažnja i ljubav u pitanju, naravno da je neophodno da i to pokažete psu, ali u za to određeno vreme i pod vašim uslovima.
Pas je životinja i on nema veštinu rasuđivanja čoveka. On je jednostavna životinja sa instinktima i ograničenim emocijama. Ne pravi planove unapred i živi u datom trenutku. Kada čovek deli svoje emocije sa psom, mora da pazi da je to u trenutku kada se pas oseća potčinjenim ili kada je miran. U svakom drugom trenutku, kada je pas na primer agresivan, uzbuđen, stidljiv, nestašan ili hiper aktivan, svaki zagrljaj ili tapšanje po glavi koje po čovekovom mišljenju treba da deluje smirujuće, ustvari za psa predstavlja pohvalu za trenutno ponašanje i predstavlja čoveka kao slabog lidera. Ako pas oseća neku neprijatnost u datom trenutku i vi ga tešite, umesto da ga pustite da se sam smiri, dovodite ga u ćorsokak. Ako kasnije pas dođe ponovo u istu situaciju i vi ga tešite, još više pojačavate njegovo osećanje zbunjenosti i nesigurnosti.
U okviru toga: ako se pas konstantno naslanja na vas, stavlja svoje šape na vas, gura vas nosem da biste ga mazili, ili uvek pokazuje želju da vas dodiruje, to nije znak da vas voli već pokazuje instinktivno ponašanje dominantne životinje.U psećem svetu poštuje se lični prostor. Pas koji se sve vreme gura u vaš prostor ne pokazuje poštovanje, pokazuje alfa ponašanje.
Ako pokažete slabost, to jest ako pas vidi u vašem ponašanju slabost, on instinktivno, bez obzira da li mu se to sviđa ili ne, preuzima na sebe ulogu lidera,jer u njegovim očima čopor može da strada. Čovek često šalje mešane signale, čime izbacuje psa iz ravnoteže, zbunjuje ga i stvara osnovu za kasnije problematično ponašanje. Mnogobrojne su situacije koje su proizašle iz stanja nesigurnosti i zbunjenosti zbog čovekovog pogrešnog ponašanja: opsesivno ponašanje, neurotičnost, žvakanje šapa, preterana uzbuđenost, preterano lajanje, cviljenje, neizvršavanje komandi, nedolazak na poziv, njuškanje po đubretu, neobuzdano kopanje, uništavanje stvari po kući, jurenje repa, češanje, agresija prema drugim psima, životinjama, pa i ljudima, režanje, ujedanje. Ponekad izgleda kao da je pas poludeo, a ustvari sve potiče od nesigurnosti, jer mu je čopor u raspadanju po njegovom mišljenju.
Ovo je jedan od načešćih razloga koji izaziva anksioznost zbog razdvajanja. U čoporu, lider može da ode, ali pratioci ne smeju da napuštaju lidera. Ukoliko pas sebe vidi kao vođu zbog vašeg sumnjivog ponašanja, a vi odlazite iz kuće kad vi želite kao potčinjeni, stavljate ga u tešku situaciju, tako da i on sam želi da napušta kuću.
Šetnja sa psom je bitan ritual koji održava stabilnost psećeg uma. NJIH instinkt tera da lutaju, šetaju. Nije dovoljno da šetaju po dvorištu, za njih je to samo malo veći kavez. Suština je u tome da vođa čopora ( Vi ) pođete napolje sa psom pored ili iza sebe, nikako ispred. Za čoveka to nije ništa, a za psa to je održanje sistema, hijerarhija koja je stabilna i zbog koje se on oseća dobro. Osim toga, i vršenje nužde i obeležavanje teritorije mokraćom ne može da se radi kad se psu prohte, već kad lider to dozvoli. Za psa je psihička relaksacija praćenje lidera i to je samo po sebi dovoljno da ta šetnja ispuni svoju svrhu. Zato manjak šetnje, višak energije i...problemi.
Psi crpu energiju od svojih vlasnika. Oni vam mogu tačno reći kad ste hiper aktivni, nervozni, uplašeni ili mirni. Bolje je da sa njima komunicirate preko svoje telesne energije, nego da im se obratite nervoznim glasom. U prevodu, pas oseća vašu energiju i na osnovu toga reaguje na vas. Znači, ako ste uplašeni, možete da glumite čvrstinu, pas vas je pročitao, ako ste nesigurni kad izdajete komandu, bolje nemojte, pas vas je pročitao, ako niste spremni da do kraja isterate sa njim neku komandu, nemojte ni počinjati, pas vas je pročitao. Dakle, vi prvi morate da zapamtite kućni red i da ga se slepo pridržavate. Tek onda očekujte da vas pas sledi, jer on traži vođu koji zna šta hoće i bori se za to. Uvek prvo sebe ubedite u ono što želite psa da naterate da uradi, a potom on to mora da uradi na način kako ste vi to zamislili. Ukoliko vi niste sigurni da je to što radite dobro, budite ubeđeni, vaš pas će biti još više zbunjen, a to nije dobar put da on ostane pratilac a vi vođa.
Čovek je uspeo da pripitomi psa uspešno, ali nikad nije uspeo da u psu uništi instinkt životinje. Ne možemo u njega da usadimo ljudske potrebe. Naravno, možemo da se pretvaramo da smo uspeli, kako bismo zadovoljili svoje ljudske pretenzije. Na žalost, odatle počinju svi problemi. Jer, dok mislimo da smo usrećili psa po ljudskim merilima, mi smo ustvari učinili suprotno. Da bismo usrećili svoje četvoronožne prijatelje, moramo da razumemo njihove potrebe i njih zadovoljimo, a ne sebe.
Psi ne žive u prošlosti ili budućnosti, oni žive sad (možda bismo nešto mogli i da naučimo od njih). Ako ga volite kad treba, korigujete kad je neophodno, šetate često pored ili iza sebe, nikako ispred, imaćete psihički stabilnog psa koji zna gde mu je mesto i zbog toga je srećan, jer je siguran da njegov čopor funkcioniše.

 

Govor tela

Ukoliko znate da pročitate govor tela svog psa, moći ćete i da ga razumete, ocenite njegov stav i predvidite njegov sledeći potez. Pošto pas ne govori, njegovo telo to radi umesto njega. Naravno, i glasanje psa se nadovezuje i predstavlja dopunu govoru tela.Jednom, kada naučite osnovne tipove govora tela, provedite neko vreme u posmatranju odnosa pasa i ljudi i drugih životinja u različitim situacijama. Razumevanje će vam pomoći da zaštitite i sebe i svog psa u opasnim situacijama, olakšati komunikaciju u toku treninga i pomoći u identifikaciji problema u komunikaciji.
Samopouzdanje
Samopouzdan pas stoji uspravan, isturenih grudi, glavom visoko podignutom, uspravljenim ušima, bistrih i sjajnih očiju. Usta mogu biti blago otvorena, ali opuštena. Rep opušten, prav ili blago zavijen sa opuštenim pokretima. Prijateljski je rapoložen, ne oseća se pretnja u njegovom stavu i bezbrižan je u svom okruženju.
Sreća
Srećan pas pokazuje slične znake u stavu kao samopouzdan pas, s tim što su pokreti repa nešto žustriji, usta malo više otvorena s blagim dahtanjem. Izgleda još više prijateljski nastrojen i zadovoljan u odnosu na prethodnu varijantu, bez znakova uznemirenosti.
Željan igre
Pas željan igre je srećan i uzbuđen. Uši su podignute, oči sjajne, a rep u neprestanom pokretu. Može i da skače i trči u krug radosno. Često, pas se spušta na laktove sa prednjim nogama ispred sebe i glavom ispruženom napred, pri čemu je zadnjica podignuta uvis i uvija se. To je inače, naajčešći položaj za poziv na igru.
Potčinjenost
Potčinjen pas drži glavu pognutu, uši su oborene, i skreće pogled. Rep je oboren, može pomalo da ga pomera, ali bez velikog entuzijazma, i nije uvijen.Može da se okrene na leđa i izloži svoj stomak. Takođe može da njuška ili liže drugog psa ili osobu, kako bi dalje pojačao dokaz svoje poniznosti. Ponekad njuši zemlju ili na drugi način pokazuje da mu pažnja nije usmerena na vas i da je potpuno bezopasan. Utisak krotkosti, nežnosti i bezopasnosti je ono što potčinjen pas želi da vidite.
Uznemirenost
Uznemiren, zabrinut pas samo delimično odaje sliku pokornog psa, jer uši su samo delimično zabačene unazad, dok je vrat opružen. Celokupan stav je prilično zategnut, a ponekad i naježen. Često tiho cvili ili jeca. Rep je nisko postavljen i može biti uvijen. Može preterano da reaguje na stimulaciju, i postaje ili preplašen ili, čak agresivan. Ako ste bliski sa psom možete da pokušate da mu odvratite pažnju na nešto prijatnije, ali ipak budite oprezni, da vaš pokušaj ne bi shvatio kao provokaciju.
Strah
Ovakav pas odaje signale potčinjenog i uznemirenog psa, ali sa jačim intenzitetom. Stav je napet, ali pognut. Uši su ravno nazad, a oči sužene i skrajnutog pogleda. Rep je između nogu i podrhtava. Često cvili ili reži, pa čak i nabira gornju usnu da se vide zubi u odbrani. Takođe, od straha može da urinira ili defecira. S druge strane, naglo može da pređe u agresivno ponašanje ukoliko oseti pretnju.
Ne pokušavajte da umirite takvog psa već se potrudite da se mirno izmaknete. Ukoliko ste vi vlasnik, odajte sliku čoveka sigurnog u sebe i jakog, ali ne tešite niti kažnjavajte svog psa. Pokušajte bez ispoljavanja ova dva poslednja da psa prebacite u neku mirniju i njemu poznatiju sredinu.
Dominacija
Ovakav pas će se truditi da stavi sebe iznad drugih pasa, a ponekad i ljudi. Stav je ponosan, pas je siguran u sebe i blago nagnut napred, čisto da pokaže da je spreman za akciju. Oči su širom otvorene i on se trudi da ostvari kontakt očima sa drugim psima ili ljudima. Uši su podignute i napete, a dlaka na grebenu može biti i nakostrešena. Može potmulo da reži, ponašanje nije prijateljsko, pre bi se moglo reći da naginje agresivnosti. Ako je ovaj stav usmeren prema potčinjenoj životinji, nema mnogo razloga za brigu, ali ako je u pitanju druga jedinka koja takođe pretenduje na presto, sukob je itekako moguć. Ako je ovakav stav uperen prema ljudima, takav pas predstavlja opasnu pretnju. Ne ostvarujte kontakt očima i pokušajte polako da se udaljite, glumeći nezainteresovanost. Ako je ovakvo ponašanje okrenuto ka ljudima, njegova korekcija je neophodna.
Agresivnost
Takav pas ide još dalje od dominantnog psa, koji će se zadovoljiti potčinjenošću. Noge su čvrsto oslonjene na zemlju u stavu posednika teritorije, a moguć je i trzaj napred. Uši su zategnute prema nazad, glava je usmerena napred, oči sužene, ali "probadajućeg" izgleda, rep je podignut i zategnut. Gornja usna je podignuta, vide se zubi, vilice škljocaju i čuje se režanje ili preteće lajanje. Dlaka na leđima je narogušena. Ako ste blizu takvog psa, gledajte da se udaljite što pre, ali pažljivo. Ne trčite. Ne ostvarujte kontakt očima. Ne pokazujte strah, polako se povucite na sigurnu razdaljinu. Ako je vaš pas, posavetujte se sa profesionalcima o korigovanju ponašanja. Agresivni psi se po pravilu ne koriste za dalji priplod.

 

Štenad u leglu?

U prvim danima života, štencima nije ništa potrebno osim majke. Toplota koju im ona pruža, umirujuće prisustvo braće i sestara, mleko koje sisaju, je sve što im treba. Tome doprinosi i to što u prve dve nedelje ne vide i ne čuju, pa se sve svodi na kontakt telom, miris i hranu.
Tih dana bitno je da nisu sami i da nisu gladni. Ukoliko su sami, glasno će cvileti i pozivati majku i ostatak legla da im priđu, drmaće glavicu levo desno, koliko imaju snage, kako bi ostvarili kontakt dodirom. Ako su gladni, cvileće glasno u želji da dozovu majku da ih nahrani. Kada reše oba problema, vreme je za spavanje na gomili i pod majkom ako je hladno, ili razbaškareni u svim mogućim pozama ako je toplo. Posle prve dve nedelje, počinju da se otvaraju oči i uši i njihov svet naglo postaje drugačiji. U početku, sigurno je da osećaju nesigurnost i tada, možete videti štene kako se naglo lepi za pod ako čuje jak i prodoran zvuk, ali to istovremeno pokazuje da sistemi u telu funkcionišu i da pas reaguje onako kako i treba.
U ovom periodu ne treba gubiti mnogo vremena na leglo. Bitno je da je kuja dobro hranjena, što podrazumeva duplo više hrane nego pre koćenja, i da je celom leglu toplo. Sve ostalo rešava majka. Kao i njene divlje rođake, izmet i urin svoje štenadi jede sve dok ih hrani samo mlekom iz razloga da ne otkriju mesto gde se nalazi leglo. Ona blagim masiranjem stomaka jezikom ubrzava peristaltiku creva i bešike i samim tim i pražnjenje. Čim pređu na drugu vrstu hrane ovaj poriv nestaje.
Početak avanture
Vremenom, kako štenci stupaju u kontakt sa spoljašnjim svetom, njihova interesovanja su sve veća i postaju sve zahtevniji. Čim progledaju, moraju da istraže prostor u kome žive i, uskoro im tu postaje dosadno, a svet koji poznaju suviše mali. Zato, ako su u situaciji da napuste leglo, uradiće to bez obzira na posledice, jer o njima i ne znaju da razmišljaju. Ukoliko se uplaše, počeće da cvile i pozivaju majku, jer je ona još uvek rešenje za sve njihove probleme, a kako vreme prolazi i oni stiču iskustvo, biće sve radoznaliji i spremniji za nova iskustva. U ovom periodu jako je poželjno da stupaju u kontakt sa ljudima i da taj kontakt bude prijatan za njih, kako bi iz ovog period poneli što lepše uspomene i kako bi odnos sa ljudima koji počinje u ovom periodu bio nastavljen kroz saradnju i poverenje.
Štenad sa dvadesetak dana života dobija i prve zube, očnjake i tada počinju da grickaju svoju mamu, koja postepeno počinje da ih odbija zbog neprijatnosti koju joj stvaraju. Ali, trebaće još dvadesetak dana dok ona reši da ih potpuno odbije. Taman dok dobiju sve mlečne zube.
U ovoj starosti je poželjno da štenci prvi put budu tretirani protiv parazita (21 dan), jer su ih konzumiranjem majčinog mleka već dobili. Odavde verovatno potiče i mišljenje da štencima ne treba davati mleko da ne bi bili zaraženi crevnim parazitima, ali kao što vidite to važi samo za majčino mleko. Ovo se može rešiti ili tabletama koje se daju jednokratno ili sirupima i tabletama koji se daju nekoliko dana. Bez obzira koji metod odaberete ne treba preskočiti ovaj tretman.
Sada je pravi trenutak da objasnimo još jednu jako bitnu stvar za razvoj šteneta. Sve ono što u prvih osam do dvanaest nedelja života pas upozna, do kraja života će mu biti poznato i blisko, sve što bude saznao kasnije, neće na njega moći da ostavi takav utisak . Zato je jako bitno da u ovom periodu odnos sa štencima bude čest i za njih prijatan, jer će tako i njihov odnos prema ljudima biti prijateljski i mnogo će biti lakše da se stekne njihovo poverenje.Uloga odgajivača je od najveće važosti,jer bi on u ovom perodu trebalo da obezbedi kontakt sa što više ljudi i dece koji bi se igrali i komunicirali sa štencima i koji bi ih jednostavo navikavali na mnogo veći svet nego što je njihovo leglo, kako bi i psi lakše prihvatali novine i razne ljude.
Ovo isto važi i za okolinu i i iskustva sa njom. Na primer, ako u ovom periodu psa navedete da se popne na stepenik ili više njih, u kasnijem životu stepenice za njih neće predstavljati prepreke. Ali, ako je taj kontakt došao posle šesnaeste nedelje, pas će se osećati mnogo nelagodnije i neće prihvatati da se popne. To važi i za druga iskustva koja psu omogućimo da na vreme prihvati ili ne.
Sa tri do četiri nedelje starosti već se može početi sa malim količinama hrane, kao što je mlevena junetina, mleko, kuvana i pasirana jaja, hleb, kačamak ili pirinač. Ili, ako ste u situaciji i gotova hrana za štenad je odlično rešenje. S druge strane, ako nema mnogo štenaca u leglu možete pustiti kerušu i do 35 dana da ih sama doji, s tim što ona mora biti maksimalno dobro hranjena.
Škola Čopora
Svaki dan posle otvaranja očiju za pse predstavlja školovanje. U tih prvih nekoliko dana počinju sa stvaranjem odnosa sa braćom i sestrama i već tu dolazi do izražaja ponašanje u čoporu.Naime, svako štene će dobiti mesto koje mu pripada, to jest za koje se izbori. Igra sa lajanjem, cviljenjem, režanjem,griženjem i rvanjem koju gledamo i u kojoj uživamo, nije uopšte tako plitka kako se nama čini. To je vežba i priprema za vreme koje dolazi i istovremeno uspostavljanje hijerarhije u kojoj će se vrlo brzo izdvojiti oni koji žele da budu vođe i oni koji se osećaju slabijima. Vođa neće odmah biti izabran, jer će između onih najupornijih morati da se napravi izbor, što ne znači da gubitnik neće sledećih dana pokušati ponovo da dođe do trona
. Kada se sredi stanje u leglu, najjači štenci počinju sa posmatranjem spoljašnjeg sveta, sa željom da i njega pokore. Prva prepreka na tom putu je keruša, kojoj ne pada na pamet da se pokloni i povuče pred navalom mladih i potpuno nesposobnih mladih pasa, koji smatraju da je ceo svet njihov. Keruša je ta koja ima zadatak da podmladak pripremi za ono što ih čeka, i u tome je neće sprečiti niko i ništa. Duboko usađen zakon čopora je majku spremio za tu ulogu i ona će morati zarad sigurnosti i opstanka čopora to da prenese na štenad.
Trebalo bi posmatrati kako kuja profesionalno i bez sentimentalnosti obavlja tu dužnost i kako pravovremeno i bez milosti kažnjava svako iskakanje iz koloseka. S druge strane, ima beskrajno strpljenje za sve gluposti svoje dece i dok je sigurna da im ne preti nikakva opasnost i da ne preteruju u svojim ludostima, jednostavno ih pušta da je maltretiraju, penju se po njoj, grizu je, traže da sisaju itd. Međutim, ako neko pretera, kazna je munjevita i naizgled izuzetno gruba, naročito kada čujete uplašeni glas šteneta. Trenutak nakon toga, kuja se ponaša kao da se nije ništa dogodilo, a štene koje je odjednom shvatilo da je malo i slabo, verovatno ima osećaj da mu se nebo sručilo na glavu. Ali, ukoliko ne pogledate nastavak, nećete shvatiti suštinu odnosa sa psom. Majka je na jednoj strani potpuno nezainteresovana, kao da se kažnjavanje desilo pre sto godina, ali na štene koje cvili i pokušava da na sebe skrene pažnju, ne reaguje. Na drugoj strani, uplašeno štene koje je svesno da je kažnjeno za određeni prekršaj, ne zna šta da radi. Pokušava da skrene pažnju majke na sebe, da bi proverilo svoj status kod nje, ali ga zbunjuje nedostatak njene reakcije. Zato, kada vidi da ga majka neće sama pozvati ili pogledati, bojažljivo prilazi ne znajući kakva će biti reakcija. Na njegovo veliko iznenađenje i neopisivu sreću, majka ga prihvata bez ikakve rezerve i... to je to. Štene je shvatilo da neke granice ne sme da prelazi, jer iza toga sledi oštra i brutalna, mada relativno bezbolna kazna, dok u međuvremenu može da u potpunosti računa na njenu bezgraničnu ljubav. Na ovaj način, kod mladih pasa se razvija pamćenje i prihvatanje toga, šta se sme a šta ne sme, dok istovremeno nijednog trenutka ne postoji sumnja u majčinsku ljubav.
Nezamenljivi period zajedništva
Za mlade naraštaje je jako bitno da prvih šest nedelja provedu pored majke, jer sve ono što treba da znaju o čoporu, hijerarhiji, ponašanju, samopouzdanju itd. saznaće u tom periodu. Zato ne bi trebalo odvajati štenad u tom periodu, i ako su već za prodaju, ne treba ih davati pre 50 - 60 dana dok školovanje sa ponavljanjem gradiva ne bude gotovo.
Dakle, sa malim pomeranjima obradili smo prvih tridesetak dana kada su štenci usvojili osnovna načela funkcionisanja čopora, zauzeli su svoja mesta u hijerarhiji, mama je i dalje neprikosnovena, polako počinje da izbegava decu jer svojim zubićima poput žileta povređuju njene mlečne žlezde, a već je i vreme da, ako nisu, sada pređu i na drugu hranu. Kada se to bude desilo, ona više neće moći da skriva njihovo prisustvo i više neće biti potrebe da konzumira njihove izlučevine. Sada je bitno da se sa njima provodi što više vremena, kako bi počeli da primaju i informacije iz svojih budućih "čopora", na koji tek treba da se naviknu. Jako je bitno da i u tom odnosu postoje tačno utvrđena pravila, kako bi odmah u startu znali gde im je mesto u ljudskoj porodici.
Na primer,ako su pušteni i pokušavate da šetate pored njih, sigurno je da će vam se motati oko nogu sve dok ne padnete. Naravno, nije nikakva ljubav u pitanju, već jednostavno oni znaju da ste vi i hrana povezani i žele da vam budu što bliže. Nemojte ih izbegavati, praviti akrobacije kako ih ne bi povredili, već ih gurajte nogama malo grublje, naravno, gledajte da ih stvarno ne povredite, već da ih samo malo ugruvate. Na taj način oni će shvatiti da ste vi viša instanca i da moraju dobro da paze ako ne žele da budu povređeni. Vi time izražavate ponašanje vođe čopora koji ide svojim putem, dok se čopor trudi da ga prati. Zato je bitan taj rani kontakt sa mladim psima kako bi se prilagodili svom novom vođi.Naime, nema nikakve razlike u njihovim očima između ove dve vrste. I kada vas prihvate, biće to samo po njihovim principima. Naravno, to ne znači da pas treba da bude glavni u tom čoporu, već da,ako želite da vas razume, morate da govorite jezikom čopora, to jest vaši postupci moraju da budu non stop u funkciji održanja čopora.
Podrazumeva se da u tom dobu života treba da okuse i radost igre sa ljudima. To ćete postići navlačenjem sa krpom, bacanjem loptice ili grane, rvanjem sa njima ili bilo koji drugi način koji bi im pokazao da su dobro došli i imaju svoje mesto i u vašem životu. Da se razumemo, morate da prihvatite mesto vođe čopora i da budete broj jedan. Zašto? Zato što u psećem svetu nema demokratije, vlade ili skupštine. Vi vodite čopor ili će neko iz čopora da vodi vas. Ako pas koga čuvate bude zbunjen vašom nedoslednošću, mekoćom ili nesposobnošću da sprovedete svoju volju, instinkt ga tera da preuzme brigu o čoporu zbog njegovog opstanka. Verovali ili ne, mnogo je više pasa koji ne žele da vode čopor jer su savršeno srećni svojim mestom u njemu, s tim da ima i rođenih vođa koji će s vremena na vreme da pokušaju da vam oduzmu tron ili da potčine sve ostale članove. Ali, bez obzira na to, ukoliko osete da je grupa u opasnosti zbog vašeg ponašanja i jedni i drugi će vas bez imalo milosti smeniti. Tako funkcioniše čopor već hiljadama godina i nema potrebe da se bilo šta menja.
Kada stigne i tih 6 ili 7 nedelja života, vreme je da polako napuštaju svoj prvi dom. Kada ih odvojite od mame i braće i sestara oni će sigurno biti tužni, ali nemojte da vas grize savest. Već kroz nekoliko nedelja situacija u čoporu bi počela drastično da se menja. Oni koji su predodređeni za vođu morali bi ozbiljno između sebe da raščiste pitanje ko je broj jedan. S druge strane, ni keruša ne bi mogla večito da bude neprikosnovena. Iz dana u dan, sa promenom pogleda na svet, menjaju se i njihova shvatanja o leglu kome pripadaju. Počinju da traže svoje mesto , tako da i pozicija koju trenutno ima njihova majka postaje interesantna Naravno, nemojte ovo shvatiti bukvalno, ne počinje ovo sa deset ili dvanaest nedelja života, ali polako i sigurno izbija u prvi plan. U svakom slučaju, do starosti od dvanaest nedelja je najbolje dati štenad novim vlasnicima, jer je to period kada će i njihovo prilagođavanje biti najbezbolnije.

 

Štene - prvi put u vašem domu

Ako ste stari odgajivač ili ste već imali više puta štene u kući, za vas je nabavka novog mališana prava radost i zabava i sigurno je da se ne plašite obaveza koje vas očekuju. Međutim, ako je štene prvi put u kući, sigurno je da osećate strah i odgovornost da sve bude kako treba.
U tom slučaju, pročitajte tekst koji sledi, jer iako vam nećemo otkriti velike životne istine, pokušaćemo da vam pomognemo da lakše prebrodite taj prvi period, da lakše shvatite potrebe svog novog porodičnog druga i ponašate se prema njemu kao prema psu, jer jedino tako možete očekivati da izraste u zdravog i psihički stabilnog psa.
Nova sredina
Štene ste izvukli iz sredine koja mu je poznata i koja je za njega predstavljala ceo svet. Zato pokušajte da zamislite kako iz njegovog ugla izgleda odlazak iz legla. Dok ste vi srećni jer vam se najzad ostvarila želja da to malo toplo klupko, koje verovatno držite u krilu, postane deo vaše stvarnosti, ono se iz bezbednosti svog malog sveta odjednom odvaja, okružen je nepoznatim mirisima, glasovima koje ne razume i ne poznaje, zvucima koji mu nisu bliski i... shvatate da se njegov svet ruši u param parčad.
Zato, vratimo se malo nazad.
Izbor šteneta
Postoji rešenje koje može da spreči da se sav ovaj stres sruči na štene. Ako ste u mogućnosti, kupujte štene natenane. Prvo, odlučite koju rasu želite. Evo šta treba da vam bude bitno za donošenje jedne ovako važne odluke, jer vi ne kupujete štene, vi kupujete životinju koja treba da vam pravi društvo sledećih deset do petnaest godina, koju treba svaki dan hraniti, šetati, češljati itd.
Veličina - prema svojim mogućnostima odlučite da li ste za malog, srednje velikog ili velikog psa. Ako želite psa u stanu, naš savet je da se odlučite za manje rase, jer će i njima i vama biti udobnije u stanu i nećete se sudarati ili saplitati u prolazu. Ako je u pitanju dvorište, veliki pas će se sasvim lepo uklopiti.
Rasa - rasan pas ili mešanac? Jedina razlika je u tome što ćete za rasnog psa sigurno znati u šta će da odraste. Kod mešanca je to pod znakom pitanja, jer i ako znate roditelje, pitanje je na koga će pas više da liči kad odraste. Ukoliko želite rasnog psa, dobro se raspitajte o njegovim osobinama, potrebama i načinu ponašanja, podložnosti obuci, prihvatanju porodice i dece, jačini želje za dominacijom itd.
Pol - mužjak ili ženka? Kod mužjaka je jače izražena želja za dominacijom, potreba da bude što više na lestvici u čoporu, cele godine je spreman da juri ženke, jači je, krupniji i tvrdoglaviji, spremniji za kavgu sa drugim psima i spreman je da s vremena na vreme proveri da li je došao trenutak da on zavlada čoporom.
Ženka je manja, privrženija porodici, manje podložna skitnji, lakša za obuku, kao i mužjak spremna da do smrti brani porodicu i u razmacima od 4-8 meseci spremna za parenje. To znači kapljice krvi po kući i dvorištu, drugačije ponašanje, gomila mužjaka oko kuće, slabija poslušnost, moguć i beg na kratko dok traje nagon , kad dođe trenutak, prihvatanje mužjaka bez obzira na rasu, u poslednje vreme sve češći lažni graviditet, ali i mogućnost da se i vi dokažete kao odgajivač.
Dužina dlake - Prvo, ne linjaju se samo dugodlaki psi. Kratkodlaki psi takođe ostavljaju dlake svuda, samo su manje vidljive na prvi pogled, ali isto tako dosadne i neuništive. Većini pasa je neophodna stalna nega dlake, s tim da neke možete samo češljati, a neke morate i šišati i trimovati.
Karakter - ima ih raznih. Mirnih, tromih, nezainteresovanih, ali i živahnih, skoro nervoznih, brzih i spremnih na svakakve aktivnosti, oštrijih,blažih, pametnijih i manje pametnih, željnih obuke i tvrdoglavih, samostalnih i zavisnih. Jednom rečju, da birate dok se ne onesvestite.
Porodično stanje - Ukoliko imate decu potražite rasu koja je prema njima tolerantna, ukoliko ste sami i skloni sportu, nađite partnera za fizičke aktivnost, trčanje, vožnju biciklom itd. Ako više volite TV i fotelju,nađite tromije i mirnije pse.
Izgled - iako se o ukusima ne raspravlja, možda bi izgled psa trebalo da bude najmanje bitan. Međutim, kada u uzmete u obzir šarenilo koje postoji među rasama, sigurno je da možete da uklopite izgled sa karakterom i drugim bitnijim karakteristikama.
Odrastao ili štene - Ukoliko želite da se posvetite tom psu, najbolje je da uzmete štene i prema sebi ga formirate od malena, međutim, ako ste se sažalili na neko starije kuče, morate biti svesni da je njegov karakter već formiran i da je uticaj na njega moguć, ali da je individualno koliko ga možete izmeniti i prilagoditi sebi.
Razgovor sa odgajivačem
Dakle, izabrali ste rasu, našli ste i odgajivačnicu iz koje ćete ga uzeti, šta dalje? Vreme je da posetite odgajivača i sa njim porazgovarate o leglu. Zavisno od toga koliko je odgajivač dosledan onome što radi, možete od njega očekivati da čujete razne stvari. Ono što sigurno nećete čuti je da sa štencima nešto nije u redu, ili da nije u pitanju vrhunsko leglo. Zbog ovog drugog ćete morati sami sa sobom da rešite veliku nedoumicu, da li ćete se sa tim psom takmičiti ili nećete. Ukoliko hoćete, budite spremni da izdvojite veću sumu novca, jer iz dobro ocenjivanih odgajivačnica štene ne može biti jeftino.
Zašto je to tako? Na stranu to što je normalno da renomirani prodavci čiji psi imaju osvojene titule, visoko cene svoju robu, dobar razlog za tako nešto je što do takvog šteneta treba doći. Potrebne su godine kvalitetnog rada da biste dobili onakav genetski materijal kakav želite i da biste redovno pobeđivali na izložbama. Izračunajte samo putovanja, parenja, legla uspešna i neuspešna, izložbe nameštene i nenameštene na kojima su psi ocenjivani, psi koji nisu opravdali očekivanja itd. To je cena vašeg šteneta. Ali, na žalost, ni to ne znači da će štene koje ste skupo platili biti šampion.
Ukoliko ne želite da se takmičite, nije neophodno da tražite odgajivače vrhunskog kalibra, već da potražite ljude koji sa ljubavlju čuvaju po jednu, dve kuje i koji pokušavaju da zarade po neki dinar kad za to dođe vreme. Nemojte samo da pomislite da visoko rangirani odgajivači ne vole svoje pse. Da ih ne vole, verovatno ne bi mogli da rade taj posao, ali u pitanju je cena. Mali odgajivači, sa malim brojem kuja, imaju više vremena da se posvete i kuji i štencima, tako da ovi već od prvih dana nailaze na pažnju svoje okoline i mogu da formiraju sa njom zdrave navike, bez straha i osećaja otuđenosti. Za mladu životinju koja tek treba da kroči u svet, taj prvi kontakt je najbitniji. Uz majku, njihova sigurnost je stopostotna, u prvim danima, kada ne vide i ne čuju, majčina toplina i mleko su njihovo jedine potrebe. Tada, ako štence vidite kako samo sisaju i spavaju, znajte da je sve u redu. Kako se mozak budi, formiraju se sluh i vid, kontakti sa spoljašnjom sredinom postaju složeniji i potrebe mališana sve veće. Kada progledaju sa skoro dve nedelje starosti, svet oko njih postaje drugačiji.
Tada, majka koja je do tad samo "fizički" bila zadužena za štenad, dobija i ulogu vaspitača koji treba da ih pripremi za život koji ih čeka. Zato je jako bitno i zbog vas i zbog šteneta da se ne uzima suviše rano od majke i sabraće, kako bi se do kraja vaspitao u duhu čopora i kasnije svoju privrženost čoporu preneo na vašu porodicu. Ali, da bi sam pas bio stabilan, mora tih prvih 7-8 nedelja da provede u svom prirodnom čoporu sa majkom.
Ono što vama predlažemo je, da se što ranije odlučite za odgajivača, kako biste od početka mogli da pratite leglo. Kada dođe vreme za prvi kontakt, i ako možete da birate štene, počnite da ih posećujete. Samo napuštanje legla biće mnogo lakše za malog psa ukoliko to bude sa osobom koju poznaje i u koju ima poverenje u samom startu.Bitno je da uspostavite kontakt i da i vi uz odgajivača, ako nemate iskustva uočite osnove stvari koje su neophodne za komunikaciju.
Komunikacija
Štene od prvog dana kontakta sa vama mora da oseti da ste vi "alfa mužjak". Pitanje je kako ćete vi to ostvariti, s obzirom na to da su budući vlasnici prilično "mekani" kada je u pitanju štene koje je tek stiglo u kuću. Zapamtite jednu stvar. Psa ne interesuje vaša priča, možete da stojite ispred njega i da mlatite praznu slamu satima. Njega interesuje vaš miris, vaše stanje svesti, jer on vas oseća na drugom nivou. Ton vašeg glasa će mu reći da li treba da se plaši ili samo treba da izdrži verbalni napad, pa da nastavi po svome. Svaki postupak prema psu mora biti promišljen i vaša komanda mora biti izvršena, koliko god bila naivna i nebitna.
Sasvim je normalno da volite svoje kučence, i sasvim je normalno da želite da mu pružite lep život, ali ako njega pitate,sasvim je normalno da u svakom trenutku oseća da zna gde mu je mesto. Da bi to znao, u kući mora da postoji konsenzus kada je u pitanju svaki segment njegovog života. Ako mu vi ne dozvoljavate da se popne na krevet, ne sme niko da mu dozvoli da se popne na krevet, ako vi smete da ga probudite kada drema, svako mora da sme da ga probudi kada drema, ako vi smete da mu uzmete činiju usred jela, svako u kući mora da sme to da uradi. Ako tako ne bude,pas će zaključiti da su na lestvici ispod njega, tako da će se vremenom truditi da svoje mesto u čoporu učvrsti i uzdigne što više. Činjenica je da ukućani veoma često pogrešno tumače ponašanje pasa iz želje da veruju kako su voljeni i kako njihov četvoronožac ne može da živi bez njih. A iz te želje se javljaju i greške u komunikaciji koje zbunjuju psa i dovode ga u situaciju da sumnja u svog vođu, a to vodi u pobunu i želju da se preuzme mesto vođe , jer se plaši za sudbinu čopora.
Vraćamo se na početak
Sećate se, stigli smo dotle da ste preuzeli štene od odgajivača i krenuli kući. Naravno, štene je toliko slatko i uplašeno da ćete ga držati u rukama i verovatno mu tepati da ga umirite. Vidite, u redu je držanje u krilu, u redu je i maženje, ali tu treba stati. Ako ste ispoštovali prethodne korake, verujte mi, štenetu vaše dalje pokroviteljstvo uopšte ne treba. Ako je nežno ušuškano u vašem naručju, dalja vaša briga ga samo zbunjuje. Vi ste vođa, on je u vašem okruženju, zašto biste više obraćali pažnju na njega. Nema potrebe da bude u centru pažnje. Ako vas je više u kolima, normalno razgovarajte, smejte se i dozvolite mu da oseti opuštenu atmosferu oko sebe. To je ono što mu treba, čopor koji se bavi svojim poslom i koji svojim stavom kaže da je sve u redu. Dakle, nije poblem u maženju i držanju u rukama, stvar je u tome kad se to dešava i po čijem diktatu. Nemojte maziti štene kad ono to želi, već kada vi to rešite, ako vidite da je uplašeno i nesigurno, tad je bitno da se ponašate kao da se ništa nije desilo,jer ako vi kao vođa pokažete pažnju za neki nebitan izvor straha koji je zaokupio štene, šta ćete raditi kada neko zapreti čoporu. Zapamtite, tako to izgleda u psećoj glavi. Štene zna da je ono najslabiji član čopora, koliko god se ono kočoperilo i bio agresivno, na svaki znak ljutnje nekog na višoj lestvici hijerarhije će se povući, pod uslovom da čopor funkcioniše po ustaljenim pravilima.
Ah, da! Za vaše dobro, i za dobro vašeg šteneta, zaboravite na holivudske filmovei na odnose pune ljubavi i prijateljstva, kao i na visokointeligentne pse koji samo što vam ne čitaju sa usana. Nemojte me pogrešno shvatiti, nisu psi glupi, nije tačno ni to da im nije stalo do nas. Jednostavno, oni funkcionišu na drugom nivou. Za njih je svakodnevna rutina, hrana, šetnja, igra komunikacija sa članovima čopora ono za šta žive, to je ono na osnovu čega oni formiraju svoje vrednosti. Zato ne pokušavajte da od njih stvorite prijatelje, budite vođa čopora i biće vam odani do smrti.
Dan prvi
Pretpostavljam da ste u kući već odredili kutak gde će mališa biti smešten. Preporučujem mesto odakle će imati dobar pogled i odakle ga je lako odneti do mesta gde će obavljati fiziološke potrebe. Prvih dana je neophodno nakon buđenja i nakon svakog obroka da obavezno ode ili bude odnešen na mesto gde treba da piški ili kaki i da, dok to radi bude pohvaljen i pomažen uz jedne te iste reči koje će on povezati sa tim aktom. Moraćete i dobro da ga pratite u početku i da ga lovite kada to pokuša da uradi negde u kući. Nemojte mu, ako ste zakasnili i on već zaboravio šta je uradio guraati njušku u izmet i pričati mu kako to nije u redu. Čekajte i pratite ga, biće potrebno neko vreme dok shvati šta od njega očekujete. Prvih nekoliko noći ćete sigrno morati i da ustajete jer napuštanje legla predstavlja šok i ukoliko je usaljeno cviliće celu noć. Ako je blizu vašeg kreveta, pokušaće i da se popne d vas. Ne dozvoljavajte to. Ponesite iz legla neku igračku ili krpu koja miriše na kerušu i to mu stavite na mesto gde spava. Ukoliko je strah veliki i dalje, obezbedite da bude u blizini kako bi mogao da vas čuje i vidi i, jednostavno čekajte da vreme učini svoje.
Iz čega se sastoji dan šteneta koje je tek napustilo leglo. Ujutru, prvo na redu je izlazak u wc. Ostanite sa štenetom sve dok ne završi posao, a onda ga pohvalite i vratite nazad na doručak. Videćete kako jedan obrok diže raspoloženje na najviši nivo. Zato iskoristite vrmeza obrok za nametanje svoje volje. Stavite činiju ispred psa i kažite mu da čeka. Sve vreme koristite blag, ali autoritativan glas koristeći jednu te istu reč, na primer, čekaj. On će se meškoljiti, pokušati da priđe, ali ako shvati da ste uporni, na kraju će se predati. Čim vidite dase pomirio sa sudbinom, pohvalite ga i dajte mu obrok. Ne morate odmah, ali treba da počnete što pre i sa uzimanjem posude za vreme jela. Nemojte da vas grize savest. Kao utrenirani član čpra on zna da vođa jede prvi ida je neprikosnoven kada je hrana u pitanju. Ako mu tu dokažete da ste vi glavni, druge stvari će biti mnogo lakše.On mora da zna da ste vi taj koji određuje kad, koliko i kako se jede.Hranu mu oduzmite na kratko, a kad prestane da se buni, ponovo mu je vratite. Kada završi, sklonite činiju i hrane nema do sledećeg obroka za nekoliko sati. Ne dozvolite ukućanima da hrane psa kad i kako im se svidi. Prvo, štene neće znati kada je obrok, ostavljaće hranu iz činije ili jednostavno, počeće da bira i da mrljavi hranu, drugo, počeće da moljaka za hranu od svih redom i od njega na kraju nećete moći ni jedan zalogaj da uzmete.
Posle obroka, vreme je za igru. Iskoristite i igru da štenetu nametnete svoju volju. Šta god da počnete, dajte mu do znanja da ste vi taj ko propisuje pravila. Nemojte ga nikako terati preko njegovih mogućnosti, a samo štene će čim se umori izgubiti volju za igrom i gledaće da se skloni i odrema malo. I tako iz dana u dan. Ali, ima tu još šta da se kaže, zato pratite nas.

 
Prvih šest meseci nakon dolaska šteneta u kuću su kritični za formiranje pravilnog odnosa između psa i porodice. Omaške i greške napravljene u ovom periodu ponekad traže mesece da budu ispravljene, s tim da porodica za to nema vremena, strpljenja ili volju da ispravi ono što je pošlo pogrešno. To je put za izbacivanje psa iz kuće i rečenicu "dobar pas, ali ..." i za nabavku novog sa kojim će se verovatno napraviti iste greške.
Lako je okriviti štene ili rasu, ali je istina da skoro svaki pas odgovara skoro svakoj porodici, ukoliko ova ima vremena i volju da se posveti psu u prvih šest meseci. Mnogi od ranih problema u odgoju šteneta nastaju zbog verovanja da pas do šest meseci i ne može da nauči kako da se ponaša. Ostatak problema je tu, jer vlasnici štencima opraštaju u tom periodu i ono što je neoprostivo.
Istina je da su štenci su spremni da uče od trenutka rođenja. Trening samo formalizuje učenje kako bi pas i ljudi ostvarili čvrstu vezu, koja treba da traje godinama. Trik je samo u tome da štenetu treba pokazati ispravno i to nagraditi, a istovremeno greške u startu sprečavati, kako bi dobili psa koji je veran, dobro vaspitan, nestašan, poslušan, sa kojim je uživanje živeti i hvaliti se njime.
Novo štene
Briga o novom štenetu nije problem ukoliko je ono umorno. Samo ga izvodite napolje da piški,hranite ga tri puta dnevno i stavite ga u korpu da spava. . Još uvek mu ne treba povodnik, jer ne može da bude tako brz da bi vam pobegao, zabavan je u igri jer sve shvata i previše ozbiljno, olizaće vam lice čim ne pazite i tako je sladak kada spava.
A onda, sa tri meseca počinje haos. U toj starosti, većina štenaca trči brže od dece i većine odraslih.Kako dani i nedelje prolaze, tako u njima raste samopouzdanje i spremni su da zareže na bebu koja je dopuzala do njihove činije, ili na školarca koji je rešio da povrati ukradenu igračku.
Sa četiri meseca, spremni su da spavaju ispred vrata dok čekaju da se deca vrate iz škole i, dovoljno su jaki da sa leđa gurnu devetogodišnjaka i da ga obore. Postaju i drski, pa ne treba da začudi ukoliko slabijem detetu otmu hranu iz ruke ili ukradu neki zalogaj sa stola. Krupnije rase u pet meseci već mogu da obore ili povuku decu ili slabije odrasle koji su dovoljno naivni da bujno i besno mladunče povedu na povodnik.
Sa šest meseci u mladalačkom besu uništavaju nameštaj, cepaju čarape, krevetske prekrivače,plišane igračke i tepihe, pa su česti posetioci veterinara zbog poremećaja u varenju zbog svojih destruktivnih aktivnosti. U to vreme deca mogu da budu uplašena od rastućih štenaca, jer u njihovom ponašanju nema milosti prema slabijima, što je, inače pravilo čopora. S druge strane, odrasli se mogu pokajati zbog malog divljaka koga su pustili u kuću.
Svi ovi problemi mogu biti izbegnuti ukoliko se štene vaspitava od prvog dana kada uđe u kući. Svaki pas traži svoje mesto u čoporu i ukoliko mu mi pokažemo, a ne puštamo ga da samo odluči šta je ispravno a šta ne, sigurno je da ćemo dobiti psa koji će biti i srećan i poslušan, jer sve što traži je jak čopor kome želi da pripada.
Kontrola
Iako skoro svaki pas može da se prilagodi porodici, da bi se izgradila čvrsta veza bolje je izabrati psa koji će odgovarati po karakteru i okolnostima u kojima će biti čuvan. Ljudima od akcije treba pas koji voli otvoren prostor i šetnju. Ljudima koji mnogo drže do higijene, ne i treba pas koji puno balavi, tihe stidljive porodice više vole pse koji drže do sebe i koje možete frizirati i sređivati, bez mnogo trčanja. Sve u svemu, ako je napravljena greška u izboru rase, još uvek nije sve izgubljeno. Ukoliko imate cilj, strpljenje i dobar pristup sigurno je da nećete morati da gurnete kuče na lanac ili u boks ili da ga jednostavno uklonite iz dvorišta.
Na odraslima je da formiraju odnos sa štencima i da ga kontrolišu. Kontrola mora biti i fizička i mentalna. Fizička podrazumeva vođenje šteneta u pravom smeru i postavljanje na pravo mesto, kako bi znao šta sme a šta ne sme. To ne znači da ga treba tući bilo rukom ili nekim predmetom ukoliko pogreši. Mentalna kontrola znači da razvijate zdrav odnos vođe i određenog člana čopora koji ne samo da je ispod vođe čopora, već i ispod svih članova porodice.
Sticanje kotrole i izgradnja poverenja
Sa ogrlicom i povodnikom: Iako možda štene mlađe od tri meseca ne može dovoljno brzo da trči da bi pobeglo, može da počne da nosi ogrlicu i da se navikava na povodnik. Ako vuče povodnik, vi jednostavno možete promeniti smer i napraviti da ono ipak prati vas. Napravite od toga igru. Pustite da ono juri vas, ukoliko vuče i guši se pokušajte da mu skrenete pažnju igračkom ili nekim zalogajem. Nemojte da ga vučete okolo, trudite se da mu bude zabavno, jer onda uči mnogo brže.
Sa hranom: Hranite psa najmanje dva puta dnevno, a ukoliko ste u mogućnosti da u pravilnim vremenskim razmacima dajete obrok u toku dana,može i tri do četiri puta. Naučite ga da mora da sedne pre dobijanja hrane. Recite komandu i stanite ispred njega, tako da mu činija bude iznad glave. Kad podigne glavu da pogleda činiju, zadnji deo tela je već skoro na podu, samo mu pomognite malo i kada sedne, pohvalite ga i dajte mu hranu. Ako ustane suviše brzo, neka vam neko pomogne, nežno ga zadrži u sedećoj poziciji, dok vi spuštate posudu. Osim toga, mali slatki zalogaji su odlično pomoćno sredstvo, samo budite sigurni da je komanda odrađena pre davanja nagrade.
Sa boksom ili kavezom (ukoliko ga koristite u kućnim uslovima): Boks je ustvari pseća soba, a ne zatvor. Treba da bude sigurna luka za umorno ili bolesno štene, ili kao neophodnost da se u datom trenutku štene ne povredi. Takođe, to je i zaštita za nameštaj, tepihe, obuću i ostalo od oštrih zubića kada niste kući. Ili , ako je u pitanju besomučna trka sa decom oko ukradene igračke, posle otkrića da se štene uneredilo u uglu sobe, pravo je olakšanje skloniti ga na neko vreme dok se ne smiri i povrati se kontrola nad svim živim stvorovima i na dve i na četiri noge.
Druženjem: Pas koji putuje sa porodicom mora da bude vaspitan pas kako se putovanje ne bi pretvorilo u noćnu moru, bez obzira koliko ono trajalo. Takav pas predstavlja pravo otkrovenje u igri sa decom, šetnji u prirodi, pa i dužem odmoru. U ovakvom razvoju događaja možemo očekivati da se pas konstantno razvija i stvara sve bližu vezu sa članovima čopora, za razliku od psa kog smo vezali u dvorištu, kome je dosadno, koji je usamljen i čiji život je tako monoton, da posle izvesnog vremena takva pas više i ne može ništa da pruži, jer bez stalnog kontakta sa ljudima i izazovima koji će ga terati da reaguje i da se prilagođava ne možemo očekivati nikakav mentalni razvoj.
Uobičajeni trening: Vežbe poslušnosti više uopšte nisu ništa tajnovito. Poslednjih godina se na mnogo načina može doći do iskustava trenera i naprednijih odgajivača koji prostim rečima umeju da prenesu i teoretsko i praktično znanje o obuci pasa. Tu su i video zapisi i knjige i škole za obuku, tako da školovanje pasa više nije bauk.
U svakom slučaju, suština dobrog odnosa sa psom je u preveniranju formiranja loših navika i prepravljanja loših navika u ono što nama odgovara. Da bi se ovo obistinilo prvih šest meseci života psa su nenadoknadivi, to jest, neophodno je da se tada stvori odnos sa psom koji će se kasnije samo produbljivati.

 

Prva godina - problemi i rešenja

Skakanje i "šapatanje"
Kada štene skače i stavlja šape na vas, ono očekuje vašu pažnju. Ako mu dozvoljavate da skače dok je još štene, naravno da ono to želi da nastavi da radi i kada poraste. Ako ga odbacite, odgurnete ili ga kolenom pritisnete na grudi, to je negativna reakcija, ali je još uvek reakcija. Najbolje je da seokrenete i odete kao da ništa nije bilo. Ili, još bolje, ukoliko imate stepenice u blizini, jednostavno prođite pored njega i dođite do stepenica davši mu do znanja da samo tu može dobiti pažnju i to kada vi želite, a ne on. Kad sledeći put priđe, naterajte ga da sedne pre nego što reši da skoči, a onda ga nagradite, ili ga navedite da dođe na mesto za maženje, tada sedne i, obavezno dobije nagradu.. Uvek, kada treba nešto da dobije, vaše štene mora da nauči da mora da sedne, pa tek onda da bude nagrađeno, to jest da dobije što zaslužuje.
Gruba igra
Kada se igrate sa psom kroz guranje, prevrtanje i hvatanje, vi ga ustvari učite da je zabavno da vas hvata za ruke ili noge.Mlađa deca su ta koja plaćaju ceh takvog shvatanja igre od strane starije dece ili odraslih. Dakle, ako već želite grubu igru, uzmite neki predmet ili juteni džak koji će pas moći da hvata ili grize i da se navikava da hvata određeni predmet, a ne ni ruke ni noge.
Ovakve igre mogu da igraju osobe sa iskustvom koje su sposobne da razlikuju režanje psa u igri i režanje psa koji se bori, znaju da pročitaju iz izraza lica psa da li se igra ili želi da pokaže svoju nadmoć i samo onda kada su sposobne da pobede u igri u kojoj pas kao pobednik shvata da je jači i da je odneo važnu pobedu u nadmetanju sa jačim članom čopora.
Ako vam štene ukrade deo odeće, patike ili čarape, a vi krenete da ga jurite,shvatiće da je to divan način da privuče vašu pažnju i lepo se izjuri. Zato, ako ne želite takvu igru, kada sledeći put to uradi, okrenite se i krenite u suprotnon smeru.
Griženje i stiskanje vilicama
Štene mora rano da nauči da bude nežno pri upotrebi zuba i vilice u kontaktu sa ljudima. Ako nežno pritisne vašu ruku vilicama, to nije opasno dok je štene. Ali, kada bude imalo 12-16 nedelja, taj pritisak već boli, a i ono će se truditi da proveri vaše granice,to jest dokle može da ide, pa je najbolje obeshrabriti ga u takvim postupcima. Uz glasan uzvik, kao da vas to boli, okrenite se i ostavite ga, kako bi shvatio da kada to uradi gubi druga za igru. S druge strane obezbedite mu dovoljno igračaka koje može da grize i uništava.
Destruktivno ponašanje
Pošto nije u situaciji da stvari drži u svojim šapama, štene je primorano da ih umesto toga drži u ustima. Žvakanje stvari je prirodan način ponašanja šteneta i zato je najbolje da ga uputite šta je to što bi trebalo da žvaće i obezbedite mu te stvari. Sve dok ne steknete poverenje u njega, u smislu da ne pokazuje znake destruktivnog ponašanja nemojte ga ostavljati samog.
Ako to uradite, a po povratku ustanovite da je pojeo omiljenu stabljiku adama, prirodna reakcija je hvatanje za vrat, drmanje, vika i bes koji se negde mora isterati, a pošto je pas kriv, na njemu će se slomiti kola. Naravno da je ovo pogrešno. Očistite sve što je ostalo posle masakra i pravite se kao da se ništa nije desilo. Ako uspete da ga ubuduće uhvatite u trenutku pravljenja štete, onda reagujte, ukoliko to ne možete, ne ostavljajte ga samog dok ne steknete potpuno poverenje u njega.
U trenutku zločinačke delatnosti viknite na njega glasno nešto poput - OSTAVI TO nakon čega ćete ga naterati da sedne, a onda mu dati nešto što sme da žvaće. Obezbedite dovoljno stvari koje sme da žvaće, kako bi predupredili destruktivno ponašanje. Verovali ili ne, prema jednom svinjskom papku, kuvanom naravno, se razvija takva ljubav,da ga štene nosi svuda sa sobom i zaljubljeno žvaće s vremena na vreme. Osim ovoga, parče sirove kože ili svinjskih ušiju može veoma da pomogne. Ukoliko se, a retko se dešava, javi proliv ili povraćanje, pređite na neku drugu žvakalicu. Poželjno je da imate više ovakvih stvarčica kako biste mogli da ih menjate s vremena na vreme, da mu ne bi dosadilo. Kada odlazite od kuće, ovo mu obavezno stavite u kavez kako bi se osećao komotno i da mu ne bude dosadno.
Lajanje
Ovo je normalan način reagovanja svakog psa na neki stimulans iz njihovog okruženja. Kad je napolju, vaš pas može da laje na druge pse, ljude, mačke ili bilo šta drugo što ga iritira, plaši, veseli ili u njemu izaziva neko drugo osećanje.Kao dobar komšija, ne bi trebalo nikad da ostavljate psa samog napolju ako je sklon lajanju. Takvog psa treba kontrolisati, kako bi na vreme bio sklonjen iz dvorišta ukoliko počne da gnjavi komšije. Ako nastavi da laje izolujte ga u neku sobu koja se ne koristi, kako bi u samoći povezao lajanje i ostavljanje u sobi bez društva i učešća u njihovim aktivnostima.
Kopanje
I ovo je jedna od uobičajenih psećih aktivnosti. Ako vaše štene oseti krticu u vašoj leji sa cvećem , sasvim je normalno da će početi da kopa.. Možda će želeti da zakopa i sakrije kost. Ako je previše toplo, moguće je da kao rešenje vidi rupu ispod grma u bašti.
Ako niste napolju da sprečite ove aktivnosti, problem može da bude veoma veliki. Ukoliko shvatite razlog kopanja možete reagovati. Ako traži krticu, bolje je da je se vi rešite i to što pre. Ako je vrućina, obezbedite mu mesto u hladovini ili ga smestite u dečiji bazen. Za kopanje čak možete da mu ogradite prostor i napunite ga zemljom i peskom, može čak i nekim predmetima kako bi imao za čim da traga. U početku, dok ne ukapira fazon, zakopajte plitko kako bi lako mogao da nađe stvari, a onda, kako počne da kapira, zakopajte ih dublje. Nagrada će mu biti pronađena stvar koju će onda moći slatko da žvaće umesto cveća u vašoj bašti.
I kao uvek do sad, samo ako ga uhvatite na delu,reagujte, inače nema nikakve svrhe objašnjavati mu gde je pogrešio.
Mučnina pri vožnji
Ne hranite štene neposredno pre vožnje. Pravite u početku kraće relacije, pa ih postepeno povećavajte, dok pas ne pokaže da može da izdrži vožnju bez povraćanja. Naravno, ima pasa koji bez problema ulaze u kola i od prvog dana uživaju u tome. Međutim, ako imaju problema sa mučninom, onda se mora raditi postepeno, pa i uz pomoć humanih preparata koji se koriste protiv mučnine u kolima.
Nega
Neki psi tokom života prosto zahtevaju od vas pojedine oblike nege. Nekad je u pitanju sečenje noktiju, čišćenje ušiju, češljanje ili pranje zuba.
Ukoliko želite da sečete nokte , čistite uši ili češljate psa, počnite već sa osam nedelja starosti. U početku, samo ga privikavajte na postupak, držanje šape i površno korišćenje makaza. Sečite same vrhove noktiju, da ne biste slučajno povredili nervne završetke i izazvali krvarenje i bol, posle koga teško da će vam dozvoliti da mu priđete.Posle nekoliko noktiju nagradite ga i pomazite kako bi ovaj postupak za njega bio prijatan i svaki put kad započnete da se u njegovoj glavi stvore prijatne asocijacije. Trudite se da kad god je pas blizu vas iskoristite trenutak i pogledate mu šape, uši, otvorite usta (neophodan zahvat ako želite da ga vodite na izložbe),kako bi se na to navikao i prihvatio kao nešto normalno.
Ako otvarate psu usta, trudite se da vam se šake ne nalaze na njegovoj njušci. Ona je i inače osetljiva, a ometate ga i u disanju, pa se javlja neprijatno osećanje, zbog kog pas može da se opire. Zato, psa uhvatite jednom rukom odozdo za donju vilicu, i to tako da vam dlan prianja na vilicu, palac bude sa jedne strane na donjoj usni koju polako povlači na dole, a ostali prsti sa druge strane, takođe povlačeći blago usnu na dole. Dlan druge ruke je položen na nosnik i na isti način povlači gornju usnu, palcem sa jedne strane, a ostalim prstima sa druge strane. Na taj način, možete povlačiti palčeve napred, nazad i vidite sve zube.
U svakom slučaju, šta god da želite da radite sa psom, počnite sa tim u starosti od osam do šesnaest nedelja, jer je to vreme kada pas najbolje prihvata sve ono što kasnije želite da mu bude prihvatljivo i poznato. Naravno, ponavljajte često sve komande i trudite se da za psa to bude prijatno iskustvo, kako bi sa uživanjem prihvatio kasnije ponavaljanje.
"Zajahivanje"
Ovo ne mora uvek da bude izraz seksualne aktivnosti psa. Pas zajahuje druge pse i radi dokazivanja kontrole i dominacije. Ako su meta mala deca, morate reagovati odmah, a ako je u pitanju veće dete ili odrastao čovek neka se jednostavno udalji i ostavi štene samo. Posle nekog vremena shvatiće poruku.
Proždiranje fecesa
Niko ne zna tačno zašto pas jede svoj izmet. Jedna od pretpostavki je da je u pitanju nedostatak pojedinih hranljivih materija koje pas na taj način pokušava da nadoknadi. Ali, šta sa onima koji jedu skupu i kvalitetnu hranu?
Neki štenci koji duže vreme provode stešnjeni u kavezima ili boksevima mogu to da rade iz dosade. Zato ne bi smeli da ih tamo ostavljamo po ceo dan. Ako to mora tak da bude, onda ih moramo izvoditi radi vršenja nužde, ili ih držati u sobi pri čemu su na kavezu otvorena vrata, a u nekom ćošku postavljene novine kako bi štene moglo da ode da se olakša.
Ako vaše štene jede svoj ili tuđi feces, morate ga uhvatiti na delu, ili još bolje čim ga je omirisao. Uplašite ga nečim bučnim kao na primer trubica za decu ili konzerva sa kamenčićima, ali pazite da ne vidi da to potiče od vas. Ako vas poveže sa bukom, trudiće se da upražnjava svoju maniju kada vi niste tu.
Kažnjavanje
Da bi kazna bila delotvorna, može se primenti samo u trenutku kada se delo koje je za kaznu upravo izvodi. Fizičko kažnjavanje šteneta je retko potrebno. Oštro ne ili jak tresak metalne kutije sa šljunkom ili metalnim novcem sasvim su dovoljni da ga dovedu u red.
Reakcija iz daljine je potrebna da štene ne bi povezalo vas i ono što ga je uplašilo. Ovo se može ostvariti i upotrebom male dečje trubice ili neke druge zvučne alatke koja bi svojim reskim zvukom uplašila štene. Na primer, dok vaše štene sa fanatičnim žarom kopa rupu u dvorištu, pritisnite ovakvu sirenu, s tim da vas ono ne poveže sa njom. Na ovaj način, ono i ne pretpostavlja odakle stvarno dolazi ovako strašan ton, već ga povezuje sa samim činom kopanja.
Nikad ne kažnjavajte štene ako ga niste uhvatili u trenutku pravljenja štete. Nikad neće shvatiti zašto ste ga kaznili, jer ono za šta je kriv se desilo odavno i ono je već koncentrisano na nešto drugo, bez potrebe da se seća učinjenih dela. A ako ne kažnjavate, već samo ispravljate, onda obavezno nakon ispravke ga naterajte da sedne i pohvalite ga zbog toga.

 
Hiljadama godina unazad, psi su živeli u socijalnim grupama koje zovemo čopori, gde je svaki član znao gde mu je mesto. Čim počnu da hodaju i komuniciraju, oni pokušavaju da obezbede svoje mesto u čoporu. Kad ih drugi guraju daleko od hrane oni shvataju da su slabi i podređeni,. Ili, ako su dovoljno jači od ostalih, oni su ti koji guraju i određuju pravila. Kad postanu jači i svesniji, jasna im je njihova pozicija u društvu.
Kada štene stigne u kuću, mora ponovo da se bori za svoju poziciju. Ako je bio siledžija u leglu, sigurno je da mu se ta pozicija sviđa i da će pokušati da je zadrži i u novom čoporu. Ako je, pak bio potčinjen, sigurno je da će se u početku i u novoj porodici tako ponašati. Kako raste, sigurno je da će pokušati da determiniše svoje mesto u novoj grupi. Njegovo mesto u porodici će zavisiti od toga kako ostali članovi reaguju na njegovo ponašanje u različitim situacijama. Kad prvi put bude bio predstavljen porodici, štene će se verovatno ponašati potčinjeno. Prilikom pozdravljanja verovatno će leći na leđa i dići sve četiri noge uvis i možda i malo piškiti, ili će se sklupčati i ponovo piškiti.U prevodu ovakvo ponašanje znači:"Nemoj me povrediti, ja nisam pretnja za tebe. Ako vam na ovaj način pokazuje svoju poniznost nemojte ga grditi jer ćete još više pogoršati stvar.
Kako štene raste, tako će prema ponašanju svojih vlasnika i formirati svoj odgovor i reakcije. Na primer, ako štene gnjavi svoju omiljenu igračku ili žvaće neku kost i u tom trenutku mu se približi dete, odgovor može biti jedan od sledećih ili više njih zajedno. Tiho će zarežati, zavrnuti gornje usne tako da se vide zubi, nabraće dlaku na vratu i grebenu, ili će odmah skočiti na dete. Ukoliko se mališan na ovakvu reakciju povuče, štene je naučilo važnu lekciju. Pod jedan, našlo je način da zaštit svoju imovinu i pod dva, zbog straha koji je evidentan kod deteta, mesto psa na lestvici u čoporu je iznad uplašene žrtve.
Loš prevod
Ponekad deca ne umeju da protumače pseću poruku, nakon čega može da dođe i do ugriza, ukoliko pas smatra da je dovoljno upozoravao i da sada mora da pređe na sledeći nivo zastrašivanja, kako bi sačuvao svoje pozicije. Drugi članovi porodice verovatno nisu bili prisutni pri prethodnim sukobima kada je pas verbalno upozoravao, pa su zatečeni takvim razvojem događaja. A zaključak koji sledi je automatski pogrešan, jer ispada da je pas bez razloga ujeo dete i da zbog takvog ponašanja, koje se ne može kontrolisati, najbolje je rešiti se kučeta.
Ako štene uspe na jednom članu porodice da primeni ovaj metod i ostavi utisak opasne životinje, sigurno je da će to probati i na starijim članovima porodice. Tada je neophodno oštro reagovati, kako bi pas shvatio da takve stvari nisu poželjne, ali pri tom ono će ostati u ubeđenju da sa izvršiocem kazne nema takve igre, ali i da je i dalje iznad onog koga je upešno preplašio. Vremenom pas će probati sa svakim članom porodice da oproba ovaj sistem i odgovor svakog od njih će uticati na položaj šteneta u porodici.
Društvena zrelost
Kad jednom pas utvrdi svoje mesto u porodici i prihvati svoju potčinjenost prema članovima te iste porodice, ne bi trebalo da bude više problema sve dok pas ne dostigne svoju društvenu zrelost. A ona otprilike počinje da se razvija kada štenci postanu tinejdžeri. To je u širokom rasponu između 12 i 36 meseci, a kod većine pasa između 18 i 24 meseca. Pas je tada veći, jači i samopouzdaniji, pa je moguće i da se njegov stav prema članovima porodice promeni. Mlad, nadobudan, pun sebe, pas će sigurno ponovo početi da provocira i izaziva bolje rangirane članove porodice, kako bi zauzeo njihovo mesto u čoporu.
Najbolji način da zna gde mu je mesto u porodici, je da ga naterate da sve što dobije prethodno zasluži. Tako, pre nego što dobije hranu, pažnju ili vreme za igru, morate ga naterati da to zasluži. Ukoliko sedne ispred vas, shvatiće da je samo prihvatanje činjenice da je vama potčinjen način da dođe do onoga što mu znači. NIŠTA U ŽIVOTU NIJE BESPLATNO. SVE MORA DA SE ZASLUŽI.
Naučite ga da sedne
Evo jedne od metoda za učenje ove komande. Neka vam u ruci budu komadići hrane za pse koju štene voli, ili neka druga poslastica za koju znate da ne može da joj odoli. Ali, kao što smo i ranije pisali, neka to budu vrlo mali parčići. Držite ruku u visini glave psa kako bi on osetio miris hrane. Kad bude osetio, pomeraće glavu u smeru u kom ide vaša ruka. Polako povlačite ruku preko glave psa prema leđima uz ponavljanje komande sedi. Kako on bude istezao vrat da dohvati hranu tako vi nastavite da pomerate ruku prema zadnjem delu tela i ponavljajte komandu. Većina štenaca će jednostavno pasti na zadnjicu u nameri da dobije zalogaj, a vi iskoristite taj trenutak i dajte zalogaj uz izdašnu pohvalu praćenu oduševljenim tonom. Nastavite sa treningom neko kraće vreme,po mo gućstvu dok štene automatski ne sedne na zadatu komandu. Iznenadićete se koliko brzo deluju pozitivno usmerene reakcije.
Kada pas savlada ovu komandu, svi članovi porodice moraju biti osposobljeni da izdaju ovu naredbu i budu poslušani. Količinu hrane za trening kontrolišite kako bi pas uvek bio zainteresovan. Posle treninga, pas mora biti spreman da uvek prvo sedne, pa tek onda da dobije bilo šta. Ako hoće da jede, mora da sedne. Ako hoće da se igra, mora da sedne, ako hoće da ga mazite, mora da sedne. Ako hoće napolje da obavi nuždu, prvo ćete ga pomaziti što vas alarmira za tako nešto, ali opet mora da sedne pre nego što mu otvorite vrata. Ali, kada otvorite vrata, pas mora da nastavi da sedi, sve dok vi i vaša porodica, to jest svi koji treba da izađu, ne izađete pre njega, pa tek nakon toga dolazi on na red . Ovo je živi prikaz hijerarhije u porodici gde je on na poslednjem mestu, a i služi kao kočnica, kako pas ne bi izleteo napolje čim vrata budu otvorena.
Samo jedno da razjasnimo. To što je pas postavljen najniže na lestvici u odnosu na sve članove porodice uopšte nije maltretiranje i ponižavanje psa. Ako u međuvremenu obezbedite hranu, šetnju, vreme za igru, maženje i negu, sigurno je da pas uopšte neće žaliti zbog svog mesta u čoporu, već će ukoliko je porodica postojana u svom ponašanju biti srećan zbog čiste situacije. Iako se desi da s vremena na vreme poželi da proveri jačinu onih koji su iznad njega, to je sasvim normalno, jer u genetskom zapisu postoji neka vrsta žudnje da se zauzme veće mesto u društvu. A i zašto bi nas to čudilo, pa zar nije isto i u ljudskom društvu, gde svako podsvesno želi uvek više od onoga što ima.
Vreme obroka
Ovo vreme je veoma važno u životu skoro svakog šteneta. Ako samo ono dobija hranu, u tom trenutku će se osećati kao veoma važan deo čopora. Ako imate decu dozvolite im da pomalo hrane iz ruke spuste u činiju šteneta. Kada mališa to pojede, neka sipaju pomalo sve dok količina spremna za taj obrok ne nestane. Ova lekcija služi da štene shvati da mu dete nije konkurencija i da mu ono daje hranu, da nije konkurencija, tako da ne mora da se plaši za svoj obrok. A samim dozvoljavanjem detetu da hrani psa, daje mu se više mesto na lestvici čopora, jer je hrana u njegovim rukama, što je po psećim merilima vrednosti, visoko kotirano.
Za vreme jela treba animirati i ostale članove porodice da unemiravaju štene. Da ga pomaze, zagrle, povuku za prednju ili zadnju šapu ili rep. Sve to služi desenzibilizaciji šteneta i njegovom opuštanju, kako ne bi imao zaštitnički stav prema hrani i automatski neprijateljski stav prema okolini dok jede. Kada shvati da je njegova hrana samo njegova, i njegovo ponašanje će postati prijateljsko u svakom trenutku.
Uradite isto dok žvaće kosku ili svoju omiljenu igračku, to jest dok se igra s njom. Oduzmite mu taj predmet, pohvalite ga i nagradite, a zatim mu vratite njegovo. Nagrada ne mora da bude hrana, ako se lepo zaigrao, sama pohvala i vraćanje igračke će biti sasvim dovoljno. Kada vi sami kao alfa u svom čoporu, naviknete psa na ovo, dozvolite i ostalim članovima porodice da to urade. Na kraju, ko god to da uradi sa psom, mora istovremeno i da ga nagradi.
Zapamtite, što više vremena provodite sa psom, ali u konstruktivnom smislu, tako da on sve vreme bude svestan da je član čopora koji ima sve beneficije dok poštuje hijerarhiju, brže ćete ostvariti zdrav i obostrano koristan odnos. Pas će znati da će dobiti sve što mu treba, pod uslovom da poštuje pravila čopora, a vi ćete imati vernogpratioca, koga ćete morati doduše da kontrolišete, ali koga ćete sve manje i manje korigovati i opominjati, naravno pod uslovom da ne odustajete od proklamovanih principa i vi i svi članovi porodice.

 
Mnogi ljudi, na žalost, podlegnu efektnim filmovima ili dobro ukomponovanim reklamama u kojima su akteri psi, i smatraju, da je kuče poput robota sa upisanim programom po kome se vlasnik bezuslovno voli i sluša, od prvog dana kada štene dođe u kuću. Međutim, kad stigne, već prva noć ruši sve idealizovane priče o pametnom štenetu, koje je slatko i poslušno. Ne kažem, sigurno je da se već od prvog trenutka javljaju osećanje sreće i privrženosti prema pridošlici, ali čim krenu problemi sa fiziološkim potrebama, cviljenjem itd, ako niste spremni, moguće su frustracije.
Nema sumnje da su prvih nekoliko nedelja sa novim štenetom iscrpljujuće. Prosto neverovatno, dok je bio kod odgajivača, maleni je bio tako miran i sladak, a sad pravi nered, piški gde stigne i voli sve da gricne. U suštini, to je normalno ponašanje za štene, ali treba znati da ono od prvog dana kada je donešeno, uči o novom čoporu i njegovim članovima. Suština je u tome da se od prvog dana zauzme takav stav da svi u kući na isti način tretiraju svaki njegov postupak. To vaspitavanje daće rezultate već sa četiri meseca starosti. Naravno ukoliko možete da prepoznate simptome pred vršenje nužde, treba da ga iznesete napolje, kako bi i na taj način shvatao da se to ne radi u kući.
Ne prepuštajte ništa slučaju do 16 nedelja starosti, jer to je kritični period kada će štene naučiti bilo šta ukoliko mu vi ne pokažete šta treba da radi. Prvih nekoliko nedelja keruša je ta koja ih uvodi u život, do 16 nedelja taj posao se prebacuje na vas i ukoliko ne uspete,svi kasniji pokušaji su mnogo teži, jer neće biti bliski štenetu, kao da ste to uradili pre napunjenih 16 nedelja i pitanje je da li će njihovi loši postupci moći da budu prevenirani.
Ipak, opustite se. Kao prvo, to vreme jako brzo prođe, Kao drugo, štene je ipak zahvalno i nije teško lepo postupati s njim. Jaki obroci, izlasci napolje radi fizioloških potreba. Puno igre i učenje kroz nju, uz duge periode sna učiniće da nećete ni primetiti kako je sve to brzo prošlo i štene već liči na psa.
Dobar deo socijalizacije štene već dobije i od majke i ostatka čopora. Osim toga, ako je bilo izloženo kontaktima sa većim brojem ljudi i dece, njegova komunikacija je obogaćena dovoljno da vi samo na tome nastavite da radite.
Deca i psi
To je prirodna kombinacija, na dobrobit i jedne i druge vrste. Naravno, moramo paziti bar u početku na decu, jer veća je verovatnoća da će oni povrediti štene, nego obrnuto. Igra je osnovni vid komunikacije između njih, ali je dobro da mališani osete i neku vrstu odgovornosti prema svojim četvoronožnim drugarima. Tako, baš mala deca mogu da skupljaju igračke koje je štene razbacalo, ili da pomogne oko čišćenja mesta gde štene spava, kao i da čuvaju svoje igračke od oštrih štenećih zuba. Predškolska deca mogu sve to i još da učestvuju u spremanju obroka. Još malo veći mogu da pokušaju i sa osnovnim komandama tipa sedi, kada štene treba da dobije slatkiš, da pomognu kod rada sa povodnikom. Stariji već mogu i da rade ozbiljne vežbe sa psima, naravno pod budnim okom odraslih.
Iako ljubav i veza koja se stvara između deteta i psa treba da budu naš prioritet, treba se ipak u početku zaštititi od grešaka koje nisu neophodne i koje posle treba ispravljati. Trudite se da dete ne nosi štene okolo i ne grli ga mnogo u početku, jer nenaviknuto štene može da se uplaši i ogrebe ili uštipa dete zubićima, zbog čega ovo može i ozbiljno da se uplaši. Nikako mu ne dozvoljavajte da vuče štene za nogu, ili koristeći za to ogrlicu ili povodnik. Trebalo bi da budu razdvojeni za veme jela, da štene ne bi prosilo ili kralo hranu, ili da mu mališan ne bi krišom davao hranu ispod stola. I na kraju, deca ne bi trebalo da udaraju štene u vaspitne svrhe. Doduše, to bi i stariji trebalo da izbegavaju.
Ako pitate štene, dvonožni drug za igru može biti i predmet zastrašivanja, kao i neko ko maltretira. Deca koja su glasna, bučna i nemirna mogu da izazovu štene da se isto tako ponaša, pa da čak i reži i ujeda, a ako je plašljivo i da se sklanja i zatvara u sebe. Takođe, deca koja žele da dominiraju nad psima, mogu ih isprovocirati na reakciju i napad, dok deca koja se plaše štenadi, takođe mogu izazvati neprijateljsku reakciju sa režanjem i griženjem, kako bi se uklonili psu s puta.
Pas iz detinjstva ili nova rasa
Veoma često, kupovina novog psa predstavlja samo pokušaj da se vratimo u detinjstvo. Naime, ako je pas određene rase ostavio utisak na nas dok smo bili mali, želimo da baš takvog psa imamo ponovo. Pretpostavka je da ukoliko se radi o psu iste rase, da će i karakter biti isti. Međutim, to uopšte ne mora da bude istina. Moguće je da umesto mirnog, dostojanstvenog i pametnog psa dobijemo baš suprotno, iako se radi o istoj rasi. Tako razočarani, često ne možemo da uspostavimo dobar odnos sa psom.
Takođe, iako po raznim knjigama stoji čvrsto kao "Oče naš" karakter pojedinih rasa, ipak je svaki pas priča za sebe i nema svrhe da se pripremate za određen način ponašanja, već reagujte na ono što vidite u praksi. Tako se nećete razočarati ako pas za kog svi kažu da je miran pokaže nervozan ili živahan karakter, ili pas koji bi trebalo da bude pomirljiv u odnosu na druge rase i vrste životinja, napada sve što stigne.
U svakom slučaju, i da kupite rasu koja vas podseća na detinjstvo morate se ponašati kao da vam je to prvo štene u životu i morate upoznati njegove individualne karakteristike kako biste mu pomogli da se uklopi u novi čopor i postane deo njega.
Obuka je ozbiljna stvar, ali...
Bez obzira što od prvog trenutka kad stigne štene morate da radite na njegovom vaspitanju i to ozbiljno, ključ dobrog odnosa je u dobrom raspoloženju i zabavi sve vreme dok ste u kontaktu sa njim. Štene će teško u početku moći da prati ozbiljnu obuku, ali kroz igru i ponavljanje određenih postupaka, postepeno će bez opiranja da prihvati sve vaše naredbe. Bitno je da ono pored vas oseća sigurnost i da je i njemu čvrsto usađena vera da pripada tom čoporu. Kad je sigurno u svoju okolinu i u to šta sme a šta ne sme, njegova sigurnost u sopstvene snage će rasti, ali će istovremeno učiniti sve da u svakom trenutku opravda poverenje i potvrdi pripadnost čoporu.
Fizička manipulacija je retko neophodna kada štene obučavate da sedne ili legne kada koristite slatkiš i tihi prijatni glas. Čak će i štene od osam nedelja sesti zbog klope ili leći da bi bilo pomaženo. Jedino, ako je naviklo na različit pristup pojedinih članova porodice, joguniće se i različito ponašati, zavisno od toga ko od njega šta traži. Na primer, nije dobro ako mama traži da pas sedne i bude miran dok traje obrok, tati je svejedno gde je pas u toku jela, a deca čekaju svaki momenat da ispod stola bace neki slastan zalogaj, kako bi vezali psa za sebe. Zato, svi moraju da primene isti pristup.

 

Pas je, kao što je rečeno bezbroj puta, životinja čopora i njegov pogled na svet je time potpuno određen. Za njega nema mnogo nedoumica o tome kako treba živeti i on u svakom trenutku želi da poštuje zakone koji su održali njegov čopor i svaki postupak je ustvari želja da čopor ostane zdrav i netaknut. Da počnemo od početka. Od prvog dana u leglu, iako ne vide i ne čuju, znaju gde im je majka, koja ih greje i hrani i svako od štenadi se bori da joj bude što bliže i da što pre stigne do sise pune mleka. Ako su zadovoljni tih prvih desetak dana bave se samo tim problemom. Od trenutka kad progledaju i čuju svet oko sebe, njihove potrebe i želje postaju sve veće. Sada, bez obzira na to što se nalaze okruženi braćom i sestrama, trude se da iznude za sebe što bolje mesto u leglu. Na taj način lakše dolaze do mleka, do boljeg mesta za spavanje, keruša ih drugačije tretira, a i samo leglo počinje da ih poštuje i da im se klanja. Ovo je priča koja se može primeniti na one najjače ličnosti u leglu. Osim njih, tu su i oni koji ne žele da budu vođe čopora i koji se lako prilagođavaju i prate vođu u njegovim pohodima. Ispod njih su oni koji se, na žalost, nisu rodili kao heroji i koji poslednji stignu do hrane, podgurkivani su po ceo dan i ko god nije dobro raspoložen, na njima iskaljuje bes.

Zauzimanje pozicija


Vremenom, ta razlika u karakterima i u snazi se sve više ispoljava i dolazi do stvaranja hijerarhije koja se održava silom, ali koja funkcioniše kao i u pravom čoporu. Do starosti od oko dva meseca, njihova koncentracija je usmerena na leglo i zauzimanje odgovarajućeg mesta. To je i vreme kada im keruša posvećuje punu pažnju i uči ih ponašanju u čoporu. Posle mesec do mesec ipo dana, ona ih odbacuje jer je već povređuju zubićima, a i pokazuje im na taj način da je vreme da se osamostale. Posle 12 nedelja već dolazi period kada njihovo ponašanje prevazilazi ponašanje u leglu i u njihovim glavama se stvara ideja o formiranju čopora koji treba da vode ili da mu pripadaju. Tada i kerušu prestaju da posmatraju kao štenci i na prvo mesto se stavlja čopor.
Ovo je i period kada psi najviše uče i nikad više u životu neće biti otvoreni za nova iskustva kao tada. Trebalo bi u tom periodu raditi sa njima i stavljati ih u nove situacije kako bi se što više i bolje pripremili za vreme koje dolazi.

Prvi kontakt

To je i vreme da pas nađe novu porodicu, pa se sada vraćamo na naše pitanje s početka, a to je šta pas očekuje od nas? Dakle, uzimamo mladog psa koji je do tog dana bio deo legla i kog odjednom stavljamo u sasvim neočekivanu i novu situaciju. U prvom trenutku u rukama imamo preplašeno štene koje ne zna šta mu se događa i želi da pronađe oslonac i sigurnost. Naša reakcija je u tom trenutku jako bitna. Ako želimo da ostavimo utisak da želimo svakom da pomognemo, verovatno ćemo priviti štene na grudi, kako bismo utišali njegove jecaje. Pri tom, moramo imati na umu da će svako odvajanje šteneta biti praćeno njegovim cviljenjem i željom da se vrati u siguran zagrljaj. Već tada ono na svoj, bespomoćan i razoružavajući način, pokušava da sprovede svoju volju. A šta je nama činiti?
Ako želite da budete vođa čopora, pokušajte da razmišljate na taj način. Da li će vođa koji ima zadatak da očuva čopor i obezbedi mu opstanak imati vremena da se bavi štenetom koje cvili. I, šta će pomisliti štene ako njegovi krici obezbede pažnju "Broja Jedan"? Na prvo pitanje, naravno, odgovor je da on nema vremena da se bavi u potpunosti potrebama pojedinih članova čopora i da ne treba da reaguje na svako nezadovoljstvo koje se pokazuje u čoporu, osim ako ne narušava harmoniju čopora. Kao drugo, i štene bi se uplašilo ako bi vođa pokazao pažnju. Može samo da pretpostavi koliko je velika opasnost ako je alfa mužjak tu da mu pruži utehu.
Ustvari, ono što štenetu pruža mnogo više sigurnosti je nereagovanje na njegovo cviljenje. U njihovom svetu nema mestu samosažaljenju, jer surovost života im ne ostavlja vreme za to. Zato će štene i ako cvili biti mirno dok vidi da se u njegovoj okolini ništa ne menja i da čopor nastavlja da živi svoj normalni život. Osim toga, i njegova sopstvena muka će mu se učiniti manjom i sledeći put će reakcija biti zasigurno blaža.
Ako se sada vratimo na situaciju sa preuzimanjem šteneta, možemo da zaključimo da je najbolja reakcija da - nema reakcije. U redu je pomilovati štene, u redu je i pružiti mu neku reč utehe, ali za nečim više nema potrebe. Što manje podstičemo njegovu tugu našom pažnjom, to će pre i ono samo početi da obraća pažnju na svoju okolinu i da joj se prilagođava. Da se razumemo, ovde ne govorimo o hladnom, nepristupačnom stavu, ovde govorimo o selekciji u osećanjima koja ispoljavamo. Sigurno je da će nam biti žao kad čujemo kako cvili i neutešno traži majku, ali svojim podržavanjem tog njegovog osećanja ne činimo mu uslugu. U njegovom prisustvu treba se ponašati normalno, pričati između sebe, smejati se, jednostavno biti opušten, kako bi tu opuštenost i samo štene osetilo, kako bi shvatilo da se u njegovoj okolini ništa opasno ne dešava iako je samo među nepoznatim osoboma.S tim da to i ne moraju da budu potpuno nepoznate osobe, ukoliko ste bili umogućnosti da posetite odgajivačnicu nekoliko puta pre nego što ste uzeli psa,kako bi se štene tu, u dobro poznatoj okolini naviklo na vas.

Prihvatanje novog doma


U ovom trenutku kada smo ga preuzeli, štene pokušava da shvati novu situaciju i prilagodi joj se, iako je strašno tužno jer je napustilo sve što mu je do tada ispunjavalo život. Sada je bitno postaviti se prema njemu tako da ono shvati da mu u novoj okolini ne preti nikakva opasnost, naprotiv, da je dobrodošlo u svoj novi dom, ali da to ipak ne znači da može da radi šta hoće. Dok štene i u ovom trenutku pokušava da za sebe dobije što može više na svoj nevini način, naše je da od prvog dana stavimo do znanja da je novi "Čopor" spreman da ga prihvati, ali da postoje pravila koja se moraju poštovati. Štene će prvih dana biti prilično tiho i oprezno, možda i uplašeno, ali čim oseti da su oko njega svi pozitivno nastrojeni, počeće da ispituje okolinu. I to je vreme kada počinje obuka psa u kućnim uslovima, kada pas mora da oseti da "čopor" funkcioniše i da ono u njemu ima svoje mesto.
Ono što u tim danima zaokuplja pažnju pridošlice je hrana, fiziološke obaveze, igra i spavanje, uz sve manje tuge za prethodnim životom. Naše je da obezbedimo hranu u određeno doba dana, što znači četiri do pet obroka, pravilno raspoređenih, koji se psu nude u intervalu od 15 do 20 minuta, a onda se sklanjaju. Posle buđenja, prvi zadatak je toalet, tako da ga moramo odvesti na mesto koje je za to namenjeno i sačekati da to obavi, uz obaveznu pohvalu kada se posao obavi. U tom trenutku je dobro ponavljati jednu određenu reč koja bi psa kasnije uvek podsticala na vršenje nužde. Isti zadatak nas čeka posle svakog obroka, kako bismo na taj način što više smanjili mogućnost pravljenja štete.
Ostalo vreme koje provodimo sa psom je posvećeno igri i učenju. Da, dobro ste pročitali, učenje je već počelo i ako ga vi ne budete odmah ukalupili, on će sam početi da gradi svoja pravila. Nemojte da vas prevare velike nevine oči i tužno lice. Nisu oni ni malo bespomoćni, iako su fizički veoma slabi. Kod mame su izučili školu i spremni su za trening, jer su već započeli obuku preživljavanja u čoporu, gde i pored idilične slike gledano spolja, nema milosti. Svako dobija mesto za koje se izbori, nema poklona.
Osim toga, i štenetu činite uslugu. Postavljanjem pravila igre vi ustvari pokazujete osobine vođe čopora i pružate mu sigurnost da će preživeti u novim uslovima. Neće ga poremetiti ni kažnjavanje ukoliko je uvek dosledno. Nemojte biti grubi, ali budite rigorozni. Ono što ne sme jedanput ne sme uopšte, ili može pod određenim uslovima. Na primer, vršenje nužde u kući se kažnjava uvek,kao i žvakanje cipela, ili cepanje stvari. Ali, izlazak iz dvorišta je zabranjen samo u sopstvenoj režiji i tada se kažnjava. Kada izlazi sa vama može, ali samo posle vas.

Poštovanje pravila


Sistem ne funkcioniše ako se svi u porodici ne ponašaju isto. Ukoliko pojedini članovi porodice krše pravila, i sam pas počinje da razmatra opcije izbegavanja komandi, zavisno od toga ko ih izdaje. Gde god bude mogao da prekrši pravila, tj. kod koga, on će to i da uradi i da postavi svoje sopstvene vrednosti. I ovo ponašanje psa treba shvatiti na pravi način. Njemu je u genima da se bori za bolje mesto na lestvici čopora. Čim vidi da neko iznad njega pokazuje slabosti, želi da zauzme to mesto, i to je sasvim prirodno. Na višim položajima moraju da se nađu sposobniji članovi čopora, jer to je borba za opstanak, to je način da se preživi u prirodi koja nije nimalo romantična iako mi volimo da je prikazujemo takvom. Napolju nema mesta slabostima i pas to zna. To mu piše u genima od pre 100 000 godina, zato je i preživeo.
Dakle, kada zaključi da se iznad njega nalazi slabija ličnost on kreće da zauzme to mesto, jer se inače oseća nesigurnim i u njegovoj glavi počinje da se javlja strah za ličnu sigurnost i sigurnost čopora. Ukoliko to ne uspe, počinju da se javljaju problemi u ponašanju koja se onda različito tumače, jer se ne uzima u obzir mogućnost da pas oseća egzistencijalnu opasnost, već samo razmatamo mogućnosti koje idu od razmaženosti do tvrdoglavosti.