Mnogi ljudi tvrde da njihovi psi gledaju TV. Čak su dizajnirani i DVD koji treba da zabave pse. Ove filmske avanture su često snimljene iz pseće perspektive sa kamerom koja je samo malo više od pola metra iznad zemlje.Između ostalog, tu su scene trčanja kroz polje sa drugim psima, trčanje uz i niz stepenice, nos uz nos sa drugim životinjama, lovljenje pataka, pijenje iz činije, vožnja kolima pa čak i odlazak kod veterinara.
Pre nego što otrčite da kupite DVD svom ps , ima još par stvari koje treba da znate o odnosu psa i TV-specifičnosti, tj. o načinu kako pseće oko radi. Pas ima oči noćnog lovca. Važno je biti sposoban i detektovati pokrete u okruženju, jer stvari koje se pokreću su veoma često deo jelovnika psa (ili njegovih divljih rođaka ). Iz tog razloga , pseće oko je tako dizajnirano da može da opazi pokret mnogo bolje nego ljudsko oko.
Na nivou ćelije, pokretna meta se pojavljuje kao treptaj, koji momentalno menja nivo svetlosti. Iz tog razloga, istraživači ponašanja često koriste individualnu sposobnost viđenja treptuće mete kao merilo sposobnosti opažanja pokreta. Istraživači su testirali koliko brz treptaj mete treba da bude a da izgleda kao da je osvetljenje konstantno. Prosečan čovek ne vidi treperenje ukoliko je brzina iznad 55 ciklusa u sekundi (55 Hz). Zato na primer fluorescentna lampa izgleda kao da svetli kao i obična, iako ona trepće ustvari brzinom oko 120 Hz.
Kada su istraživači testirali biglove, našli su da prosečno psi vide treperenje i kod brzine preko 75 Hz što je 50 posto više nego što čovek može da uoči. Činjenica da psi bolje opažaju treptaj od ljudi, poklapa se sa viđenjem da psi bolje opažaju pokret od ljudi. To takođe može da pomogne kod prostog pitanja: zašto mnogi psi ne nalaze da su interesantne slike na TV-u, čak iako su te slike dizajnirane specijalno za njih. Slika na ekranu treperi u opsegu od 60 Hz i za najbolji ljudski vid ovo treperenje izgleda kao slika koja kontinuirano teče. U svakom slučaju za pse koji vide ovu sliku kao malo brže treperenje ovo verovatno nije dovoljno realno. Zato većina, a možda i svi, ne obraćaju mnogo direktnu pažnju na ono što se dešava na ekranu. Neki psi ignorišu očigledno treperenje ekrana i reaguje na interesantne događaje na ekranu. Ovi psi često «prate» slike, čak pokušavaju i iza ekrana da nađu ono što im je nestalo iz vida sa ekrana.
U svakom slučaju, pošto je pseće dominantno čulo nos, a slike na ekranu ne odaju miris, mnogi psi koji gledaju TV brzo gube interes i traže druge zanimljive izvore aktivnosti.

Dr. Stenli Koren, Pets Magazin

  Ne samo da psi mogu da osete miris hot dog-a kilometrima daleko, već mogu i da osete rak mokraćne bešike kod ljudi. U okviru ispitivanja iskorišćen je urin 36 pacijenata obolelih od raka mokraćne bešike i 108 dobrovoljaca. Svaki pas je imao da omiriše sedam uzoraka urina i da legne pored onog sa rakom bešike. Test je ponovljen osam puta za svakog psa, svaki put sa novim uzorkom urina. Psi su su imali prosečan uspeh od 41 posto u poredjenju sa 14 posto utvrđenih u slučajnom uzorku.
Rezultati su objavljeni u BRITANSKOM MEDICINSKOM ŽURNALU od strane istraživača Ameršam bolnice u Engleskoj. Ideja je potekla od dva Londonska dermatologa koji su opisali slučaj žene koja je tražila da joj se odstrani mladež sa noge jer ga je njen pas konstantno njuškao, čak i kroz pantalone. Jednog dana je čak i pokušao da ga ujede kada je nosila kratke pantalone. Ispalo je da se radi o malignom melanomu.
Verovatno još intrigantnije je to da je urin jednog pacijenta za vreme istraživanja proglašen ispravnim, ali ga je pas prepoznao kao kanceroznog. Dodatni testovi su utvrdili da pacijent ima po život opasan tumor desnog bubrega.

  Istorija kućnih ljubimaca će morati ponovo da se piše ako je verovati novim otkrićima i teorijama. Do skoro, najranije pripitomljene mačke su bile, verovalo se, one iz Egipta od pre nekih 4000 godina.
Ali, naučni magazin je objavio dokaz 2004. god. o otkriću mačeta koje je bilo položeno uz ljudski leš pre 9,500 godina. Telo osobe i ono što je verovatno bilo kućni ljubimac (mada ne u onom značenju koje ima danas) je nađeno u selu iz ere Neolitika na Kipru, na Mediteranu. Pogrebni običaji tog vremena i način na koji su oba tela usmerena u istom smeru ukazuju na to da je između ovo dvoje postojala specijalna veza, koju su hteli da produže i u zagrobnom životu.
U međuvremenu, iste godine, istraživači psećeg života su se skupili u Američkom udruženju na naučnom savetovanju da prodiskutuju o teoriji da pripitomljeni psi potiču svi od jedne vrste, koja je veoma slična vukovima iz Istočne Azije. Norin E. Nunan proučavalac pasa iz Čarlstonskog koledža u Južnoj Karolin, kaže da je domestifikacija pasa u tom regionu počela još pre 100 000 godina, iz razloga što su vukovi tražili hranu i toplotu. Ovi prethodnici pasa su pomagali u lovu a u zamenu su dobijali zaštitu. Iz ovog regiona su migrirali u druge delove sveta.

  Psi drugačije doživljavaju svet od nas. Ma koliko da slabo vide boje ili osećaju ukuse, njihova prednost je nemerljiva kada je u pitanju čulo sluha, a posebno mirisa.
Mirisi su svuda oko nas, ali većinu njih mi i ne primećujemo. Za pse, s druge strane, mirisi su primarni izvor informacija za njihovo okruženje i druga staništa.
Fizički, čulo mirisa psa je veoma slično ljudskom, samo mnogo osetljivije. Mirisna membrana je četiri puta više izbrazdana u odnosu na ljudsku. Mirisnih receptora u nosu psa ima više od 200 miliona, dok ljudski sadrži svega oko 5 miliona. Stalna vlažnost psećeg nosa takođe doprinosi boljem prijemu i prenosu mirisnih informacija. Kao rezultat, čulo mirisa nemačkog ovčara je 1000 puta jače od čula mirisa čoveka, dok pas Svetog Huberta može da oseti sićušne parčiće kožnog epitela čoveka i nekoliko dana nakon što je pao sa tela.

  Uobičajeno je da se za starost pasa uzima formula u kojoj je jedna pseća godina ekvivalent za sedam ljudskih. Ova prosta računica je međutim daleko od pravog stanja stvari jer se razlikuje razvoj u toku prve dve godine života i kasnije. I što je još bitnije, značajna razlika postoji u starenju između različitih rasa i veličina pasa.
Opšta formula skorašnjeg datuma kaže da se pseće godine mogu računati kao 10,5 ljudskih u prve dve godine, a kasnije kao četiri za jednu. Na primer, pas star dve godine ima 21. ljudsku godinu, dok je pas od tri godine dvadesetpetogodišnjak.
Druga slična formula kaže da je prva pseća godina jednaka kao 15 ljudskih. Do kraja druge godine pas ima 24, a od tad svaka pseća je četiri ljudske godine. Po tome, pas od tri godine ima 28, a desetogodišnjak 56 ljudskih godina.
U svakom slučaju ove formule ne obuhvataju razlike koje postoje u veličinama i težinama pojedinih rasa.

  Mi volimo svoje pse.U stvari, toliko ih volimo da im stalno nešto nudimo, ostatke sa stola, ekstra velike porcije, sve u cilju da im dokažemo svoju ljubav. A oni, sa uživanjem prihvataju svaki novi zalogaj, bez obzira da li je to dobro za njih ili ne.
Na žalost, ovakvim ponašanjem pravimo više štete nego koristi. Naša vezanost za kućne ljubimce u sprezi sa promenama u proizvodnji pseće hrane,predstavlja smrtnu kombinaciju u ljudskoj i psećoj neumerenosti
Trenutno, studije pokazuju da oko 25-40 procenata pasa u Americi su gojazni. To je takođe problem i u Kanadi. Ovo je uglavnom posledica prehranjivanja pasa za šta posledicu snose vlasnici.
Posledice prevelike težine su slične onima kod ljudi, uključujući i postojeći rizik od sledećih stanja:
-Bolesti srca
-Bolesti jetre
-Problemi disanja
-Diabetes
-Problemi varenja
-Artritis i slabost zglobova
Nepodnošenje visoke temperature
Štaviše, više studija je pokazalo da psi koji su mršavi imaju duži životni vek od onih koji se bore sa prevelikom težinom.
Prepoznavanje problema
Koja je težina prevelika? Ponekad je teško reći koja je to težina koja smeta, naročito ako imamo psa sa nešto dužom dlakom. U svakom slučaju, postoji nekoliko pravila
Pogledajte svog psa odozgo. Trebalo bi da vidite blago zategnute gladne jame ispred kukova. Ako ih ne vidite, to jest ako vam je tu pas zaokrugljen, onda ima višak kilograma.
Trebalo bi da ste u mogućnosti da vidite,ili da pod prstima osetite, rebra svog psa.Naravno, ne treba da štrče, niti treba da izgleda kao hodajući skelet, jednostavno treba da se osete pod rukom ispod kože i manje količine potkožnog tkiva. Ali, ako ne možete dopreti do njih, pas vam je predebeo.
Pas ne bi smeo da ima viseći stomak. Kod pojedinih ženki to je moguće,ali kao posledica kastracije I to je uglavnom samo viseća koža, bez masnoća. Kad pritisnete kožu stomaka između prstiju ukoliko je deblje od jednog santimetra, treba razmisliti o dijeti.
Ako vam je pas pretežak, onda on jede previše, a vi ste suviše liberalni kada je količina hrane u pitanju.
Bolje navike
Psi su mesojedi, mada većina hrana za pse sadrže kukuruz ili kukuruzno brašno, kao najisplativiji dodatak.Ova i druge žitarice nam nude rešenje za pitanje gojaznosti, jer su one izvori ugljenih hidrata.A pas, koji je mesojed, nije baš dizajniran za ishranu velikom količinom ugljenih hidrata. Kao rezultat,pojavili su se i sastojci koji su tu da spreče preteranu absorpciju kalorija. Ljudi to već rade zbog sopstvenih problema sa debljinom.
Bolja ishrana i svakodnevna vežba, takođe ubrzavaju gubljenje težine. Vašem psu je neophodno da svakodnevno šeta, ali takođe i da ne dobija nikakve dodatke za vreme vašeg obroka.
Ako želite da svom psu obezbedite zdrav tretman, možete da se okrenete i domaćoj kuhinji, kao na primer pileća supa sa povrćem, dinstana pileća džigerica ili druge iznutrice koje možete naći kod svog mesara.
Uz to, proverite i sa svojim veterinarom oko ishrane i vežbi u vezi skidanja težine

  Pas će učiniti sve da vas zadovolji i zadrži vam osmeh na licu. Sklupčaće će se uz vas kada ste u lošem stanju ili kada vam je neophodna ozbiljna relaksacija. Neće iskoristiti vaše greške protiv vas, ili vas osuditi za vaše poglede na svet, kao i ako ne znate kako nešto uraditi. Biće vaš bezuslovni prijatelj i igraće se lopticom sa vama sve dok vi to želite. Oprostiće vam sve greške, nikada ih kasnije neće upotrebiti protiv vas. Spavanje na vašim nogama, želja da vam udovolji, jednostavno je uživanje u vremenu provedenom sa vama. Daće sve od sebe da vas zaštiti, zato što ste vi njegov gospodar.
Takođe, pas od vas očekuje da rešite sve njegove zahteve: hranu, vodu, skrovište,vežbu, sređivanje, druženje, trening, veterinarsku negu i zaštitu. Da znate u šta se upuštate. Jeste li spremni da sledećih deset do petnaest godina života preuzmete na sebe brigu o toj životinji. Jer otprilike toliki je vek psa. Možete li sebi priuštiti dodatne troškove za psa. Kad uzmete psa, to je kao ugovor na duži rok, i ne bi trebalo da bude tretiran kao deo nameštaja koga se možete otarasiti kada vam dosadi. Na kraju krajeva, postaće deo vaše porodice. Da li biste se rešili svoje dece zato što piške u krevet? Možete li da prihvatite činjenicu da pas nije mali čovek i da ćete morati da utrošite neko vreme kako bi se pas pravilno prilagodio porodici, a pri tom i dalje ostao pas. Pre nego što dovedete psa u kuću dobro i dugo razmislite o tome. Jeste li spremni za odgovornost koju preuzimate?
Odluka da se uzme pas podrazumeva da se o tome dobro razmisli. Jeste li stvarno spremni da se brinete o psu. Kakvog psa želite? Neki ljudi misle da je pas pas. Čujem da kažu kako im je sve jedno koju rasu čuvaju. Ima tako mnogo različitih rasa sa tako mnogo tipova ličnosti i potreba. Iskreno razmislite o tome i uradite svoj domaći zadatak. Razmislite o svojoj porodici, da li je sada sve u redu i, da li će biti i ubuduće.
Svaka porodica ima svoje sopstvene potrebe, rasporede, ličnosti, zdravstvene probleme, prostor i vremensko ograničenje. Ako se udubite u situaciju u vašoj porodici, možete izabrati psa koji će se lepo uklopiti u vaše živote, bez da stvari učini mučnim i situaciju teškom.
Da li je iko u vašoj porodici alergičan na pseću dlaku? Da li vam smeta da nalazite dlaku na svemu od odeće do vaše hrane. Neki psi se mnogo linjaju, dok ima i onih koji slabo otpuštaju dlaku. Imate li dece? Imate li nameru da dobijete decu u sledećih 10 – 15 godina? Da li imate kućne prijatelje koji imaju decu? Neki psi su odlični sa decom i biće im najbolji prijatelji. Neki su dobri sa decom samo ako su sa njima zajedno odrasli, to jest od vremena šteneta, a neki su preosetljivi i spremni su i da ujedu decu ukoliko im dosađuju. Da li vam smetaju rupe koje će biti iskopane u vašem dvorištu? Neki psi vole da kopaju dok neki baš i ne. Da li vam smeta da čujete pseći lavež ceo dan? Neki vole da laju i rade to po ceo dan, dok su drugi tiši i laju samo kada je to neophodno. Da li vam smeta ako vaš pas voli da luta daleko od kuće, ili biste radije psa koji je vezan za kuću? Neki psi vole da lutaju, to im je u krvi, dok drugi imaju jak instinkt da se drže blizu kuće. Neki psi će ubiti vašu mačku, drugi će joj biti najboji prijatelj. Imate li vremena da izvodite svog psa. Svi psi, bez obzira na rasu, veličinu ili količinu energije imaju potrebu da izađu u dnevnu šetnju čopora. U svakom leglu se rađaju mladunci sa različitim nivoom energije i potrebom za dominacijom. Neophodno je da izaberete štene sa energijom koja se poklapa ili je niža po intenzitetu od vaše.Ako vaša porodica nije mnogo aktivna, ne birajte štene sa visokim nivoom energije. Ako vam je porodica nežnije prirode, ne uzimajte štene sa izraženom željom za dominacijom. Nivo vežbanja je različit. Neki psi imaju potrebu za redovnom, energičnom vežbom i bićete u obavezi da im svakodnevno omogućite izlazak i lepu dugu šetnju, dok drugi uživaju u kratkim šetnjama ili im je dovoljno da se istutnje u vašoj kući. Neki psi zahtevaju obaveze ili, ako ih nemaju osećaju se nespokojnim, dosadno im je, postaju destruktivni i jogunasti.
Drugi psi će se zadovoljiti običnom kratkom šetnjom.Neki mogu da budu vrhunski obučeni dok neki drugi ne.
Shvatate li? Psi su različiti, sve su porodice različite. Nađite psa koji će se uklopiti u vašu porodicu, kako biste mogli da živite u harmoniji.
Koliko je bitno da izaberete pravu rasu za vaš način života, još je bitnije da shvatite da je pas životinja čopora i lovac, a ne čovek i da ga tako treba i tretirati. Svaki pas može biti i najgora noćna mora ili vaša najbolja investicija, sve zavisno od toga da li ste spremni da psu pružite ono što mu zaista treba.
Vaš je izbor. Uradite domaći zadatak. Istražite razlike među rasama, obradite i vaše potrebe i htenja i ne zaboravite, za nekoliko meseci to slatko štene će porasti i sledećih 10-15 godina će biti odrastao pas. Nikada ne birajte štene ili odraslog psa samo zbog izgleda.
I, možda, pas nije pravi ljubimac za vas. Ne brinite, ima različitih vrsta koje možete udomiti i koje vas mogu učiniti srećnim.

  Psi su kao ljudi koji su slepi za crvenu i zelenu boju ( daltonisti ).Crvena izgleda kao tamno siva, a zelena je praktično bela. Mogu da vide modro ljubičastu i žutu, a ostale su u nijansama sive. Nalik crno belom filmu, obojeno ljubičastom i žutom. Za pse vodiče slepih ovo na prvi pogled predstavlja veliki problem s obzirom na to da baš boje na semaforu ne mogu da razlikuju, ali njihovi treneri to rešavaju na taj način što psi prate položaj svetla na semaforu i vrstu buke koja se proizvodi da bi doneli svoju odluku. Mačke su malo bliže ljudima, ali ne osećaju živost boja. Ustvari, one vide mekše pastelne verzije boja. Nesavršen vid, po ljudskim merilima, potiče od rasporeda čepića i štapića u oku koji su odgovorni za kvalitet vida u bojama, ali ne treba zaboraviti da se i u jednom i u drugom slučaju radi o predatorima koji za tu vrstu života imaju baš onakav vid kakav im treba.

  Veterinary Services Department, Drs. Foster & Smith,Inc
Holly Nash, DVM,MS

Alergijski kontaktni dermatitis pojavljuje se kod pasa kao hipersenzitivna reakcija na različite molekule u njihovom okruženju. Iritantni kontaktni dermatitis je rezultat izloženosti kože štetnim supstancama u životnoj sredini. Simptomi i biološki mehanizmi koji se pojavljuju u obe bolesti su slični, tako da se često i razmatraju zajedno.
Šta je alergijski kontaktni dermatitis?
To je retka bolest, koja se pojavljuje kada koža psa reaguje preterano na prisustvo određenih molekula u prirodi. Substance koje ga uzrokuju su, uključujući i neke antibiotike aplikovane na kožu, metali poput nikla, materijali poput gume i vune, ili hemikalije poput boja i deodoranasa.
Šta je iritantni kontaktni dermatitis?
To je bolest koja se pojavljuje kada je koža izložena nekim iritirajućim supstancama poput soka bršljana ili soli koja se koristi za posipanje puteva u zimskom periodu.
Kako ih razlikovati ?
Prvi se javlja samo kod životinja koje su preosetljive na određene supstance, dok se druga javlja kod svih pasa koji su izloženi iritirajućim supstancama.
Alergijski dermatitis se javlja posle više kontakata sa alergijskim molekulima pre nego što se razvije. Retko se javlja kod životinja mlađih od dve godine. Iritantni k.d. se često javlja kod mladih, radoznalih pasa koji istražujući nalete i na ono što ne bi trebalo da diraju.
Koji su simptomi?
Oštećenja se najčešće pojavljuju na mestima gde je dlaka proređena i koja su direktno izložena izazivačima alergije. To su obično zadnji deo šape, stomak, njuška i usne. Promenjena mesta su zacrvenjena, sa vezikulama ili čvorićima i pojavom svraba. Kod iritirajućeg dermatitisa mogu da se pojave i ulcerozne promene( oštećena koža sa gnojnim ili seroznim promenama).
Kako se dijagnostikuju?
Iz objašnjenja vlasnika o skorim događanjima (anamneza) i uz pregled životinje često se može posumnjati na ove bolesti. Za izolaciju alergena koristi se metoda isključivanja, s tim da se počinje sa onim alergenima koji se najčešće javljaju. Za to vreme pas mora biti izolovan u sobi bez prostirke, a napolju da ne dolazi u kontakt sa travom, na primer. Ako se stanje psa poboljšava, alergeni se jedan po jedan, polako daju.
Može da se koristi i „flaster“ metoda. Na ovaj način, mala količina alergena se utrlja u kožu ili nakapa na gazu i zalepi na površini kože. Kožne promene se prate u roku od 2-5 dana.
Kako postupati sa životinjama koje su osetljive?
Ključ u suzbijanju alergičnog i iritirajućeg kontaktnog dermatitisa je smanjenje ili potpuno izbegavanje alergena za koje znamo. Ako je to nemoguće, onda treba upotrebljavati masne nezasićene kiseline, antihistaminike, biotin i šampone koji bi smanjili svrab.
Kao pravilo, za one pse za koje sumnjamo ili sigurno znamo da su posložni ovim alergijama, predlažemo:

1.Staklene ili posude od nerđajućeg čelika za hranu i vodu koje se svakodnevno peru i dobro ispiraju
2.Hipoalergeni deterdženti za prostirku i prostor gde pas spava
3.Hipoalergeni šampon za redovno kupanje psa
4.Izbegavanje šetnje na prostorima gde ima trave

  Koprivnjača i otoci glave su tipični simptomi kod alergijskih reakcija na lekove, hemikalije, neke vrste hrane ili čak sunčevu svetlost.
Simptomi
Kod koprivnjače, mali čvorići se pojavljuju na koži. Često dlaka stoji uspravno na mestima gde su ovi otoci, umesto da je polegla. Ponekad, javlja se svrab. Kod angioedema, vide se otoci po licu, naročito na njušci i oko očiju. Ponekad, otoci su toliko jaki da pas ne može da otvori oči. Svrab je čest. Otoci i urtikarija se obično javljaju dvadesetak minuta nakon izlaganja alergenu
Uglavnom, ovi tipovi alergije nisu opasni po život i obično nestaju sami od sebe. Ređe, otok može da se spusti na ždrelo i da izazove probleme u disanju. Mnogo ozbiljniji problem, poznat pod nazivom anafilaksa je opasan po život i traži brzu reakciju veterinara.
Kako ih tretirati ?
Kao prvo, nemoguće je predvideti kad će i kako teško psi biti izloženi antigenima koji bi mogli da izazovu pojavu koprivnjače ili angioedema. Ako znamo da pas reaguje anafilaksom, koprivnjačom ili angioedemom, na neke supstance, to bi trebalo izbegavati.Ako vam je pas nekad reagovao na vakcinu ili lečenje, budite sigurni da vaš veterinar to zna i da je to ubeleženo u njegov karton.
Ako je pas reagovao na vakcinu, svaku sledeću vakcinu treba da da veterinar koji će sigurno otpratiti reakciju sledećih dvadesetak minuta i reagovati ukoliko treba. U nekim slučajevima neke od njih moraju biti izbegnute ili zamenje nekim koje neće dati reakciju.
Mnoge vakcine imaju antibiotike kao zaštitu, tako da ako je vaš pas alergičan na antibiotike, treba proveriti sastav vakcine.
Ako se ovi simptomi jave posle ujeda insekta, možete sa veterinarom napraviti neki plan. Jedna od varijanti je spremljen špric sa epinefrinom. Ukoliko vam se desi jedno ili drugo, upotrebićete epinefrin dok ne stignete do veterinara.

  Veterinary & Aquatic Services Department, Drs. Foster&Smith
Veterinari koji se uglavnom bave psima i mačkama viđaju mnogo problema sa kožom. Mnogobrojni su razlozi koji izazivaju probleme na koži,ali najčešći su vezani za alergije.
Simptomi alergije
Psi sa alergijama obično pokazuju sledeće simptome:
1.grickanje šapa
2.trljanje glave po podu,
3.češanje
4.povratne upale ušiju
5.gubitak dlake
6.oštećenje kože
Pas koji je alergičan to pokazuje problemima na koži i češanjem, ili ako udiše alergen kao što je polen, curiće mu nos, ako je alergičan na nešto što jede, povratiće, ako je u pitanju ujed insekta, razviće se otok na mestu ujeda. U praksi, ovo se ne javlja često ovako izraženo. Umesto toga, javlja se slabije ili jačije češanje po celom telu i možda hronična upala ušiju.
Kao dodatak, alergični psi često grizu svoje šape, sve dok ih ne iziritiraju i ne pocrvene. Mogu da trjaju glave po podu ili kauču, ili se češu po sapima i stomaku. Zato što kao reakcija na alergiju može da se pojavi povećano lučenje ušnog sekreta, može doći do infekcije ušiju. Bakterije i gljivice se često nadovežu na povećano lučenje cerumena.
Rane koje se jave na koži obično su posledica same reakcije psa koji se previše češe,pe čak i grize mesta na kojima oseća svrab. Ponekad izgubi dlaku tako da zbog nedostataka na pojedinim mestima pas izgleda kao pegav. Koža može biti suva i sa krastama, zacrvenjena ili zamašćena preko mere, zavisno od psa. Posledica je veoma česta infekcija bakterija na ovim mestima gde je prvenstveno nastalo oštećenje kože.
Alergeni
Kada je pas alergičan, njegovo telo reaguje i na samo pojedine mlekule supstance zvane alergen. Oni se mogu naći na :drveću,travi, polenu korova, proizvodima poput vune ili najlona, gume ili plastike, hrani i dodacima hrane, kao boje na primer, proizvodima od mleka, kućnoj prašini.A uzrokuju ih i grinje, ujed insekata.
Odgovor organizma na alergen
Razlog koji dovodi do toga da alergeni unešeni disanjem, hranom ili kontaktom izazivaju svrab je taj što njihovo prisustvo izaziva imuni sistem organizma da luči proteine poznate kao IgE. Ovaj protein se vezuje za ćelije mastocite i kojih ima u koži. U kontaktu sa ovim ćelijama izaziva reakciju koja oslobađa histamin i može da izazove anafilaktičku reakciju (pronađen je samo kod pasa, svinja i krava, kao i čoveka). Ove iritacije i hemijska dešavanja su najvidljivija na koži.
Genetski faktori i vreme izloženosti alergenima
Zapamtite da pas mora biti izložen alergenu neko vreme da bi se alergija razvila. Izuzetak su ujedi insekata koji mogu već nakon nekoliko izlaganja da stvore reakciju. Telo psa mora da nauči da reaguje na alergen. To je fenomen imunog sistema koji se razvija iz generacije u generaciju više rasa pasa. Alergije se naročito javljaju kod pojedinih rasa terijera kao što su: škotski terijer, vesti, kern terijer, oštrodlaki foksterijer, zatim lasa apso, kao i krupnije rase engleski i irski terijer, retriveri i dalmatinski pas. Takođe su dobro opisane i kod mopsa, patuljastog šnaucera i engleskog buldoga.
Kod kućnih ljubimaca alergija se obično počinje da razvija između jedne i tri godine. Može i kasnije između šeste i osme godine, ali ovo prvo je u oko 80% slučajeva. Da stvari budu gore, s godinama alergija se razvija i na neke dodatne stvari, a alergijski odgovor je sve gori.
Dijagnostikovanje alergije
Većina alergija je inhalacionog tipa i sezonski se pojavljuje. Psi mogu biti alergični na polen različitih vrsta biljaka koje se javljaju svega nekoliko nedelja u toku godine, a mogu da budu osetljivi i na prašinu u kući koja vrši iritaciju tokom cele godine.
Definitivna dijagnoza se donosi na dva načina : ili testovima (intrakutana ili krvna proba) i uklanjanjem jednog po jednog potencijalno sumnjivog uzročnika iz okoline, što se obično radi kada se sumnja na hranu kao izvor alergije.
Na primer, pas može da počne da grize šape, češe svoje slabine, trlja glavu o nameštaj svake godine u isto vreme nekoliko nedelja. Ovo je najčešće dokaz sezonske alergije na polen biljaka. U ovom slučaju moguća je terapija antihistaminicima u obliku tableta ili inekcija koje će za par nedelja smiriti imuni sistem i sprečiti ga da reaguje na alergen dok ne prođe cvetanje. Posle nekoliko nedelja sve se vraća u normalu i treba se samo pripremiti za isti tretman sledeće godine.
Tretiranje alergije
Izbegavanje
Ovo je bitan deo u ograničavanju i kontrolisanju atopije. Pošto je nemoguće u potpunosti odstraniti uzročnike alergije, možemo bar da ih svedemeo na minimum uz obavezno učešće vlasnika. Da bi ovo bilo moguće neophodno je uraditi intrakožne probe. Izbegavanje uzročnika je retko kao kompletan tretman sam po sebi, ali u sadejstvu sa drugim metodama veoma je produktivan.
Alergen.....................................................Savet za izbegavanje
kućna prašina.......................................Ne držite pse u sobi u kojoj usisavate nekoliko sati nakon čišćenja. Menjajte filtere redovno.
Sitna kućna prašina..............................Koristite plastični prekrivač za ležaj, perite podlogu u vreloj vodi, ne dopuštajte psu da spava na delovima nameštaja koji su punjeni, izbegavajte plišane i punjene igračke, čuvajte pse u prostorijama bez prostirke, koristite er kondišn u toplim danima, menjajte filtere na usisivaču.
Gljivice i buđ...................................Ne puštajte pse u podrum, držite pse u kući dok kosite travu, izbegavajte prašnjavu pseću hranu, čistite i dezinfikujte ovlaživače vazduha, koristite aparate za smanjivanje vlage u vazduhu, izbegavajte čuvanje većeg broja kućnih biljaka.
Polen............................................Držite pse dalje od drveća koje ga stvara, održavajte travu kratko ošišanu, operite psu šape posle šetnje, držite pse u kući u vreme najvećeg stvaranja polena.
Lokalna terapija
Sastoji se od šampona i sredstava za ispiranje šapa, kao i sredstava za smanjivanje svraba. Pruža barem za kratko odušak. Preporučuje se kupanje barem jednom u dve nedelje hipoalergenim šamponima sa uljanom komponentom. Ukoliko ima šampona sa hidrokortizonom , mogu se i oni upotrebiti. Kupanje u ovim šamponima čak i dvaput nedeljno mogu doneti olakšanje pojedinim psima.
Kao dodatak kupanju, treba redovno u nekom dezinfekcionom rastvoru oprati psu šape nakon šetnje. To će sa šapa ukloniti sve alergene.
Lokalne solucije sadrže hidrokortizon i mogu da pruže malo olakšanja. Veoma su praktične u tretiranju lokalnog svraba. Njihovi produkti se veoma slabo resorbuju i ne izazivaju lokalne efekte steroida unetih injekciono ili preko usta. Kao dodatak mogu se koristiti i hladni melemi i losioni. Treba obratiti pažnju na to da ne maste previše dlaku. Psi, na žalost, ponekad ližu ove preparate, pa je zato dobro posle nanošenja skrenuti im pažnju na neku aktivnost kako bi sredstva odradila svoj posao.
Imunoterapija (Hiposenzibilizacija)
Imunoterapija predstavlja nezaobilazan način tretiranja atopije kod pasa u slučajevima kada je nemoguće izbeći uzročnike alergije, kada se simptomi javljaju više od 4-6 meseci tokom godine i kada nezasićene masne kiseline i antihistaminici više ne deluju u očekivanoj meri.
Životinja mora biti podvrgnuta intradermalnom testu pre hiposenzibilizacije. Posle izolovanja antigena, upotrebljava se komercijalni preparat koji sadrži izmenjeni antigen. Zavisno od preparata koji se koristi, terapije se ponavljaju u nedeljnim ili mesečnim inervalima. Tada životinja postaje desenzibilisana od uzrokujućeg antigena. Uspešnost je do 80%, ali traži vreme i posvećenost i vlasnika i veterinara. Metoda je odlična kod više vrsta aatopije, naročito kod mladih pasa. Ukoliko imate alergičnog ljubimca kod kog nema poboljšanja nakon uobičajenog tretiranja, preporučujemo ovu metodu.
Omega-3 masne kiseline
Godinama se nezasićene masne kiseline preporučuju za poboljšanje kvaliteta i sjaja dlake. Skorašnja istraživanja su dokazala da su neke od ovih kiselina (omega-3 masne kiseline) vrlo blagotvorne u slučaju alergija kod pasa. Jedna od uloga u koži im je i ta da umanjuju značaj i efekte histamina i drugih hemikalija odgovornih za alergijsku reakciju. Ali, ne odgovara svaki pas na ove kiseline. Neki pokazuju poboljšanje, neki potpuno izlečenje, a neki uopšte ne reaguju. Većina traži da bude pod terapijom ovih kiselina od nekoliko nedelja do mesec dana da bi pokazale poboljšanje. Njihova prednost je i u tome što imaju veoma malo propratnih efekata. Istraživanja pokazuju da ukoliko se koriste sa drugim medikamentima kao na primer antihistaminicima, upotreba steroida može biti smanjena ili čak prekinuta. Budite sigurni da su kiseline derivati ribljeg ulja. Drugi oblici nezasićenih masnih kiselina, kao omega-6 masne kiseline mogu neke alergije još i pogoršati. Često je najbolje koristiti omega-3 masne kiseline uz dijetu hranom siromašnom u mastima.
Antihistaminici
To su supstance koje se u velikoj meri koriste i u humanoj i veterinarskoj medicini. Mnogi od preparata koji se koriste u veterini su ustvari pripremani za ljudsku upotrebu. Pokazuju rezultate u kontrolisanju alergija kod više od 30 % pasa i 70% mačaka. Kada se koristi u tretmanu sa omega masnim kiselinama i uz izbegavanje uzročnika taj procenat se i povećava. Svaka životinja drugačije odgovara na različite antihistaminike.Na primer, više vrsta može biti upotrebljeno dok se nađe jedan koji ima efekat. Svaki antihistaminik ima drugačije doze i sporedne efekte. Neophodno je koristiti ih uz savete veterinara. Neki zajednički efekti mogu biti sedacija, hiperaktivnost, zatvor, suva usta i smanjenje apetita. Pravi antihistaminik dat u pravoj dozi ne izaziva negativne propratne efekte. Za neke pse koji imaju probleme sa svrabom, blaga sedacija je i poželjan sporedni efekat
Antihistamini se nalaze u nekoliko formi,uključujući H1 i H2 blokatore.Dok su H2 blokatori (claritin, seldane i hismanal) pokazali veoma dobre rezultate kod humanih alergija, kod pasa i mačaka, nasuprot tome, ne daju očekivane rezultate, tako da za upotrebu u veterini i nisu preporučeni. Na tržištu je takođe i dobar broj H1 blokatora, ali koji još nisu u široj upotrebi u veterini.
Antihistaminik.............trgovačko ime..................mogući sporedni efekti
diphenhydramine...........Dimigal, Dramine..................sedacija,suva usta
Chlorpheniramine..........Febricet kold,Fervex..............letargija, dijareja.
Ciklosporini
Ovi imunosupresivi se veoma uspešno koriste kod atopičnih pasa, naročito kod onih sa jakim alergijama. Zajednički sporedni efekti su povraćanje i proliv. Ne deluju odmah, već efekte daju za tri do četiri nedelje. Mogu se koristiti i za kratkotrajne sezonske terapije , kao i za one koje se javljaju tokom cele godine.
Steroidi
Ekstremno su efektni za olakšavanje stanja kod jakog češanja i zapaljenja. Problem je u tome što imaju mnogo kratkotrajnih i dugotrajnih sporednih efekata ako se ne koriste kako treba.U suprotnom, sigurni su kao i svaki drugi lek koji koristimo. Na žalost, zbog dobrog dejstva se prekomerno upotrebljavaju, umesto da se troše u minimalnim preporučenim dozama. Ustvar, oni bi trebalo da budu posednja linija odbrane, kad više ništa ne funkcioniše.
Obično se koriste u dva oblika injekciono i u vidu tableta. Samo, da ne bude zabune, ovde govorimo o kortikosteroidima, a ne anabolicima koji se upotrebljavaju u bodi bildingu. Ovi drugi nemaju nikakav efekat u tretiranju ove vrste problema. Ovih prvih, ima veoma mnogo na tržištu i razlikuju se po vremenu trajanja i jačini.
Injekcioni uključuju betametasone,deksametazone,flumetazone, metilprednizolone i triamcinolone. Obično se daju intramuskularno i deluju od jedne nedelje do šest meseci, zavisno od vrste, doze i osetljivosti svake životinje pojedinačno.
Za davanje na usta moraju biti precizno prilagođene i određene doze, dok se injekcioni preporučuju kod pasa kod kojih nije moguće dati oralnu terapiju ili gde je potrebno brzo olašanje simptoma. S tim što kad date injekcioni preparat nemoguće je vratiti njegove glavne i sporedne efekte. Kod oralnog davanja, ukolko se jave neželjeni efekti, možemo ga izbaciti iz upotrebe i samim tim, smanjiti negativno dejstvo.
Oralno: kao što smo ranije napomenuli, lakše je prilagoditi doziranje u tabletnoj formi. Obično se kreće sa dnevnom terapijom u trajanju od tri do pet dana, a onda se doza umanjuje svakog sledećeg dana. Ukoliko je neophodno da terapija traje više od nekoliko nedelja, onda se doza prepolovljuje nedeljno dok se ne stigne do minimuma terapijske doze koja ima efekta. Cilj upotrebe steroida je postizanje najminimalnije doze koja će još uvek imati efekat. Ako upotrebljavamo ovaj pristup, imaćemo minimalne nepoželjne efekte.
Sporedni efekti: Potencijalni sporedni efekti pri upotrebi steroida su brojni. Nebitno je koliko terapija traje ili u kom obliku se steroidi daju. Svaka životinja reaguje na svoj način. U svakom slučaju, broj i ozbiljnost sporednih efekata je u uskoj vezi sa dozom i vremenom davanja leka. Većina sporednih efekata udružena sa minimalnom dozom u kratkotrajnoj terapiji su blagi i nestaju čim terapija prestane. Zajednički simptomi uključuju povećano uzimanje vode i uriniranje, povećan apetit, depresiju ili hiperaktivnost, bolove i proliv.
Dugotrajna upotreba predstavlja rizik nastajanja ozbiljnijih oštećenja. Neke visoke doze u dugotrajnoj terapiji mogu dovesti i do povećanog senzibiliteta na infekcije, loš kvalitet dlake i kože, imunosupresije, diabetes melitus-a, supresije nadbubrežne žlezde i problema sa jetrom. Potencijalni problemi mogu biti ozbiljni, u svakom slučaju zavise od doziranja. Bez obzira na ovo, steroidi mogu biti korišćeni uspešno i sa malim sporednim efektima, ako se poštuje pažljivo propisan način davanja. Dakle, zbog povećane opreznosti tokom davanja, steroide treba ostaviti kao poslednju liniju odbrane. Više studija je pokazalo da omega-3 masne kiseline i antihistaminici umnogome smanjuju potrebu za korišćenjem steroida.
Tretman sekundarnih infekcija
Pošto su oštećena koža i dlaka odlične podloge za razne bakterijske i gljivične infekcije, one se moraju paralelno tretirati i posmatrati ozbiljno kao i sama atopija. Gljivična infekcija se tretira antimikoticima. Što se tiče bakterija, najbolje je uraditi test i utvrditi o kom se uzročniku radi i koji antibiotik najbolje deluje. Kao dodatak, mogu se koristiti specijalni šamponi za kupanje.

  Veterinary Services Department, Drs. Foster & Smith, Inc.
Holly Nash, DVM, MS
Anafilaksa je retka, po život opasna, trenutna alergijska reakcija na nešto što je uneto hranom ili injekciono. Ukoliko se ne tretira, rezultira šokom, prestankom rada respiratornog i kardovaskularnog sistema, i smrću.
Šta može da izazove anafilaksu?
Insekti koji bodu, antibiotici, neki hormoni i lekovi, antibiotici, vakcine, kao i hrana kod prijemčivih životinja.
Koji su simptomi anafilakse?
Najčešći zajednički simptomi su iznenadni proliv, povraćanje, šok, napadi, koma i smrt. Desni su veoma blede, a udovi odaju osećaj hladnoće. Rad srca je voma ubrzan, ali puls je slab. Mogu da se jave i otoci na licu.
Kako se tretira anafilaksa
Anafilaksa je ekstremno vanredno stanje. Ukoliko sumnjate da vam je pas upao u anafilaksu tražite hitnu medicinsku pomoć odmah. Epinefrin treba dati što je pre moguće – ovde govorimo bukvalno o minutima. Infuzija, kiseonik, kao i druga propratna terapija.
Može li se profilaksa prevenirati?
U principu, ne postoji način da predvidite koja će životinja na šta reagovati anafilaksom. Ako je pas već imao reakciju poput nje, angioedem, koprivnjaču na određenu supstancu, ona treba da se izbegava. Ako je vaš pas ikad imao reakciju na vakcinu ili lekove, proverite da li vaš veterinar zna za to i da li je to upisano u zdravstveni karton.
Ako je pas imao reakciju na vakcinu, sledeću vakcinu obavezno neka da veterinar . U nekim slučajevima neophodno je i izbeći neke vakcine ili ih zameniti drugima sa drugačijim sastavom.
Ako sami dajete vakcine svojim psima imajte obavezno epinefrin kod sebe i osposobite se da ga upotrebite ako zatreba. Ukoliko dođe do anafilakse, dajte ga odmah i brzo potražite pomoć veterinara.
Mnoge vakcine sadrže antibiotike i konzervanse. Ako vam je pas alergičan na antibiotik, obavezno proverite sastav vakcine pre upotrebe.
Za životinje koje su osetljive na ujed pčele , posavetujte se sa veterinarom, kako biste mogli da pružite prvu pomoć i šta vam treba od medikamenata koje biste mogli da imate sa sobom.

 
Na alergiju na hranu otpada negde oko 10% svih alergija kod pasa. To je treći po redu uzročnik alergije, posle ujeda buve i atopije. Uopšteno rečeno, negde oko 20% uzroka svraba i češanja potiče od hrane, a alergija na hranu plus atopija daje još 20%.
Ceo proces nastajanja alergije i reakcije antitela nastale u digestivnom traktu nije još uvek dobro objašnjen. A sa druge strane, iako ne možemo da objasnimo proces nastanka, možemo da prepoznamo simptome, kako da dijagnostikujemo alergiju, i na kraju kako da je tretiramo.
Ovaj oblik alergije nastaje i kod pasa i kod mačaka. Za razliku od atopije ne postoji jaka veza između specifične rase i bolesti. Pogađa i mužjake i ženke, kao i sterilisane jedinke. Takođe, dijagnostikuje se i kod mlađih od 5 meseci i starijih od 12 godina, mada najčešće se javlja između 2 i 6 godina. Mnoge životinje sa ovom alergijom imaju istovremeno i inhalacionu ili kontaktnu alergiju.
Alergija ili netolerancija hrane
Postoje razlike koje treba napraviti između ove dve stvari. Alergija pokazuje karakteristične simptome češanja i svraba i kožne probleme udružene sa ostalim simptomima. Kod intolerancije hrane javlja se povraćanje i dijareja, ali nema razvoja klasičnih simptoma alergije. Slična je kao kod ljudi koji imaju slab stomak za začinjenu ili prženu hranu. Na sreću, i jedno i drugo može biti eliminisano dijetom u kojoj nema agenasa zaslužnih za ovo stanje.
Najčešći uzročnici
Mnoga ispitivanja su pokazala da postoje sastojci hrane koji mnogo češće od drugih izazivaju alergiju. Izdvajaju se po problematičnosti govedina, mlečni proizvodi, piletina, jagnjetina, riba, jaja , kukuruz, pšenica i soja. Kao što ste mogli da primetite, najčešći uzročnici su i najčešći sastojci pseće hrane. Ova veza nije slučajna. Dok su pojedini proteini malo jači antigeni od ostalih, mnogi proteini su slični u građi tako da opseg alergijske reakcije zavisi od vremena izloženosti antigenu.
Simptomi
Simptomi su karakteristični za alergijske reakcije kod pasa i mačaka. Prvo se javlja svrab po koži i to na licu, šapama, zadnjim nogama, pod pazuhom i oko čmara. Može biti uključena i hronična ili povratna upala ušiju, gubitak dlake, preterano češanje, čvorići po koži i infekcije kože koje reaguju na antibiotsku terapiju, ali se obnavljaju čim se izbace antibiotici. Postoje dokazi i da ovakva alergija povećava broj pražnjenja creva. Jedno ispitivanje je dokazalo da kod normalnog stanja pas ima oko 1,5 stolica dnevno, a kod alergičnog stanja 3 i više.
Teško je razlikovati patnje životinje od alergije na hranu od atopije ili druge alergije bazirane na fizičkim znacima. U svakom slučaju postoji nekoliko znakova koji upućuju na alergiju od hrane. Neki od njih su problemi sa ušima, koji se obnavljaju, naročito gljivične infekcije. Dalje, karakteristični su umereni ili ozbiljni problemi sa kožom kod veoma mladih pasa. Treći tip upozorenja je ako pas pati od alergije tokom cele godine ili počinje sa problemima u zimu. I, ključni dokaz je pas koji ima problema sa svrabom a ne reaguje na tretmane steroidima.
Dijagnostikovanje
Dijagnoza alergije na hranu je veoma jasna. Ali, zarad sigurnosti zbog drugih bolesti sa sličnim simptomima i zbog mogućnosti da psi pate od više problema nego što je ova alergija, neophodno je uključiti i tretirati druge stvari pre nego što se okrenemo samo ovoj vrsti alergije. Atopija, alergija na ujed buve, preosetljivost na crevne parazite, sarkoptes šuga, pa gljivične i bakterijske infekcije mogu dati slične simptome. Jednom, kada su tretirane ili isključene druge mogućnosti možemo se okrenuti alergiji na hranu.
Eksperimenti sa hranom i eliminacione dijete: Probe sa hranom predstavljaju ishranu pasa novom vrstom hrane kao izvorom proteina i ugljenih hidrata u trajanju od najmanje 12 nedelja. Ovo treba da bude vrsta hrane kakvu psi do tada nisu koristili. Ovo uključuje na primer zečetinu i pirinač ili divljač i krompir. Ima puno komercijalnih dijetetskih obroka. Kao dodatak, postoje specijalne vrste hrane koje sadrže proteine i ugljene hidrate u tako malim molekulima da ne mogu da budu okidač za alergijsku reakciju. Za to postoji izraz „ograničeni antigen“ ili dijeta sa hidrolizovanim proteinima. I hrana napravljena kod kuće se koristi često, ali sastojci moraju biti pažljivo izabrani i oganičeni. Bez obzira o kojoj se dijeti radi, pas mora to jesti sledećih 12 nedelja.To bukvalno znači da nema čašćenja, zaslađenih medikamenata, sirove kože ili svinjskih ušiju, apsolutno ništa osim specijalne hrane i vode. Uz to, nema slobodne šetnje u kojoj bi mogao da dođe do neke hrane ili otpadaka. Striktno pridržavanje ovim pravilima podrazumeva i neprisustvovanje porodičnim obrocima, kako ne bi nešto pokupio sa poda. Ukoliko drugi psi ne mogu da jedu tu hranu, odvojeno ih hraniti,ili u različito vreme, ne dozvolite da dođe do mačije posude za hranu, naravno, ukoliko imate mačku. Sprečite decu da hrane pse, ne dozvolite im da skitaju, neka budu non stop na povodniku napolju.Vodite evidenciju tokom trajanja terapije o tome šta je pas i kada jeo, da li je šta dobijao kao nagradu i da li je nešto slučajno pojeo.
Veterinari obično preporučuju ovakve dijete u trajanju od tri nedelje, ali dokazano je da svega 26 % pasa odgovori na dijetu do 21 dan, a da najveći broj pasa reaguje za 12 nedelja. Dakle, neophodno j e da se pas drži na dijeti 12 nedelja. Ukoliko pas pokaže značajno ili potpuno poboljšanje, vraća se na normalnu hranu. To se zove „test provokacije“ i on je izuzetno značajan za podvrđivanje dijagnoze. Ako se simptomi pojave nakon povratka na uobičajenu hranu, dijagnoza je potvrđena. Ako nema promene, ali je stanje sumnjivo, preporučuje se nov dijetalni obrok.
Test krvi: Nema podataka da je testiranje krvi adekvatno u ovakvim slučajevima. Veterinari dermatolozi negiraju efekat testiranja krvi u određivanju ove alergije. Jedini način testiranja je dijeta napred opisana. Dakle, iako testiranje krvi kod atopije daje rezultate, ovde to nije slučaj. Niko ne preporučuje ovu metodu i svi koji se bave ovim problemom se slažu da samo testiranje hranm daje rezultate.
Tretman
Lečenje alergije na hranu postiže se izbegavanjem. Kada se jednom utvrdi koji sastojci hrane je izazivaju, oni se eliminišu iz daljih obroka. Kratkotrajne rezultate daju omega – 3 masne kiseline, antihistaminici, steroidi, ali za permanentno rešenje neophodno je izbegavanje uzročnika. Vlasnik ima dva izbora. Može da hrani pse specijalnim gotovim obrocima ili sam da pravi kući hranu.
Ako se odluči da sam sprema hranu, treba s vremena na vreme da ubaci nove sastojke koje bi, ukoliko se pojavi reakcija odmah izbacio iz obroka.Na primer, ukoliko se pas hrani zečetinom i krompirom, može se na dve nedelje ubaciti govedina. Ako za dve nedelje nema reakcije, može ubaciti i piletinu u sledeće dve nedelje. Ukoliko se pojave simptomi, piletina se izbacuje i obrok se ne menja sve dok ne nestanu simptomi. Onda treba nastaviti sa novim sastojcima sve dok ne bude u situaciji da napravi jelovnik od sastojaka na koje pas nije alergičan.
Ako je u pitanju domaća hrana, neophodno je da bude izbalansirana kako bi pas dobijao sve neophodne supstance u hrani. Zato je dobro posavetovati se sa veterinarom o jelovniku.
Znajte i ovo: i na novu vrstu hrane je moguće da nastane alergija ukoliko se dovoljno dugo koristi. U tom slučaju, posavetujte se sa svojim veterinarom.

  Drs.Foster & Smith, Inc.
Race Foster, DVM
Prošle godine smo radili sa leglom koje je pokazalo koja je snaga genetike. Kuju terijera staru tri godine doveo je par radi utvrđivanja gravidnosti. Ništa egzotično tokom pregleda nije nađeno, osim da su plodovi stari tri nedelje.
Vlasnike i kuju nismo videli otprilike četiri sledeća meseca. Nisu se mnogo trudili da prodaju štence i tako da smo videli svih petoro. Najavili su nam se jer su imali problem sa šepanjem. Izgledalo je da svako od štenadi povremeno šepa na neku od zadnjih nogu. Bilo da se igraju ili trče, štenci bi odjednom počeli da drže po jednu nogu iznad tla, a ponekad bi i zacvileli od bola kao da je noga iščašena. Ukoliko bi štene leglo, ili jednostavno stajalo i mirovalo kraće vreme, moglo je da nastavi sa aktivnostima bez problema. Tri šteneta su jednog dana držali jednu nogu u vazduhu, a drugog drugu. Ostala dva šteneta su nasuprot tome uvek u vazduhu držale zadnju levu nogu. I, da konfuzija bude veća, nekih dana ni jedno štene ne bi pokazivalo znake hramanja i igrali su se normalno.
Kosti koje čine taj zglob su butna kost (femur) gore, podkolenica (tibia) dole i između, čašica (patella). U butnoj kosti s donje strane je udubljenje po kome čašica može da se kreće i omogućuje pokret kolenog zgloba.
Kod svih terijera ovo je osetljivo mesto i često se javlja iščašenje čašice, što u prevodu znači da ova kost isklizne iz svog ležišta. U ovom položaju, patela podiže nogu i može da se vrati nazad samo kad se mišić kvadriceps opusti.
Dok jedan broj pasa može da se oporavi samo uz hiruršku korekciju, ima i onih koji dugo mogu da žive sa ovim problemom, a da ga i ne primećuju. Sve zavisi od toga koliko često čašica izleće iz svog ležišta, koliko bola prouzrokuje, kako to utiče na pokretljivost životinje, kao i to da li se iz tog razloga javlja i artritis.
Ono što je kod ovog legla bilo neobično to je što se anomalija javila ovako rano. Obično ovakve promene ne vidimo pre nego što pas odraste. A razlog koji je ovo izazvao je takođe neuobičajen. Većina veterinara veruje da se ovo stanje prenosi iz generacije u generaciju genetski, a slučajevi poput ovog to i dokazuju.

  Veterinary & Aquatic Services Department, Drs. Foster & Smith
Dr. Krejg Grifin, međunarodni autoritet za dermatologiju malih životinja, obezbedio je pojednostavljen pristup shvatanju alergije i svraba. To je vrlo uprošćen prikaz veoma kompleksnih bolesti, koji može da objasni zašto se neki psi sa alergijama mnogo teže nose sa svrabom nego drugi.
Pruritus (svrab) može biti izazvan alergijom, sekundarnom infekcijom ili suvom kožom. Zamislite da je moguće izmeriti sposobnost uzročnika da izazove svrab u „jedinicama svraba“. Zamislimo i da imamo „prag svraba“. Ukoliko broj jedinica svraba preraste prag , pas počinje da se češe.
U prvom primeru , prag češanja psa je 40 jedinica. Njegova osetljivost na buve je 45 jedinica. Stoga, ova alergija će samostalno izazvati češanje. Ukoliko terapija ne bude uspešna, nastaviće da se češe

U drugom primeru, imamo mačku čiji je prag za češanje 60. Kod nje, alergija na ujed buva je slabija i iznosi 45 jedinica. Pošto je to ispod praga, neće biti češanja. Ali, ako se na to nadovežesekundarna bakterijska infekcija sa 25
jedinica koje su takođe ispod granice, ali u zbiru
prelaze prag, tako da će mačka početi da se češe.Ukoliko uklonimo buve ili rešimo infekciju, češanje prestaje.

U trećem slučaju, prag češanja kod mačke je 50. Ona takođe ima srednje izraženu alergiju na buve, 35 jedinica. Uz to alergična je i na prašinu što vuče 25 jedinica. Problem suve dlake je opterećuje sa još 20 jedinica. Nijedan uzrok posebno neće izazvati češanje. Međutim, ako mačka bude izložena buvama i prašini, češanje kreće. Takođe, kreće i ako se javi problem suve kože i buve ponovo. Neće se češati jedino ako se saberu prašina i problem kože.
Možemo zaključiti da primarni uzroci pruritusa mogu da uključuju atopiju, alergiju na ujed buve, na hranu, ili prašinu. Tu su i sekundarni faktori poput stresa, suve kože, bakterijske gnojne infekcije (pioderma) ili gljivična infekcija. U svakom slučaju, bilo o kojoj životinji da se radi, neophodni su veoma često multipli dijagnostički testovi da bi determinisali sve faktore koji su izazvali pruritus.

  Za neke pse, vožnja kolima prouzrokuje velike neprijatnosti. Kombinacija straha i nerazumevanja šta se dešava može da proizvede povećano balavljenje, drhtavicu ili čak i povraćanje kod pojedinh pasa. Za ljude, ovo je posledica kretanja vozila, a u svakom slučaju ova mučnina je rezultat poremećaja unutrašnjeg uva. Neki psi stvarno imaju problem zbog kretanja automobila i njima mogu pomoći sredstva za smirenje,oko čega ćete se posavetovati sa svojim veterinarom. Ali, za mnoge pse ova mučnina je proizvod straha i reakcija na zvuk automobila itd. Ako vaš pas više voli da bude bilo gde kad treba da bude u kolima, pokušajte da primenite neke od sledećih saveta.
Dozvolite psu da se navikne na automobil
Uđite sa psom zajedno u kola i počastite ga. Pričajte s njim, budite srećni, pokušajte da ga zabavite. Ne pokrećite automobil, samo podelite neki ukusni zalogaj i družite se sa svojim psom. Ponovite ovo iskustvo u više navrata u raznim situacijama. Možete ga hraniti u kolima. Ako se pas plaši i da uđe u auto, hranite ga u blizini.
Naviknite psa na auto koji radi
Ponovite prvi korak, samo ovaj put startujte auto. Dajte neki „slatkiš“ i pre i posle paljenja motora. Ako pas deluje ili se ponaša nervozno, pokušajte da delujete na njega smirujuće da bi shvatio da je sve u redu. Dajte mu vremena da se navikne i ne prekidajte dok niste sigurni da se pas opustio.
Privikavajte ga na auto u kretanju
Jednom, kada se pas opusti i ne smeta mu auto koji radi, izvedite auto na put i vratite ga nazad. Nagradite psa. Kao i za sve ostalo, i ovde je ponavljanje ključ. Što više puta ponavljate, to će opuštenost psa biti veća, a njegova pažnja usmerena na nešto lepo.
Vreme je za kratku vožnju
Nagrada pre i posle polaska, miran ravnomeran ton glasa za vreme vožnje, je ono što treba uraditi. Postepeno povećavajte vreme vožnje, bez obzira koliko je pas u kolima, ukoliko je miran.
Bez obzira na prethodni tekst neki psi će uvek morati da popiju nešto za smirenje, a za to ćete se dogovoriti sa svojim veterinarom.
Ako imate štene, treba ga što ranije navikavati na auto, jer su kao mali spremniji na nove avanture. Psi su odlični saputnici i zato vredi utrošiti vreme na njihovo privikavanje na automobil, kako bi godine koje slede bile zadovoljstvo i za vas i za vašeg ljubimca

  Da bi se zaštitili od prirodnih neprijatelja, životinje skrivaju svoje povrede i bolove koje one prouzrokuju. Vaš ljubimac možda pati iako ne pokazuje očigledne znake. Napredak veterinarske nauke je omogućio da dešifrujemo fine telesne signale koji odaju tegobe koje životinja podnosi. Posmatranje vašeg ljubimca je od vitalnog značaja za otkrivanje njegovog bola. Koliko ustvari , dobro poznajete svog ljubimca. Iskoristite ovih pet koraka u dešifrovanju bola kroz govor tela, koji je osmislila American Animal Hospital Association (AAHA).
Korak broj 1 – Nenormalne navike pri žvakanju
Ukoliko vaš ljubimac iskazuje nenormalne navike u žvakanju, poput ispadanja hrane ili žvakanja samo na jednoj strani, možda ima problem sa zubima ili tumor u ustima. Dodatni znaci su gubitak težine, loš zadah ili preterano trljanje glave. Rutinski pregled zubala i vilice je bitan u prevenciji i kasnijem tretmanuporemećaja u ustima i pratećeg bola.
Korak broj 2 – drastično debljanje ili mršavljenje
Bol direktno utiče na težinu i navike u ishrani. Životinje sa povećanom kilažom imaju mnogo veće šanse da oštete ili iskidaju ligamente kao i zglobove. Psi sa artritisom i bolovima u mišićima možda ne žele ni da prilaze hrani, jer im smeta da se naginju iznad činije. artritis takođe može posredno da izazove i povećanje težine, ukoliko navike u ishrani ostanu iste, a smanji se vreme kretanja i vežbi. Bol sa druge strane može i da smanji apetit, pa da tako dođe do smanjenja težine.
Korak broj 3 izbegavanje izraza naklonosti i dodirivanja
Da li je pas bio aktivan i pun energije a sada sedi tiho u kući ili pored nje? Izbegavanje naklonosti i maženja može takođe biti znak bolesti kao što je osteoartritis ili bolest intervertebralnih diskova. Iako se životinja normalno ponaša pre kontakta, moguće je da pojedine bolesti izazivaju takvo povećanje senzibiliteta kože, da svaki dodir izaziva bol. Skrivanje je takođe dokaz da postoji bol. Zato što je povređena, životinja se krije kako ne bi bila izložena mogućim napadima .
Korak broj 4 – Izbegavanje kretanja i vežbanja
Osteoartritis i zapaljenje zglobova su najčešći izazivači bola. Životinje koje hramlju se nerado kreću po stepenicama, vežbaju ili igraju. Težina i oštećenja zglobova takođe idu ruku pod ruku. Gubljenje nepotrebne kilaže smanjuje pritisak na zglobove i s tim rasterećenjem se smanjuje i bol. Zato se konsultujte sa veterinarom o celokupnom pristupu od hrane, preko vežbanja i kretanja, kako bi ste pomogli svom ljubimcu.
Korak broj 5 – „Incidenti“
Vlasnici pasa često veruju da su „incidenti“ posledica nepravilnog ponašanja. Iako takve stvari mogu da izazovu vršenje nuždena neadekvatnom mestu, ista ta stvar može biti i posledica bola. Životinja sa bolnim zglobovima ili artritisom može isto to uraditi ukoliko je bol zbog hodanja po stepenicama sprečava da to uradi tamo gde treba.
Infekcije urinarnog trakta takođe mogu da stvore „situaciju“. Ovakve infekcije uključuju učmalost, mek opušten stomak, groznicu i teško uriniranje.
Nedostatak izražavanja bola ne znači da pas nema bolove. Majušne promene u ponašanju su znak za alarm. Što ste bolje upoznati sa ponašanjem vašeg ljubimca, to je lakše i vama i veterinaru da sagledate situaciju i pomognete što pre.

  Pitanje: Moj pas liže šape. Dali je u pitanju loša navika ili nešto gore?
Ovo je pitanje na koje se ne može jednostavno odgovoriti. Uvek je tu umešano "ponašanje" i najvažnije je kao prvo isključiti jednim temeljnim pregledom medicinske uzroke za ovakav postupak. Ako to uspemo da isključimo, onda bi problem mogao da se posmatra iz ugla biheviorizma, a onda bi mogle da budu iskorišćene i tehnike promena u pnašanju.
Kao prvo neka pitanja treba razmotriti: Da li je ovo ponašanje od skora? Da li samo prednje noge ili sve? Da li je prisutan i neki drugi simptom, poput šepanja ili otoka? Lizanje šape može da nastane kao medicinski problem a da posle preraste u naviku ili prinudno ponašanje.
Vaš veterinar je jedini koji vam može odgovoriti na ovo pitanje, ali evo nekoliko stvari koje bi on trebalo da zna i koje će da traži u svom ispitivanju:
Jesu li šape zacrvenjene, otečene, sa krastama ili otvrdle ili se sa njih ljušte"flekice"?
Ovo može biti indikacija za lokalnu iritaciju ili zapaljenski proces (bakterije, gljivice ili paraziti). Čak i ako uzročnik nije više prisutan, ovo se može nastaviti usled stvaranja oštećenja na koži i daljim zapaljenskim procesom.
Da li je lizanje prisutno bez ikakve vidljive patologije na prstima ili šapama?
Ovo može nastati usled inhalacione alergije u okviru izazvanog opšteg svraba, artritisa ili nekih drugih bolnih stanja unutar organizma bez neke vidljive infekcije na šapama.
Ima li bilo kakvih Ima li bilo kakvih nenormalnih zadebljanja, čvorića ili oteklina između prstiju ili između jastučića?
Ciste ili gnojni čvorići koji se povećavaju mogu izazvati nelagodnost i posledično i lizanje šapa.
Moj pas se liže bez ikakvih vidljivih razloga!
Lizanje šapa može biti jednostavno i posledica navike. Dešava se kada se pas odmara, kada je pod stresom ili kada mu je jednostavno dosadno.Neki psi u takvim situacijama grizu nokte.
Zavisno od toga šta vaš veterinar zaključi nakon pregleda, terapija će imati za cilj da ukloni osnovne uzroke ovakvog ponašanja. U slučaju alergije ili infekcije tu su lekovi i dijete koji bi trebalo da reše problem. Ukoliko je bol razlog ovoga onda odmah treba uraditi nešto na ublažavanju tog bola i smirivanju lizanja. Izrasline ili apscesi se rešavaju hirurški. Vlasnici pasa moraju uvek biti oprezni kada su u pitanju uslovi u kojima pas živi i sam uticaj okruženja na šape i prste, kao na primer zamrznut sneg tokom zime ili vreo asfalt tokom leta.
Promene u ponašanju koje bi trebalo da dovedu do smirivanja ove ružne navike, kao i sve druge promene traže vreme, strpljenje i upornost. Postoji više produkta koji bi mogli da obeshabre ovakvu naviku( nešto gorko ili ljuto) Fizička ograničenja, kao pas ne bi mogao daa dospe do šapa i tako dao priliku da dođe do zalečenja i do prestanka postojanja uzroka svraba. Usmeravanje pažnje na nešto drugo kao igra, nova igračka, bilo koje podsticanje da vaš pas bude zaokupljen daće priliku da se preseče ciklus izazivanja svraba i samim tim i lizanja.

 
Najveći organ na telu našeg psa je koža sa dlakom. Održavanje ovog organa u dobrom stanju je od vrhunskog značaja za psa, kao i stalno vaše posvećivanje pažnje.
Mnogi vlasnici znaju da treba kontrolisati stanje na koži kada su u pitanju paraziti poput buva, krpelja i gljivica, ali isto tako treba znati i da mnoge bolesti unutrašnjih organa se itekako vide na koži, kao na primer bolesti jetre, nadbubrežne ili tireoidne žlezde. Zato je neophodno stalno kontrolisati stanje kože, kako bi se na vreme uočili znaci poremećaja, nakon čijeg ispitivanja možemo da utvrdimo odakle potiču.
Redovna nega dlake usled njenog blagotvornog delovanja na samu kožu i dlaku može umnogome da smanji infekciju kože i ušiju.
Kupanje i češljanje u redovnim intervalima će održavati kožu čistom,a blagi šamponi sa sredstvima protiv buva i krpelja će u mnogome smanjivati njihov broj. Ali, treba paziti da kupanja ne budu prečesta,kako i na taj način ne bismo oslabili zaštitnu ulogu same kože, izazvali iritaciju ili stvaranje ljuspica na koži itd.
Češljanje se sprovodi da ne bi došlo do umršenosti ili, još gore, do ućebanosti dlake, što može uzrokovati loš kvalitet dlake i veću infestaciju parazitima.
Ako se vaš pas češe tamo gde je dlaka zamršena, on povlači i kožu, istovremeno oštećujući i nju, najblaže rečeno, stvarajući modrice. Zapamtite, što duža dlaka, to potrebnije češljanje. Ako ne možete da otpetljate zamršenu ili ućebanu dlaku, bolje je da je odstranite makazama, kako biste omogućili i koži da diše i novoj dlaci da raste.
Ako ste dovoljno uporni, tj. ako vam se pas ne plaši vode, a neće ako dovoljno rano počnete da ga navikavate, uživaćete i vi i on u ovim trenucima, a i kupanje i češljanje će delovati pozitivno i na VAS KOLIKO I NA NJEGA.

 

Psi i mačke ne moraju uvek da se ponašaju "kao pas i mačka"
Psi i mačke su nezaobilazni deo ljudske zajednice već više hiljada godina. I jedni i drugi su imali važan uticaj na razvoj ljudske civilizacije, psi kao pomoćnici, pratioci, zaštitnici, mačke kao kućni ljubimci, neprevaziđeni lovci na miševe i rado posmatrana enigma. Psi su postali sinonim vernosti, privrženosti i hrabrosti, a mačke uzdržanosti, elegancije i često "đavolske" nastrojenosti. Dok su psi životinje čopora, mačke su individualci, ali je čovek i u jednoj i u drugoj vrsti pronašao osobine koje želi i sam da ima.
Psihičke razlike su očigledne. Mačke kao da su pravljene na jednom kalupu.. Iako postoje razlike u boji, dužini dlake, veličini, izgledu glave ili tela, razlike između mačaka nisu ni upola tako upečatljive kao kod pasa, gde možemo naći šarenilo boja, veličina, karaktera, izgleda, ponašanja i upotrebne vrednosti.
Mržnja ili nešto drugo?
Stav da psi mrze mačke je crno bela slika koju oni koji ne žele da zalaze dublje u psihu bilo jednih ili drugih, rado predstavljaju kao jedinu pravu. Odatle verovatno i takva slika u crtanim filmovima , gde su psi uglavnom jaki i glupi, a mačke prevejane i slabije. Ili , možda su i sami vlasnici pasa koji mrze mačke, kao i vlasnici mačaka koji mrze pse, veštački stvorili tu sliku, jer je njihov stav takav. Na žalost, često se čuje od pojedinih ljubitelja pasa da mačke zaslužuju mržnju i da njihovi psi znaju šta sa njima treba raditi. S druge strane, nisu retki ni ljubitelji mačaka koji misle isto o psima, ali je neosporno da ih je mnogo manje nego istomišljenika s druge strane.
U svakom slučaju, psi i mačke mogu da žive u međusobnom miru ukoliko čovek razume njihove prirodne potrebe i nagone.Ukoliko shvatimo da je glavni problem u veličini i jednim delom u preklapanju kada je reč o plenu, možemo da pokušamo da sprečimo moguće konflikte.
I psi i mačke su predatori (grabljivice). Mačke skaču na sve što se miče - miševe, leptire,ptice,skakavce, kao i na infracrvenu tačku koju emituje igračka za decu. Psi love sve što se kreće. Ako mačke pritisnu okidač psećeg iskonskog nagona da lovi, sigurno je da će ovi krenuti u lov. Ukoliko krupniji pas ulovi mačku velika je verovatnoća da će je ubiti samim trešenjem i pritiskom vilica.
Mačići ili mlade mačke vežbaju svoj kasniji ubilački nagon na ljudskim stopalima, zavesama, krevetskim prekrivačima, biljkama i psećim repovima. Kriju se ispod stolica ili stolova, skaču i ispuštaju siktave glasove s pljuvačkom i napadaju šapom, pa se brzo povlače vijugavim pokretima ili brzim skokovima, ponekad sa takvom gracioznošću da oduzimaju dah. Psi se često naroguše na ovakve ispade, pa onda radosno jure napasnika po kući ili dvorištu. Porodice koje imaju i jedno i drugo mogu da reše ovakav problem odvajanjem, ako je neophodno.
U nekim slučajevima, mačke same reše da se izoluju kada u kuću stigne novo štene. Ponekad, pas i mačka se ponašaju kao da žive u crtanom filmu, ali ponekad se toliko sprijatelje da se zajedno igraju, spavaju, pa čak i piju vodu iz iste posude. Sve ovo zavisi od porodice do porodice i od karaktera samih životinja i vlasnika.
Mačka je nezavisna, pas životinja čopora
Mačke su nezavisna stvorenja. Toliko su nezavisne da ako zamislite najmanje nezavisnu mačku ona je još uvek nezavisnija od najnezavisnijeg psa. Prosto zrače samopouzdanjem i izgledaju kao vrhovni vladari određene teritorije i onih koji je naseljavaju. Mnogim mačkama ne pada napamet da poslušaju izdatu komandu, ako to čak i urade, sigurno je da to ne rade da bi zadovoljile čoveka. Pas je idealan za uključivanje u porodicu, dok je mačka manje podložna kontroli čim su njeni osnovni instinkti zadovoljeni.
Mačke su sposobne i psihički i fizički da ispitaju svoju okolinu do najsitnijih detalja. Psi su u poređenju sa njima trapavi, telo je drugačije koncipirano, psihički su više koncentrisani na dominaciju i potčinjenost, igru i praćenje čoveka u njegovim aktivnostima, umesto istraživanju. Kao kućni ljubimci odlično se dopunjuju i uklapaju u porodice koje su željni nezavisnosti mačke i vernosti psa.
Instinkt za lov koji u sebi duboko ukorenjen imaju psi, je ustvari instinkt za jurenjem i hvatanjem. Tajna je u pokretu. Sve što se brzo kreće pored ili od njega kao na primer: lopta, deca koja trče, džogeri, biciklisti, automobili ili mačke u trku, izazivaju trenutnu reakciju koja je programirana u psu hiljadama generacija unazad. Sve dok vaša mačka sedi mirno ili jednostavno ide svojim putem, pas je ignoriše. Ali u pokretu, naročito brzom, ona postaje nešto sasvim drugo i veoma uzbudljivo. Prastari instinkt munjevito tera psa da bez razmišljanja krene u lov.
Da li je koegzistencija moguća ?
Jeste. Većinu pasa je moguće naučiti da toleriše mačke, ako je njihov vlasnik naoružan strpljenjem i doslednim stavom. Nekima je potrebno više vremena , zavisno od toga koliko je u njima jak nagon za lovom.
Priroda je dizajnirala psa kao predatora - da juri i lovi manje životinje da bi se prehranio. Iako su psi prošli domestikaciju hiljadama godina unazad, još uvek delaju po instinktu koji im je priroda usadila Kroz generacije i selekciju, ljudi su modifikovali urođene instinkte pasa. Smanjenjem delovanja jednih, kao i pojačanjem drugih, u mogućnosti smo da različite rase pasa, prilagodimo još više potrebama ljudi
Njihov instinkt da jure i love vidljiv je već kod štenadi. Dajte štenetu punjenu igračku i posmatrajte kako se instinkt javlja u njemu. Kreće na plen, hvata i drmusa ga kako bi mu slomio kičmu ili ga udavio. Rase, pa čak i pojedini psi različito izražavaju ovaj instinkt. Pojedine rase su bukvalno specijalizovane za ubijanje plena - najčešče terijeri, na primer , koji su specijalizovani za lov na pacove, lisice u jami pa i jazavce, ali sa uživanjem love i sve ostalo što se kreće.
Kod drugih rasa modifikovan je ovaj instinkt, da bi se psi koristili u druge svrhe. Kod šarplaninca ubilački nagon je pretvoren u odbrambeni instinkt, tako da njegovo čuvanje stada nema premca. Traženje droge i otkrivanje namernih paljevina je još jedan oblik modifikacije. Tim psima umesto plena koji juri, plen postaje materijal koji otkrivaju čulom mirisa.
Ima više načina da se psi istreniraju da žive mirno sa mačkom ili drugim kućnim sitnim životinjama. Najbolje je objasniti im da su mačke van konkurencije i da ih ne treba uznemiravati. Možete zamoliti nekog prijatelja da vam pomogne u nekoliko kratkih dnevnih treninga. Kad je pas na povodniku i pored vas, komandujte mu da ostane na mestu. Za to vreme vaš prijatelj neka krene da se igra sa mačkom na drugom kraju sobe. Pas će biti sigurno veoma znatiželjan i želeće da se pridruži igri, naročito kada vidi da je mačka uključena u to, ali vi insistirajte da ostane pored vas. Nagradite ga kada se zadrži u datom položaju.
Kažite prijatelju da vam se u igri približi. Ako pas nastavi da sedi mirno pored vas, odlično! Nagradite ga ponovo. Ako krene da zgrabi mačku, oštrim, snažnim glasom mu kažite "NE! OSTAVI TO!", zajedno sa brzim, jakim potezanjem povodnika, da biste ga zadržali u položaju koji ste mu naredili . Čim ponovo bude mirno sedeo, nagradite ga. Nastavite da približavate mačku, po malo, ponavljajući korekciju ako je neophodno i nagradite ga kad sedi mirno i ignoriše mačku. Imajte strpljenja - zavisno od instinkta vašeg psa, sa svakom sesijom možete dobiti po nekoliko santimetara, dok ne završite sa tim.
Kad je vaš pas sposoban da sedi mirno čak i kada je mačka tik ispred njega, spremni ste za sledeći korak. Oslobodite psa date komande i pustite ga da se šeta po sobi u prisustvu mačke.Pustite ga, ali budite sigurni da ga možete momentalno korigovati ako ipak reši da krene u lov. U ovom trenutku vaša reakcija je od presudnog značaja, jer morate biti brži i reagovati maltene kada pas pomisli da krene na mačku. Ukoliko samo jednom krene na nju, sigurno je da će pokušati ponovo. Zato treba početi ispočetka.
Neki psi uče brzo. Nekima su potrebne nedelje. Zato, sve dok ne budete sigurni da pas nećete dirati mačku, ne ostavljajte ih same. .
Čim naučite psa da sedi mirno kada je mačka u sobi nastavite dalje sa treningom kada se mačka igra ili trči. Još jednom, pozovite prijatelja da vam pomogne. Dok pas sedi mirno pored vas, neka igra počne.Još bolje je ako se mačka šeta po sobi. Ako je pas miran, dozvolite mu da vidi o čemu se radi iz blizine, pa čak i neka se pridruži igri sve dok pazi na svoje ponašanje i reaguje na vašu komandu.
Jedan vlasnik sibirskog haskija je kombinovao kavez sa komandom "OSTAVI TO" dok je upoznavao psa i mačku. Ponekad je pas bio u kavezu dok je mačka šetala slobodno po sobi, a drugi put je mačka bila u kavezu dok je pas njuškao oko nje, s tim da mu nije dozvoljavao da plaši mačku ili da laje na nju.
Drugi vlasnici primenjuju tehniku kao sa psima u porodicama koje su dobile bebu. Naime, kad god je beba sa psom zajedno u sobi, pas dobija maksimalnu pažnju, kako se ne bi razvila ljubomora. Cilj je da pas poveže povećanu pažnju sa prisustvom mačke u sobi i da njeno prisustvo budi u njemu samo pozitivna osećanja
Preventiva
* Uvek nadgledajte njihovo ponašanje kada znate da su zajedno. Neki odrasli psi vole da nose mlade mačiće okolo, a neki mačići im to dopuštaju, ipak je najbolje nežno ga odvojiti, da ne bi došlo do povreda.
* Ako imate više od jednog psa ne dozvolite da se udruže protiv mačke. Psi mogu da naprave pakt. Ukoliko jedan u mački vidi lovinu, može namamiti drugog psa da mu pomogne u lovu. Najbolje je mačku predstaviti psima pojedinačno, kako bi je svaki od njih shvatio kao člana porodice, a ne kao plen.
* Budite sigurni da pas nema pristupa mačijoj wc posudi. Pre ili kasnije, osim ukoliko ne čistite posudu više puta dnevno i odmah po korišćenju, pas će pojesti izmet mačke. Neki vlasnici su se s tim izborili na taj način što se posuda nalazi u prostoriji u koju može ući samo mačka.
* Odvojite psa i mačku u vreme obroka. Kao potpuni karnivori, mačkama je neophodna u ishrani amino kiselina taurin. Ukoliko pas pojede njenu hranu, a ona je osuđena da se hrani iz njegove posude, može doći do zdravstvenih problema. S druge strane, ako pas brine za svoju hranu, može napasti mačku ili progutati hranu u par zalogaja, pa da tako i sam stvori sebi zdravstvene probleme.
* Ne ostavljajte meso koje se topi, ohlađeni desert ili bilo kakvu hranu ili njene ostatke tamo gde ih se mačka može dokopati. Ne samo da mačka može da pojede sve to, već može oboriti ostatke na pod do kojih će onda doći i pas. Ili, može navesti psa da besni i bez prestanka laje i cvili. Neki psi će lajati čim vide da se mačka penje po nameštaju u potrazi za hranom.
* Ako je kod vašeg psa izražen instinkt za lov, budite sigurni da ste ga dobro obučili da pusti plen na komandu, kako biste mogli da kontrolišete njegov impuls. Ipak, najbolje je sprečiti lov uopšte, jer kad jednom počne, pas se može oglušiti o komandu.
* Obezbedite mačetu alternatvu kada je u pitanju skakanje i prikradanje kako bi ostavilo na miru pseći rep.
* Gledajte da vam ljubimci budu što češće na oku. Možete reći vašem psu da sedi mirno dok uzimate mačku u naručje i da mu objasnite da je pridošlica sada član porodice i da nećete trpeti nikakve grubosti. Često stav i pažnja vlasnika je dovoljna da prevenira ozbiljan rivalitet ili neprijateljstvo u razvoju.

 
Trening bi trebalo da bude vreme uživanje i za vas i za psa. Ako niste dobro raspoloženi, nemojte ni da počinjete. Budite kratki i koncizni 10-15 minuta, dok pas ima motivaciju, to jest dok može da zadrži pažnju na gradivu.
Ako vaš pas ne odgovara na komandu ni posle nekoliko pokušaja, nemojte ga nagraditi. Nastavite trening par sekundi kasnije sa lakšim stvarima. Ozbiljnijim stvarima se vratite drugi put.
Uvek završite trening u pozitivnom tonu. Zatražite od psa da uradi nešto za šta znate da će vas poslušati. Nakon toga ga nagradite komandom koju ostavljate za kraj – nešto kao slobodan si, ili trči, ili šta već vi želite. I pas i vlasnik bi trebalo da se osećaju ispunjeno posle treninga. Kod psa ćete to primetiti ako nema potrebe za daljim trčanjem ili skakanjem, ( a ako je to za njega nagrada, pustite ga posle treninga da se dobro izjuri),već jednostavno mu znači to što je pored vas, zadihan manje ili više, ali sa zadovoljnim pogledom u očima.
Osnovne komande
Svaki pas bi trebalo da bude upoznat sa osnovnim komandama kao što su: dođi, pored, sedi, lezi i stoj. Vežbanje psa sa komandom sedi-stoj ili lezi-stoj bez povodnika je takođe dragoceno. Ono što bi se još moglo dodati je ostavi to, daj to i prestani.
Imajte na umu da interesovanje psa za vežbu opada kako se složenost vežbi povećava. Uspeh ne zavisi samo od stepena prefinjenosti vežbe, već i od motivacije vašeg psa. Iz pseće perspektive, što je mnogo bitnije, pitanje je: „Da li da jurim mačku ili da se vratim gazdi“?. Niste ni svesni kako je odluka teška, pa biste samim tim trebali da budete ponosni kada se pas vrati i da shvatite da trening nije dril, već da treba da liči na prvu rečenicu u tekstu.
Trening ne treba da sadrži negativne, niti na kazni zasnovane stavove. Trebalo bi da zaboravite viku, guranje, a posebno elektrošokove. Da se razumemo, ovde pričamo o odnosu vlasnika i psa za koji pretpostavljamo da je prožet ljubavlju i da je doživljaj treninga, to jest obuke, tu da biste se bolje razumeli, a ne da bi se po svaku cenu dokazao ego i neosporan trener koji ne bira sredstvo za postizanje cilja.
Zapamtite, suprotno od nagrađivanja nije kažnjavanje, već – nema nagrade. Ukoliko ignorišete neprihvatljivu reakciju, pas neće biti nagrađen.Većina pasa želi da zadovolji svoje vlasnike, a donekle i da zarade nagradu (hrana, pažnja ili igračke).
Motivacija
Pokušajte da se osigurate da motivacija vašeg psa za trening bude na najvišem nivou baš za vreme treninga. Ako je nagrada hrana, radite pre, a ne posle obroka. Ako je nagrada vaša pažnja, maženje itd, organizujte trening kada to psu najviše fali, recimo kada se vraćate sa posla.
Za teže zadatke, tipa leži-stoj bez povodnika, pas će biti motivisaniji ukoliko pre ovakve vežbe uradi nešto lakše. Ali, ukoliko želite da počnete trening sa težim zahtevima, pas sigurno neće dobro reagovati Budite sigurni da nagrada koju nudite psu predstavlja vrhunac motivacije. Zato se morate potruditi da saznate šta je to što psa može kao nagrada maksimalno da motiviše.
Slatkiši, to jest komadići hrane moraju da budu sitni poput vašeg nokta na prstu. Sastav mora biti takav da ne zahteva žvakanje, i da ne krcka pod zubima, jer pas tako sigurno gubi koncentraciju.Veliki parčići takođe nisu odgovarajući, jer pas troši više vremena i pažnje na hranu.
Ako je nagrada pohvala, psu najviše prija u obliku viših jednoličnih tonova.Takođe, ako oseti radost u vašem glasu koja je prouzrokovana njegovim ponašanjem, njegovo zadovoljstvo će biti još veće. Ukoliko ste se odlučili za milovanje, opte neka to bude onako kako pas voli, na primer, pomazite ga po licu sa strane u pravcu rasta dlake, ili ga pomazite po grudima. Napomena: većina pasa ne voli baš maženje po glavi.
Tajming nagrađivanja je jako važan. Kad odradi dobro postavljeni zadatak, nagrada sledi već posle ½ sekunde kako biste bili sigurni da je povezao zadatak sa nagradom.
Komande
Koristite kratke komande. Recite komandu samo jednom. Sigurno se sećate čuvenog: „Ovo ću reći samo jednom“. Ne ponavljajte je. Pas je pamti otprilike oko dva minuta. Kraće reči su bolje od dugih i one koje se završavaju suglasnicima su upečatljivije.
Jedina komanda sa tri reči je „dođi“. Prvo ćete reći ime psa, zatim ovu komandu i na kraju nešto kao „dobar pas“ sa veselim prizvukom kako bi pas znao da je sve u redu. Ton glasa neka je uvek optimističan i veseo.
Stavite psa na povodnik i privucite njegovu pažnju, tako da se gledate u oči. Tad izgovorite komandu „sedi“. Slabije trenirani pas će to učiniti bezvoljno, ali u tom trenutku ga brzo nagradite i rečima koje obično koristite za pohvalu, dopunite nagradu.
Netreniran pas će morati da bude malo poguran da izvrši naredbu. Možete koristiti polasticu koju ćete držati izvan njegovog dosega, kako bi morao da sedne da bi je dohvatio. Uspešan završetak propratite i usmenom pohvalom i slatkišem. U nekim slučajevima ćete morati i da se dopunite, pritiskom na ogrlicu, pritiskom zadnjice na dole, kako bi zadatak bio obavljen.
Onda, kad imate pozitivan odgovor u više od 85% slučajeva u mirnoj sredini bez uznemiravanja, spremni ste da krenete na viši nivo, da formirate ponašanje što sličnije idealnom. Možete da krenete sa pohvalom za izuzetno brzo izvršenom komandom SEDI, na koju ćete očekivati odgovor prvo za tri, za dve, i konačno za jednu sekundu ili momentalno.
Pre nego što date komandu morate da znate šta nagrađujete. Možete se odlučiti za potpuno zauzimanje položaja u kome će se pas zadržati duže, a ne samo da dupetom dodirne zemlju.
Postepeno povećavajte vreme za koje pas mora da ostane u zadatom položaju pre opuštanja, dok ste vi udaljeni najmanje metar ipo od njega. Produžavajte polako i vreme i rastojanje od psa dok on sedi i čeka postepeno nakon svakog prethodnog uspešnog ponavljanja o 10-15 puta.
Za veoma dugo sedenje pohvale se daju pomalo tokom ostvarivanja komande SEDI, za vreme trajanja treninga. Vlasnik mora da ubaci i nekoliko novih reči kojima će zahtevati od psa da ostane u datom položaju kao POLAKO ili ČEKAJ kako bi pas naučio da se opusti u toku obavljanja zadatka. Takođe, treba imati i reč za relaksaciju, kako bi pas znao da je uspešno završio zadatak.
Održavanje tenzije
Menjajte komande tokom treninga, kao bi trening bio kratak, ali pozitivno napet. Pas će više naučiti u kratkim intervalima ponavljanim vežbama, nego u dužim, a manje ponavljanim pokušajima. Kada pas nauči više komandi, pri čemu je za svaku komandu redovno nagrađivan, može se promeniti raspored nagrađivanja, koji može postati malo ređi, a ne posle svakog dobro urađenog zadatka.
Za početak pas može biti nagrađen dvaput umesto triput, pa onda svaki treći put, a onda samo povremeno. To je način da se pas oduči od ispunjavanja zadataka samo zbog hrane, ali ne zaboravite da ga obavezno pohvalite posle svake dobro urađene vežbe, bez obzira da li sledi neka druga nagrada ili ne.
Kada jednom kompletirate trening u tihom okruženju, vreme je da postepeno sa psom radite u bučnijoj okolini koja će iritirati psa. Ukoliko koristite povodnik, probajte vremenom da on bude što labaviji, da biste ga na kraju i pustili, kako bi veza između vas i psa bila ona prava dublja, a ne putem povodnika. Naravno, bar za početak povodnik treba da vam bude pri ruci, kako biste brzo reagovali ukoliko je to neophodno. Vrhunac će biti kada bez povodnika u sredini koja je iritirajuća i bučna imate psa koji bez pogovora izvršava vaše komande. Ali, znajte da za ovo treba puno vremena i rada, a strpljenja ponajviše.

 
Studije sprovedene početkom devedesetih godina prošlog veka,su pokazale da štenad koja je sterilisana u sedam nedelja života je značajno viša od onih koji su sterilisani u sedam meseci, a oni su viši u odnosu na one koji nisu, ili su sterilisani nakon prestanka rasta kostiju.Proučavanjem na golden retriverima (njih 1444) krajem devedesetih takođe je utvrđen pojačan rast onih koji su kastrirani pre navršenih godinu dana života u odnosu na one koji nisu, ili su obrađeni nakon što su navršili godinu dana. Polni hormoni u sadejstvu sa hormonima rasta su u bliskoj vezi kada je u pitanju rast kostiju u pubertetu, a kastrirane jedinke kojima je to urađeno pre puberteta, pokazuju rast kostiju i nakon njegovog završetka.
Psi koji su operisani znatno pre puberteta mogu biti identifikvani po izduženim ekstremitetima, laganoj strukturi kostiju, uzanim grudima i glavi.Ovaj nenormalni rast, to jest promene u odnosima u dužini i visini, posledica su neravnomernog rasta kostiju, naročito ekstremiteta i ogleda se i u dužini i u težini životinje. Na primer, ako butna kost završava rast u nekih osam meseci, pa se tada uradi kastracija, potkolenica koja inače završava rast između 12 i 14 meseci, nastaviće svoj rast, tako da će se u kolenom zglobu stvoriti nenormalan ugao. Kao dodatak, povećan rast izaziva i povećanje težine same kosti u odnosu na femur (butnu kost) i povećano opterećenje ligamenata kolena, pa na kraju i njihovo pucanje. Takođe, ukoliko su psi kastrirani pre 5 ½ meseci starosti, imaju mnogo više šanse da razviju displaziju kukova u odnosu na one koji su kasnije podvrgnuti ovoj metodi. Odgajivači rasnih pasa bi trebalo da budu upoznati sa rezultatima ovakvih istraživanja kada odlučuju da li i kada štenad treba podvrgnuti ovim zahvatima.
Istraživanja kanceroznih stanja
Praćenjem određenih tumora, pre svega na kardiovaskularnom sistemu došlo se do zaključaka da su sterilisane kuje 5 puta rizičnija grupa za dobijanje hemangiosarkoma nego nesterilisane. Kod mužjaka je rizik nešto manji, oko 2,4 puta. Studija koja je pratila 3218 pasa koji su kastrirani pre navršene godine života pokazala je značajan porast šansi za dobijanje raka kostiju, dok je druga odvojena analiza utvrdila da je taj rizik 2 puta veći. Čak, nasuprot uverenju da kastracija mužjaka smanjuje mogućnost dobijanja raka prostate, najmanje jedno istraživanje je pokazalo da to nije tačno. Takođe je evidentno da postoji blago povećanje rizika od raka mamarnog kompleksa, ako se zahvat uradi već posle prvog teranja i u porastu je sa svakim sledećim. Pošto je oko 30% ovih oboljenja maligno, ukoliko se ranije uradi ovaj zahvat smanjuje se postojanje rizika.
Istraživanje ponašanja
Isto istraživanje koje je dokazalo da posle kastracije u ranim danima može doći do oštećenja ligamenta kolena, utvrdilo je i postojanje razlike u ponašanju.Dalje, ispitivanje koje je utvrdilo vezu između kastracije pre 5 ½ meseci i povećanog javljanja displazije kukova, takođe je utvrdilo pojačanu pojavu zvučne fobije i neželjenog seksualnog ponašanja. Jedan noviji izveštaj the American Kennel Club Canine Health Foundation je prijavio značajno povećanje problema u ponašanju kod kastriranih životinja. Najčešće primećeno kod kuja je plašljivost, a kod mužjaka agresivnost.
Ostala istraživanja
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da se kod ženki češće javlja nemogućnost zadržavanja mokraće ako su rano kastrirane, ali ova reakcija nije bila univerzalna. Sličan problem je uočen i kod mužjaka, kod kojih sfinkter mokraćne bešike nije bio dovoljno aktivan. Ovo je pre svega neprijatan problem koji nije opasan po život, ali traži posebnu negu do kraja života. Posmatranjem nekoliko hiljada kastriranih golden retrivera ustanovljeno je da su skloniji hipotireoidizmu. Infektivne bolesti su češće kod onih koji su kastrirani sa 6 meseci i pre, u odnosu na one koji su kastrirani kasnije. I, na kraju, AKC-CHF je uradila i izveštaj u kome se kaže da se kod kastriranih životinja javlja u većoj meri negativan odgovor na vakcinaciju.
Iz ovih razloga, potrebno je dobro razmisliti o ovakvom zahvatu, kada ga i zašto uraditi. Jasno je da neželjeno povećanje broja pasa na ulicama, kao i u odgajivačnicama gde nisu zadovoljni kvalitetom traži jednu ovako rigoroznu meru, ali treba videti da li se pre 14 meseci starosti treba upuštati u tako nešto.

 
Da li vam se nekad desilo da malo preterate pri sečenju noktiju. Ako jeste, onda znate šta sledi. Vrisak, bežanje po kući, krv na podu, nepoverenje za sledeće sečenje noktiju i pitanje:- A šta sad? Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da savladate paniku, smanjite krvarenje i sprečite pravljenje nereda.
Kao prvo, zadržite psa na jednom mestu, najbolje na pločicama ili linoleumu koji se lako čiste. Ako to niste u mogućnosti, stavite ispod povređene šape toalet papir ili krpu kako biste sprečili krvarenje po nameštaju ili tepihu.
Smirite prvo sebe, ako treba, a onda smirite i psa jer što je nervozniji i uzbuđeniji, njegov krvni pritisak ide nagore, a to znači i jače krvarenje.Dakle, smirite psa, da biste mogli da mu pomognete.
Pokrijte šapu čistom maramicom ili ubrusom. Osušite ranu, to jest očistite krv koja kaplje i stoji na oštećenom mestu kako biste mogli da utvrdite veličinu rane. Možete i da upotrebite hidrogen od 3% da biste eventualno očistili ranu. Ne bi trebalo da ima šta da se čisti pošto je sveža, ali ako hidrogen peni u kontaktu sa njom, držite ga sve dok ne prestane. To vam važi i za sve ostale rane na koje sipate ovu tečnost. Da, i nemojte da verujete holivudskim filmovima u kojima glavni junaci trpe natčovečanske bolove kada povređene ruke stavljaju u posudu sa troprocentnim hidrogenom. Samo glume i to loše.To ne boli.
Kad osušite šapu ili privremeno stane krvarenje, stavite na nju prašak za rane ili obično brašno, zatim ga blago natapkajte da bukvalno zapuši ranu. Ako krvarenje ne stane, na debeo sloj praška stavite zavoj i previjte šapu za kratko kako biste pritiskom izazvali koagulaciju na površini. Umesto zavoja možete da iskoristite parče gaze preko koje ćete staviti kratku čarapu,bitno je samo da se izvrši blag pritisak koji bi zatvorio krvni sud. Ipak najčešće ćete ceo posao završiti praškom, pa makar morali nekoliko puta i da ponovite.
Kao permanentno rešenje za kućnu upotrebu je mašinica pod imenom Gentle Paws koja mene lično podseća na električnu turpijicu za nokte koja na svom vrhu ima nešto nalik zubarskim alatima za čišćenje kamenca i koja stvarno tako nežno i bezbedno skraćuje nokte. Mislim da je na našem tržištu još nema. Zato ćemo morati još neko vreme da koristimo makazice
U svakom slučaju, kad imate kućnog ljubimca poželjno je da u kući imate i prvu pomoć koju možete kupiti u svakoj veterinarskoj apoteci. Sprej i prašak za rane, masti za sprečavanje gnojenja rana ili opekotine, masti za rane koje ne mogu da sazru ili da se resorbuju i masti za ubrzano zarastanje rana. Flastere i zavoje ne preporučujem, jer otvorena rana, ukoliko nije velika ili zrela za šivenje, najlepše će zarasti ako se samo naprska sprej ili stavi prašakili mast..

Dipl. Vet. Miloš Stanojević

 
Ne znate, a konzumirate ga. Teomobrin je alkaloid koji se može naći u kakau (čitaj čokolada), čaju, raznim kola napicima itd. U visoko rafiniranim čokoladnim slatkišima razne vrste ima ga od 1,4-2,1 grama po kilogramu, a to je mnogo manje nego u crnoj čokoladi gde ga ima oko 14 grama po kilogramu. Ova količina nije opasna za ljude, tako da se ljubitelji čokolade ne plaše.
Ali, naši kućni ljubimci već imaju razloga da strahuju, naročito psi, koji za razliku od mačaka mogu da osete sladak ukus i čokolada im jednostavno prija. Sad se postavlja pitanje koja čokolada kako deluje, s obzirom na to da nema svuda iste količine teobromina, pa i kofeina.
Koliko su toksične?
Od količine čokolade zavisi i to da li će i kakvi simptomi uopšte doći do izražaja. Male količine sigurno neće napraviti dar-mar uorganizmu, ali veće...
Bela čokolada - Da bi pas od 10 kg imao ozbiljne probleme treba da pojede skoro 25 kg bele čokolade. Zvuči smešno,ali to je zato što u beloj čokoladi ima veoma malo prave čokolade. Zato je i nivo teobromina i kofeina mali.
Mlečna čokolada - Blagi simptomi se javljaju ako pas pojede oko 40 grama po kilogramu težine, dok je za teške simptome potrebno oko 120 grama po kilogramu težine. Znači da bi se pojavili nekakvi simptomi kod psa od desetak kilograma težine, treba da pojede malo manje od pola kilograma čokolade. Još uvek za ne verovati, ali...
Čokolada za kuvanje - Prvi znaci su tu već posle pojedenih 3 grama po kilogramu težine, a ozbiljni problemi nastaju kod 9 grama po kilogramu. Znači pas od 10 kg i čokolada za kuvanje od 100 gr. nikako sami u sobi, jer, očigledno je, crna čokolada za kuvanje predstavlja najveću opasnost.
Simptomi
Čak i da pas ne pojede toksičnu količinu čokolade, velika količina masnoće u ovom slatkišu može da prouzrokuje povraćanje ili proliv i to u mnogo manjim količinama od gore navedenih Ako se to desi , pazite ga i ako se simptomi ne povuku nakon osam sati, zovite veterinara, a ako je u pitanju štene, već posle četiri sata. Obavezno napomenite da je pas jeo čokoladu.
Od simptoma kod trovanja možete očekivati uznemirenost, hiperaktivnost, grčenje ili drhtanje mišića, sporiji rad srca,povećano mokrenje i, ili intenzivno dahtanje, jer teobromin, pa i kofein vrše stimulaciju nervnog sistema i srčanog mišića. Osim ovoga, ponekad se javljaju i grčevi nalik epilepsiji, pa čak i smrt ako se na vreme ne reaguje.
Dakle, ako ste videli da je pas pojeo mnogo čokolade, ili kakao prah koji je takođe bogat ovom supstancom, ne oklevajte. Nemojte se tešiti da je sve u redu ako nakon nekoliko sati ne primetite ništa. Čokolada se kod pasa jako sporo vari, čak i do tri dana može proći dok se svi simptomi ne razviju. Najvažnije je da se što veća količina hrane ili izbaci ili neutrališe adsorbensima u želucu i crevima. Ako pas već povraća, prvo treba zaustaviti povraćanje, pa onda dati adsorbense. Nadoknađivanje tečnosti infuzijom je takođe u redu, a treba proveriti i stanje srca i, ako je neophodno dodati nešto za njegovu podršku. Lečenje je uglavnom simptomatsko jer konkretnog leka za teobromin nema. I pamtite i ovo, ukoliko se teobromin resorbuje i inaktiviše u jetri izbacuje se u creva da bi se izbacio napolje, ali se ponovo aktivira i deluje. Dakle, dok pas ne izbaci sve iz sebe, opasnost postoji.
Kao što vidite, nije neophodno da vaša kuca jede čokoladu. Bolje je da ga odučite od slatkiša jer mu to i inače uopšte ne treba. Ali, ako se već desi, nemojte mnogo da oklevate.

 
Zapamtite !
Pre dolaska šteneta proučite literaturu i dogovorite se sa članovima porodice gde će pas biti smešten, ko je odgovoran za hranu, izvođenje, trening i brigu uopšte.
Potrudite se da nađete stručno lice koje ćete moći da pozovete u slučaju da vam nešto nije jasno. Nemojte ni slučajno da krenete od komšije do komšije ili od jednog "iskusnog" vlasnika do drugog i pitate sve i svašta. Tako ćete jedino biti zbunjeni i sluđeni rešenjima koja potiru jedno drugo.
Ne oklevajte da se obratite za pomoć ukoliko se javi bilo koji problem.
Štene se čisti od glista prvi put sa dvadeset dana, drugi put pred vakcinaciju sa pedeset dana, a posle toga na mesec dana do godinu dana starosti. Nakon toga, na 4 meseca, a može i malo ređe, do šest meseci. Posle prve vakcinacije sa pedeset dana posle štenećaka, parvoviroze i ostalog, ponoviti vakcinaciju za mesec dana. Sa šest meseci već možete vakcinisati psa od besnila, a sa punih godinu još jednom od štenećaka i ostalog.
Štene je kao sunđer, upijaće ono što ga vi budete učili, a ukoliko ga vi ne naučite šta treba, ono će naučiti samo, ali onako kako njemu odgovara.
Trening počinje od prvog dana kada štene dođe u kuću i traje do kraja života.Potrudite se da ga nagradite na bilo koji način, kad god uradi nešto dobro. Ako radi nešto loše, ako ne postoji drugo rešenje, kaznite ga odmah, ali ako je moguće, pokušajte da loše ponašanje prevedete u pozitivno i onda ga nagradite.
Ne vičite na psa i ne objašnjavajte mu satima kako je pogrešio i kako je on loš pas. Niti vas razume, niti ga to interesuje. Ukoliko vidi da neće biti kažnjen, vrlo lako će odglumiti kajanje i sačekati da prođe olujni oblak.
Mali pas nije dete, on je samo mali. Njegovo ponašanje je nalik svakom psu bez obzira na veličinu. Samo od vas zavisi da li će on i ostati pas ili će postati jedno nervozno i stresu podložno stvorenje.
Niste bezdušni ukoliko ne reagujete noću ako štene cvili. Ukoliko ste mu obezbedili toplo i mirno mesto za život, možete mu kratko praviti društvo ili mu naći igračku sa kojom će da spava. Ali, kao i detetu, i njemu je potrebno da se odmori i spava u miru i tišini, kako bi mogao nesmetano da raste i da se razvija.
Naučite psa od malena da prihvata češljanje, kupanje, pregled zuba i testisa, ako je mužjak, kao i vožnju i putovanje u kavezu, kako bi vam kasnije bilo lakše da odete do veterinara, majstora za šišanje, na izložbu itd.
I za kraj, dajte štenetu rutinu i ono će je prihvatiti, učite ga stalno i ponavljajte naučeno, pomognite mu da se socijalizuje, prihvati sve članove porodice i oni njega, kako bi bio siguran u društvu ljudi, izlažite ga što različitijim iskustvima, vodite ga gde god možete i pas će biti stabilan i siguran, i u vas i u sebe.

 
Postoji li tako nešto kao "muški pas" ? Jesu li neki psi više "muški" od ostalih? Odgovor je da. U stvari, postoje mnoge liste sa "muškim" rasama pasa. Ali to nije sve. Verovali ili ne, postoje i rase pasa za slabiji pol koje mogu da pomognu u privlačenju muškaraca. (pogledajte tekst "Samo za ženske oči")
Mnoge od ovih rasa za muškarce su krupni, jaki, zastrašujući, mišićavi i prilagođeni za vankućne aktivnosti.
Bokser - iako izgleda onako kako ga opisuje prethodni pasus, radi se o prijatnom i druželjubivom psu koji ume da bude zabavan i neodoljiv, osim ako mu ne uzmemo za zlo balavljenje, naročito u letnjem periodu, što je posledica same vilice. Svojom građom ostavlja utisak, jer malo pasa ima tako atletski razvijeno telo kao bokser, koje bukvalno možete nazvati izvajanim. Na suprotni pol može da ostavi dobar utisak, naročito ako se poradi na njegovom umiljavanju i tužnom pogledu njegovih velikih, lepih očiju. Ne dozvolite mu da pokaže odmah svoju snagu, već neka u početku bude manji od makovog zrna i željan pažnje, kako bi lakše otopio žensko srce i ubrzao kontakt.
Rotvajler- To je pas koji ne mora uopšte da ulazi u kuću. Nekada je bio pratilac stada, nepodmitljiv,neustrašiv i nezadrživ. Definitivno muški pas koji damu treba da podseti na najbolja holivudska ostvarenja kaubojskog žanra. Svaka staromodna devojka želi da se oseća zaštićenom, a gde će naći bolju zaštitu od prave "muškarčine" i njegovog rotvajlera. Naravno, pod uslovom da ne tražite moderne, samostalne devojke, koje ipak više preferiraju fensi pse manje po gabaritu . Mada, možda i to bude prednost, jer tada biste mogli da štitite i nju i njenog psa, pod uslovom da rotvajler ne odluči da je grad mali za njih dvojicu. Rekao sam vam, kao u kaubojcima.
Nemački ovčar - Čudo! Posle tolikih godina, posle toliko modnih udara u psećem svetu, rasa koja ne prestaje da bude popularna znači da stvarno vredi. Pas za sport i mnoge druge aktivnosti, kao rođen za muškarca koji voli život napolju. Ako imate ranč i treba vam gazdarica, pravi pas da vam j e nađe. Uopšte ne mora da se trudi da ostavi utisak. Samim svojim stavom od šteneta pa do odraslog psa, privlači sve žene sa materinskim instinktom, koje žele da čuvaju svoju decu i štenad nemačkog ovčara i da, naravno, i same budu čuvane od strana svog "rančera" i njegovog plemenitog i nezamenljivog psa čuvara.
Irski seter - Lep ko slika. Na prvi pogled prelepa muškarčina sa negovanom kosom. Znači pravi američki lepotan. Divlja duša sa savršenom frizurom u prelepoj boji, kakvu samo Irci mogu da stvore. Divan drug za šetnju i privlačenje ženskih pogleda. Doduše, u ovom slučaju moraćete više da poradite i na svom izgledu, da ne bi posle bilo nisam vam rekao, a vi se iznenadite što suprotni pol pored njega vas i ne primećuje. Problem sa ircem može da nastupi ako reši da počne da skita. Ipak je on lovački pas sa sačuvanim instinktom. Osim toga, u kući osim lajanja od njega ne očekujte više, ipak to nije službeni pas iako ostavlja utisak svojom veličinom.
Mastif - E, ovo je pravi muški pas. Za hiljade godina i ko zna koliko pokolenja unazad pravi odbrambeni pas, koji je služio i kao ratnik u mnogim vojskama. U suštini mirni džin koji zna kad treba da iskoristi svoju snagu i sačuva porodicu. Sa njim ste prava slika i prilika sigurnog doma. Samo pazite da ne izaziva strah kod suprotnog pola. Ako uspete sa vaspitanjem i napravite od njega mazu, eto dobitne kombinacije. Slabiji pol voli grubijane mekog srca.
Sibirski haski - Pas koji je došao iz najsurovijih prirodnih staništa. Naučen da vuče sanke i živi na ivici bele smrti, postao je pas koji voli širinu i duge šetnje, neosetljiv za uobičajene životne probleme. Muški pas, ako posmatrate surovost životnih uslova. Stvoren za one kojima kuća i nije neophodna, osim kao sklonište od kiše, snega i hladnoće. Životinja čopora koja priznaje samo njegove zakone i članove.
Doberman - Ako želite atletskog psa apolonskog izgleda, zbog koga staje dah kada prođe, to je taj.Pas za neograničene aktivnosti, kućna maza i borac bez kompromisa. Nemojte ga samo suprotstavljati drugim psima, zadovoljite se da vas brani od ljudi. Ako ga vaspitate da bude umiljat i mazan, na konju ste. Ali, ne zaboravite upozorenje od malopre, poradite i na sebi, da ne biste bili u senci svoga psa.
Na kraju, da ne bude nesporazuma, sve gore napisano je bilo u muškom rodu, jer to i jeste bio cilj. Muškarcima koji žele akciju i muške pse, ne pristaje ženka. Sa ženkom odmah izgledate mekši i manje akcioni heroj. Mada, i to može biti prednost ako ste grubijan mekog srca, koji se ne stidi ženskog dela svoje ličnosti i koji je odavno izgubio kompleks slabića, pa nikom ne mora da dokazuje spoljnim efektima koliko je muškarac ustvari. Prava žena će to prepoznati sama

 
Pitate li se gde su svi dobri i slobodni muškarci otišli? Naša pretpostavka je da je dobar deo njih sa psima u parku. Verovali ili ne, oni su tamo i čekaju. Opet se pitate, a šta čekaju u parku kad vi niste tamo? Pa, čekaju nekog kome će pokloniti pažnju koju sada poklanjaju svom psu u nedostatku partnera.
Deo svog života posvetio je odrastanju i sazrevanju, a sad u periodu odmora i rekreacije ima psa,dok ne nađe ono što mu priroda nalaže.
Da li je stvarno pravi?
Očigledno je da se u vezu upušta svim srcem, jer provodi svoje slobodno vreme sa psom, čisti za njim u parku ili na ulici (obratite pažnju na tu osobinu jako bitnu za oženjenog muškarca - želja za čišćenjem). A sve to vreme, negde duboko u srcu se nada da će naći srodnu dušu koja će voleti i njega i njegovog psa.
Što se vas tiče, bilo bi malo naivno da se u parku pojavite bez psa, a volite životinje, odmah bi vas pročitali kao lovca na skalp jadnog usamljenog muškarca. Ali, ako pri ruci imate psa, onda je to druga priča. Ali, savetujemo vas da ukoliko zbog toga nabavljate psa, onda nabavite onog kog biste šetali i da nije ova vrsta lova u pitanju. Tako, ako je vreme lovostaja, da možete da uživate u svom ljubimcu i ne kajete se što ste ga kupili. Ali, kao i uvek, posavetujte se unapred koja bi to rasa pasa bila interesantna jednom muškarcu, pa ako možete, zašto ne biste ubili dve muve odjednom, jer: " U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno"!.
Dakle, da vidimo. Tražite muškarca koji voli da provodi vreme napolju, na planini,kampovanju, na čistom vazduhu. Za takvog vam trebaju sportski ili službeni psi poput golden ili labrador retrivera, nemačkog ovčara, erdel terijera, šnaucera, epanjel bretona, belgijskog ovčara, setera, američkog stafordskog terijera itd.
Više volite mišićavog predstavnika muškog roda. To jest, želite reći -Veličina jeste bitna. Ako je tako, zadivićete ga samo ako imate nemačku dogu, bernardinca, irskog vučjeg hrta, bernskog planinskog psa, pirinejskog ovčara, američkog akita inu, šarplaninca, kuvasa ili tome slično.
Dovoljno ste samostalni i želite muškarca koji je svestan važnosti mode i novih trendova, a istovremeno se ne plaši samopouzdane žene koja zna šta hoće. Onda je vreme da nađete pekinezera, maltezera, pudlu, koker španijela, bišona, afganistanskog hrta, barzoja i njima slične rase.
Ako, najzad mama nema više uticaja na vas i neće dobiti infarkt od muškobanjaste ćerke koja se nikad neće udati, a o ajvaru i da ne pričamo, preporučujemo rotvajlera, bulmastifa, cane corso.
Za muškarce koji žele statusni simbol moraćete da zavolite rase poput dobermana, barzoja,nemačke doge, tibetskog mastifa, škotskog jelenskog hrta i druge njima slične.
Ukoliko tražite staromodnog muškarca koji voli miran porodični život potrudite se da nađete boksera, škotskog ovčara, škotskog terijera, ili buldoga.
Za one egzotične, neuobičajene, potražite kineskog psa sa krestom, francuskog buldoga, rodezijskog ridžbeka, bul terijera ili basenjija.
U svakom slučaju, pre nego se zaljubite ili razočarate u svog muškarca proverite osobine i način negovanja psa kog želite da kupite. Jer, muškarac može da dođe i da ode, a pas će ostati sa vama da deli i dobro i zlo.

 
Imate psa, a imate i prijatelje. Na žalost, ne idu uvek baš najbolje zajedno. Ako je pas veliki, plaši svojom veličinom i snagom, ako je mali, može da bude džangrizav i ujedljiv, pa ispada da je još gori od velikog. Zato je neophodno da goste ispoštujete, ali i da svog psa volite i dalje. Ne morate po svaku cenu pokušavati da i jedni i drugi budu u sobi istovremeno, jer ima ljudi koji se patološki plaše pasa, ali ima i onih koji baš nisu oduševljeni ako ne smeju da mrdnu iz fotelje ili ako se svaki njihov pokret u prostoriji prati sa negodovanjem.
Najbolje je da pas bude na svom mestu i sluša komande kao robot, ali ni to nije uvek moguće. Zato je najbolje da se unapred pripremi situacija i odrade predradnje, kako bi druženje bilo lepo i kako bi se i ponovilo.
Šta uraditi?
Kao prvo, svoje posetioce obavestite ukoliko ne znaju da imate psa, tako da oni u startu odluče da li su za dolazak ili nisu. Još boljeje da im objasnite šta mogu očekivati od vašeg ljubimca, ali budite iskreni prvo prema sebi, a onda i prema njima. Ako je opasan, recite da je opasan, ako je lajav, recite da je lajav, u svakom slučaju što manje slažete, možete očekivati bolje druženje.
Bilo bi takođe dobro da ih vaša "Zver" dočeka umorna. Znači, jedna dobra šetnja, ako imate vremena, može mnogo da pomogne. Pas bi se izjurcao, obišao parohiju, pokupio vesti iz komšiluka putem mirisa koje su ostavili oni pre njega i tako umoran i pun informacija, mogao bi da otrpi i najdosadnije goste. Ako nemate vremena za šetnju, pustite ga bar u dvorište da što više istroši nakupljenu energiju, kako ne bi imao volju da maltretira pridošlice.
Ako se radi o večernjim gostima, a pas je odrastao i hrani se jedanput dnevno, možete da pomerite i vreme hranjenja, jer sit pas je dobar i zadovoljan pas, koji voli da se posveti mirnom varenju hrane.
I na kraju, možete psa povući u drugu prostoriju i dati mu omiljenu igračku. Ukoliko je nije video ceo dan, vrlo je verovatno da će joj se obradovati i posvetiti joj svoju punu pažnju.
Ipak, najbolje je ...
Na kraju, ipak ćete se, nadam se, složiti sa mnom da nema ništa lepše od dobro vaspitanog psa. To se ne može učiniti preko noći i ne možete se upustiti u tu avanturu pre dolaska gostiju. To je posao koji se obavlja od prvog dana nakon dolaska šteneta u kuću i sa njim se nikad ne prestaje. Potrebno je uložiti i ljubav i trud, ali još je bitnije da se prihvati da je pas životinja čopora i da samo ako se tako tretira, može da pruži maksimum od svojih mogućnosti, pa čak i više od toga.
Zato, ukoliko uzimate psa, pripremite se i da ga vaspitate i volite, ukoliko želite da od njega napravite pravu atrakciju u svojoj kući, ali ne zbog same atrakcije, već zato što će i on u vama kao i vi u njemu više uživati, ako su vam pogledi na svet isti. Znači, da na svet gledate kao čopor u kome on ima svoje tačno određeno mesto.

 
Ustvari pitanje uopšte nije potrebno postaviti. Odgovor je poznat i pre toga. Naravno da treba zakopati kost. Nije lako ostaviti iza sebe milion godina, zarad poslednjih tričavih desetak hiljada godina, koliko traje suživot sa čovekom.Borba za opstanak, i to vrlo uspešna, omogućila je psu da preživi, ali to je značilo da se unutar genskog zapisa moralo naći sve što je neophodno za opstanak vrste. S obzirom na to da ne znaju da čitaju i pišu, iskustva desetina hiljada generacija su negde morala da ostanu pohranjena. Pošto su geni bili prisutni, bilo je logično da se u njima i zapiše čitav bukvar preživljavanja. Zato, bez obzira na mnogo bolje uslove u kojima sada žive, psi ne mogu protiv sebe i zbog toga, kosti idu pod zemlju.
Opstanak čopora je zavisio od hrane, od sposobnosti grupe da stigne plen i ubije ga. Bez obzira na bogatstvo životinjskog sveta, lov uopšte nije lak i ne garantuje uspeh. I sami znate da čak i vaša dobro hranjena kuca voli da zakopava višak hrane, a naročito kosti. To nema veze sa njihovim hirovima ili željom da vas iznerviraju, to jest iskažu nezahvalnost i pored dobre i obilne ishrane.
Jednostavno, pas zakopava kosti jer je duboko u sebi skeptičan za sutrašnji dan. Svojevremeno, njegovi preci su lovili životinje koje ni ceo čopor nije mogao da pojede. Ništa lepše od izobilja, ali niko nije mogao da im garantuje da će sledeći obrok stići sutra, preksutra ili sledeće nedelje. Zato je bilo neophodno da u blizini jazbine bude bar neka količina hrane koja bi mogla da omogući premošćavanje moguće nestašice.

 
Ove godine je Američki kenel klub proslavio 126 rođendan i, verovali ili ne, devetnaesti put za redom, najomiljeniji pas u Americi, sudeći po registrovanju pasa , je kao i prošlih godina labrador retriver koji daleko nadmašuje ostale iz Top 10.
U 2008. god, desilo se još jedno iznenađenje, buldog je prvi put posle 1935. god. ušao u prvih deset i, ove godine je čak i pojačao svoj rejting , našavši se na sedmo mestu.Još jedno iznenađenje je nemački ovčar koji je zamenio jorkširskog terijera na drugom mestu To mu je prvi put za poslednjih 30 godina.
Iako su poslednje dve godine bile preslikane, očito je da se interesovanja menjaju i da neke stare rase postaju novi ljubimci. Interesantno je da je i 2005. došlo do pomeranja, kada je patuljasti šnaucer uspeo da se izbori za desetu poziciju, sa koje je isterao čivavu.Na žalost ljubitelja šnaucera, već 2007. je nestao sa pozornice, ali se zato sledeće godine pojavio buldog, koji je sada već na sedmoj poziciji, sa koje je pomerio jazavičara.
Uostalom, pogledajte kako stoje stvari od 2006. Godine:

Top 10 2006.

1. Labrador retrievers
2. Yorkshire terriers
3. German shepherds
4. Golden retrievers
5. Beagles
6. Boxers
7. Dachshunds
8. Poodles
9. Shih Tzus
10. Bulldog

Top 10 2007.

1. Labrador retrievers
2. Yorkshire terriers
3. German shepherds
4. Golden retrievers
5. Beagles
6. Dachshunds
7. Boxers
8. Poodles
9. Shih Tzus
10. Miniature Schnauzer

Top 10 2008.

1. Labrador retrievers
2. Yorkshire terriers
3. German shepherds
4. Golden retrievers
5. Beagles
6. Boxers
7. Dachshunds
8. Bulldog
9. Poodles
10. Shih Tzus

Top 10 2009.

1. Labrador retrievers
2. German shepherds
3. Yorkshire terriers
4. Golden retrievers
5. Beagles
6. Boxers
7. Bulldog
8. Dachshunds
9. Poodles
10. Shih Tzus

 
Jeste li Vi Vođa čopora?
Svaka grupa ljudi i pasa koji dele prostor u jednoj kući automatski će formirati čopor u kome će svako , svesno ili nesvesno zauzeti svoje mesto. Onaj ko ima liderske pretenzije i upornost, obično i postane vođa. Iz ugla ljudi to izgleda kao porodica i psi, a iz ugla psa to je čopor u kome žive ljudi kao malo drugačiji psi, ali koje ne razdvaja, već vidi kao normalan deo čopora. Ova razlika u mišljenu ljudi i pasa može da napravi problem samo zbog međusobnog nerazumevanja. Mnogi ljudi ne mogu da shvate taj način razmišljanja pasa, pa svojim nestalnim ponašanjem izazivaju neuroze kod njih. Životinje su svesne da prvi u čoporu ima najveće privilegije i normalno je da ako nisu zadovoljne svojim statusom pokušavaju da zauzmu bolje mesto.
U životinjskom čoporu mesto se zauzima obično kroz igru, ali ako dva psa osećaju da su na sličnoj poziciji, moraće u direktnom sukobu da reše problem, s tim da to nije samo borba za mesto lidera, već i za višu poziciju.
Možda bi svaki pas, baš kao i čovek želeo da bude vođa čopora, ali da bi to postao mora da ima poštovanje cele zajednice, koje će steći ako je sposoban da nosi breme odgovornosti za opstanak čopora. Ali, ova pozicija donosi i svoje beneficije (zato bi svi i voleli da su na tom mestu - da li vas ovo podseća na nešto?).
Kako postati Vođa
Ako želite da budete vođa čopora postoje obrasci ponašanja koji će vas u očima pasa postaviti na prvo mesto.
Vođa jede prvi i uzima najbolje komade. Ovo nije problem pošto psi ionako ne znaju da otvaraju pakete ili konzerve gotove hrane, a ne znaju sami ni da kuvaju. Kad završite obrok (vođa jede prvi), možete da nahranite svoje potčinjene.
Pretpostavljam da imate slobodan pristup u sve delove kuće. Iz ljudskog ugla, sve ostalo bi bilo nenormalno, ali iz ugla jednog psa to je velika čast. Ako sednete na mesto gde vam pas spava, da biste popili kafu, gledajte da vas niko ne vidi osim vaše životinje. Jer, dok bi vas ljudi poslali na posmatranje i, verovatno utamničenje u specijalnoj ustanovi, pas shvata da vi uzurpirate njegov prostor i da ste vi broj jedan. Još ako mu je zabranjen pristup u prostoriju u kojoj se vi odmarate, jasno je gde je kome mesto.
Vrata pojedinih prostorija su zatvorena i iza njih psi nemaju pristup. Znajući da vi ulazite unutra, svesni su vaše uloge. Ali, da bi vam se osećali bližim, ili jednostavno da provere svoj status, često će ležati ispred zatvorenih vrata, tako da ih ne možete zaobići. I nemojte, uvek pomerite psa pre nego što uđete, jer vođa ide uvek najkraćim putem.
Veoma često se dešava da pas izleti pre vlasnika napolje, uleti u kola čim se otvore vrata ili i ne čeka da se kapija širom otvori, već je napolju. Lider to ne sme da dozvoli. Njegovo je pravo, a i obaveza da podseti potčinjene da on prvi izlazi i ulazi. Dakle, ne dozvoljavajte im da pre vas izađu ili uđu, bilo gde.
Ukoliko izlazite napolje sa psom, normalno je da pre ili kasnije naiđete na nešto što vredi pojuriti, a možda i uloviti. Ukoliko on ide prvi , verovatno će iskoristiti priliku i potrčati čim vidi nešto za čim vredi dati se u galop. Zato pas mora da ide pored, ili iza vas, i da sve vreme prati ono što vi radite. Međutim, ukoliko je već krenuo, ne trčite za njim uzvikujući komandu ili njegovo ime, jer će ga to još više ohrabriti i uveriti da je kretanje u lov izuzetno uzbudljivo. Treba da uradite upravo suprotno. Pozovite ga glasno, ili šta već, da bi mu skrenuli pažnju,a onda naglo krenite u drugom pravcu. Naravno, to je postupak koji može da napravi vođa čopora, jer on određuje šta se i kad juri.
U nepravilnim vremenskim intervalima pozovite psa da biste mu pokazali pažnju. Naterajte ga da reaguje i ako je mrzovoljan i gunđa, nastavite bez pardona.
I pas se bori
Pas će s vremena na vreme pokušati da od vas zahteva pažnju, ali vi morate ostati dosledni. Ako ste Broj Jedan, vi ste taj koji određuje kada i kako će ta pažnja biti posvećena psu. Ukoliko ostane uporan, treba biti čvrst u stavu da vas ostavi na miru. Ako je potrebno, kada skoči na vas uhvatite ga sa jedne i druge strane glave i hladnim glasom mu komandujte da odustane.
Ukoliko koristite vežbu "lezi", s tim da pas u tom položaju provede duže vreme, uspeli ste da ga u dužem periodu vežete na jedno mesto i ograničite mu kretanje. To je ista vežba koju koristi majka želeći da štene prizna potčinjenost u prvim svesnim danima života. Ovo je komanda koja spolja gledano može da izgleda kao iživljavanje, ali pas je itekako razume. Shvatiće da želite da mu stavite do znanja ko je gazda. Počnite sa pola sata, s tim da znate da je za ovo potrebno veliko strpljenje i da je dobro da u početku sedite blizu psa, kako biste mu svojim prisustvom pokazali da vi slobodno ulazite u njegov životni prostor i da imate pravo da zahtevate od njega da bude miran i poslušan.
I na kraju, ako se sa psom igrate grubih igara, budite sigurni da ćete u njima pobediti, ili uopšte ne počinjite.
Ako mislite da je ovo previše grubo, onda nemojte da prihvatite savete koje smo vam upravo dali. Pokušajte neki drugi pristup, pokušajte grubošću, pokušajte ljubavlju, ali ne smatrajte zdravo za gotovo da je i ovo pogrešno. Pas je životinja čopora i koliko god ovo zvučalo neprirodno, nije. Kada zna ko vodi čopor i siguran je u njemu, bez obzira na to što mora da prihvati jačeg od sebe i prati ga i sluša, njegov život ima smisao, za razliku od psa koji nema zdrav čopor i koji postepeno ulazi u neurozu.
Zato, ako ste Vođa, prihvatite svoje obaveze, jer vaši potčinjeni to zahtevaju, Da bi se oni bolje osećali.

 
Postoji više vrsta medikamenata koji se redovno nalaze u kućnim apotekama, a koje našim psima, ukoliko ih neumereno tretiramo, ili slučajno dođu do njih, mogu da izazovu različite zdravstvene probleme. Najlakše rešenje je da se ovakvi preparati i ne daju uopšte bez saveta sa veterinarom i čuvaju tako da im je pristup dostupan samo za odabrane.
Od mnogobrojnih preparata, obradićemo samo najčešće.

Ibuprofen

Popularan i veoma efektan, kad su u pitanju bolovi i upalni procesi kod ljudi. Spada u grupu nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Zadatak mu je da umanji bol ili ga neutrališe, uz smirivanje zapaljenskog procesa. Sprečavaju delovanje prostanglandina na mestu oštećenja, s tim što su prostanglandini pri normalnom funkcionisanju organizma neophodni u delovima gde ih sada ibuprofen blokira. Tako na primer,učestvuju u održavanju normalnog krvnog pritiska u bubrezima i štite želudac od delovanja želudačne kiseline. Kod pasa, ovaj preparat može veoma lako da dostigne toksične doze. Inicijalni toksični efekti počinju sa krvarenjem želudačnog čira. Uz to, povećanje doze eventualno izaziva oštećenje bubrega, koje ako se ne tretira, može da bude i fatalno. Zato, obratite pažnju na sledeće: loš apetit, povraćanje, crna smolasta stolica, krv u sadržaju povraćenog sadržaja, bol u stomaku, dehidratacija, slabost i letargija. Dijanoza se donosi na osnovu simptoma i anamneze koja nam govori o uzimanju ibuprofena. Testovi krvi mogu otkriti anemiju usled krvarenja čira ili oštećenja bubrega.
Psi su posebno osetljivi na efekat pojave čira kod davanja ibuprofena. Može da se pojavi nakon 12 sati od terapije , pa do četiri dana kasnije. Ukoliko su u pitanju velike doze, oštećenje bubrega se može manifestovati u vremenu od 12 sati do 5 dana. U nekim slučajevima, javljaju se i epileptični napadi.
Toksična doza ibuprofena je oko 100 mg/kg kada je u pitanju čir želuca, a za oštećenje bubrega je potrebno oko 300 mg/kg. Međutim, i ako se ponavljaju subtoksične doze, može da se desi da se jave toksični efekti. Ukoliko znate da je pas konzumirao ibuprofen, poželjno je da mu se što pre da medicinski ugalj kako bi resorbovale što veće količine leka.
U svakom slučaju, neophodno je da se obavesti veterinar za dalje tretiranje.

Paracetamol

Paracetamol je preparat koji se koristi za ublažavanje temperature i bola. Razlog premedikacije je obično samostalno lečenje bez konsultacija sa veterinarom ili ukoliko se desi da psi tablete nađu na podu.
Interesantno je da su psi manje osetljivi u odnosu na mačke, pa je tako psima potrebno da na težinu od dvadestak kilograma popiju više od 350 mg za razliku od mačaka koje su osetljive već na 25o mg.
Uz oštećenje jetre, moguća su i oštećenja crvenih krvnih zrnaca, uz formiranje Haincovih telašaca koja izazivaju prevremeno izlučivanje crvenih krvnih zrnaca iz krvotoka pre vremena. Moguće je i formiranje nefunkcionalnog oblika hemoglobina – methemoglobina, koji ne može da nosi kiseonik i njime da snabdeva ćelije.
Simptomi trovanja se odvijaju u fazama, a brzina razvoja zavisi od količine unetog paracetamola i njegovog ponavljanja. U prvih 12 sati može se javiti povraćanje, smorenost, teško disanje, braonkasto prebojavanje desni i balavljenje. U sledećih 12 sati može doći do oticanja lica, usana i udova, nekoordinisanog kretanja, kome i eventualno do smrti. A u sledećih 24 sata možemo očekivati oštećenje jetre, bolove u stomaku, žuticu i neprikladno psihičko stanje.
Jako je bitno da se što pre javite veterinaru, jer brza reakcija može da smanji negativne efekte ovakvog trovanja. Ukolioko znate da je pas konzumirao neke količine paracetamola, možete davanjem aktivnog uglja u dobroj meri da sprečite njegovu resorpciju. Ali, ako zakasnite, može doći i do nepovratnog oštećenja jetre i neophodne dijete koja dugo može da prati psa.

 
Čemu služe testovi inteligencije? Šta dobijamo time što ćemo utvrditi da nam je kuče pametnije od komšijinog? Ili, da li ćemo se ratosiljati psa koji nije sa odličnim položio ovaj test?
Testovi inteligencije za pse pate od istih nedostataka kao i za ljude, s tim da možemo dodati i još nekolikospecifičnih nedostataka. Najviše što jedan test može da učini je ono što stvaraoc istog misli da psi treba da znaju.Ali, već tu nastaje problem. Ima ljudi koji misle da psi ne misle, a ima i onih koji tvrde da ako psi misle, misle kao i ljudi. A psi? Oni se ne opterećuju time šta ljude muči. Svoj svet doživljavaju na drugi način i tako se i ponašaju. Dakle, ako pitate čoveka, psa prepoznaje na osnovu boje dlake, veličine, debljine ili mršavosti itd. S druge strane, pas prepoznaje ljude na osnovu mirisa, načina kretanja, kao i drugih sitnica, zavisno od daljine na kojoj se čovek nalazi.
Dalje komplikacije nastaju zavisno od toga koga pitate za mišljenje o psećoj inteligenciji. Ako neko čuva psa kao kućnog ljubimca za njega je najbitnije kada će štene početi da obavlja fiziološke funkcije tamo gde treba, dok za vlasnika ptičara mnogo je bitnije da pronađe plen. Znači, zavisno od rase možemo očekivati različito ponašanje.
Svaki iole ozbiljniji IQ test morao bi da uzme u obzir različitosti pojedinih rasa. Psi koji se više koriste vidom kao barzoj, irski vučji hrt, škotski jelenski hrt itd, sigurno imaju drugačiji sistem vrednosti u odnosu na baseta, raznih cunjavaca i njima slične koji ne dižu nos sa tla. Standardni testovi, teško da mogu da budu toliko širokog aspekta da mogu da uporede ove rase. Takođe, kako uporediti pse koji traže plen i reaguju u trenutku poput pravih predatora, dok na drugoj strani imate ovčarske pse koji imaju zadatak da okupljaju i prate stado, kontrolišu okolinu zbog potencijalne opasnosti i da uz to, u svakom trenutku budu dostupni svom vlasniku i njegovim komandama.
U svakom slučaju, od dobrog radnog psa koji obavlja svoje dužnosti, vlasnik ne očekuje ništa manje od savršenstva, dok vlasnik lovačkog psa koji je dobar kao gonič, na primer, ne očekuje mnogo i ne trudi se mnogo oko svog psa van lovišta.
Dakle, kako okarakterisati te potpuno suprotne karaktere, a šta tek sa mešancima kojih ima od svakave fele?
I, dok neki ljudi žele da sve pse smeste u isti koš, da njihovu inteligenciju posmatraju kao ravnu liniju, postoje i oni koji ne žele da im psi budu doktori nauka, pa se i ne trude da impresioniraju okolinu inteligencijom svojih ljubimaca. Ali, žive sa svojim psima iz dana u dan zajednički život ispunjen pažnjom i ljubavlju, bez obzira na to da li bi iz škole doneli petice ili dvojke.
Zato, ako rešavate testove zajedno sa svojim ljubimcem nemojte se previše opterećivati. Neka i to bude deo celokupne zabave za koju ste se odlučili onog trenutka kada ste shvatili da će vam život biti bogatiji uz četvoronožnog ljubimca.

 

Hej, skitara bi radije bila napolje ceo dan, nego da je zatvorimo unutra!

Pogrešno. Pas je jako vezan za svoj čopor. Više voli da bude sa svojim čoporom nego bilo šta drugo.Ako ste vi napolju, i on bi napolje, ako ste ušli u kuću, on smatra da mu je mesto u kući, opet pored vas. Čak, rado bi sa vama i na posao, ali to obično nije moguće. U tom slučaju, bitno je da li je pas u kući ili napolju. Ukoliko isterate psa napolje koji se unutra lepo ponašao, može se desiti da napolju laje, kopa i cvili, a vi se pitate zašto? Zato što je kuća glavno sedište, jazbina, sklonište čopora, zovite ga kako hoćete. Psi vole da budu blizu izvora mirisa čopora. I, dok su neki psi srećni da provedu vreme napolju dok je ostatak čopora na poslu, većina ima problema da shvati i prihvati „izbacivanje“ iz „jazbine“.
Pored toga , moguće je i da pas koji tako ima pristup široj teritoriji ima potrebu da je brani, što može da stvori novu vrstu problema: mahnito lajanje na uljeze itd. Skraćivanje teritorije koju pas „čuva“ može smanjiti pojavu ovakvog ponašanja.
Pravi kompromis bi bio da se omogući psu pristup ograničenom delu kuće i dvorišta. S jedne strane, nema osećaj da je izbačen iz jazbine, a sa druge, nije opterećen velikom površinom koju mora da brani. Pas kome ne možete verovati unutra i koji pravi nered napolju verovatno je kao mali bio van boksa (kaveza) više nego što je trebalo. Sa većinom pasa, ukoliko su kao štenci bili u boksu (što pomaže u prihvatanju kućnih pravila) sve do odrastanja (od 8 do 24 meseca starost, zavisno od rase) možete da počnete sa odvikavanjem. Takvi psi, koji su navikli da provode vreme u boksu mirno, i koji su tako stvorili naviku, kasnije će provoditi vreme mirno bez obzira da li su ili nisu u boksu.

Ok, ali drugačije je na selu, zar ne?

Za selo postoji predubeđenje da je ideal psećeg života. Ali, da li je to tako?. Psi kojima je dozvoljeno da se kreću slobodno mogu biti ubijeni od strane lovaca ili seljaka, koji još uvek nisu baš tako blagonakloni prema slobodnim psima, to jest psima uopšte, naročito ako koji štite svoju stoku.Dalje, psi mogu da se bore za teritoriju sa drugim psima. Mogu da ubijaju životinje, da se bore ili budu povređeni u borbi sa divljim životinjama, ili da od njih dobiju neku bolest, ili da ih udari auto na putu. Uz to, postaju sve agresivniji ukolko im je veći opseg teritorije koju pokrivaju, a istovremeno sa sve dužim zadržavanjem napolju zbog kontrolisanja granica, smanjivaće se njihova vezanost za vas kao vođu čopora. A i ne zaboravite da će se ta zdrava i obesna životinja pariti nekontrolisano i praviti lutalice svuda okolo.
Zato mnogi ljudi greše kada životinje iz grada puste negde u seoskoj sredini lažući same sebe da će mu tamo sigurno biti bolje. I hoće... ako ga neko od iznerviranih seljaka ne ubije ili otruje, ako ga neki čopor pasa ili pojedinac ne povredi u borbi toliko da ne može da ozdravi, ili ako jednostavno ne umre od gladi. Zato, ne obmanjujte sami sebe, selo nije ideal psećeg života.

Kad je ljut na čoveka pas pravi svakakve smicalice

Kao prvo, nepoželjno ponašanje postoji iz ugla čoveka, a ne iz ugla psa. Za njega, sasvim je normalno da kopa, laje, juri mačke, trči za točkovima automobila, valja se u đubretu i sl. To ne znači da ne treba da kontrolišete takvo ponašanje,već da će to pas uraditi kad god mu se pruži prilika, ukoliko ga ne naučite nešto drugo.
Kad pas radi nešto što nam se ne sviđa, nije dovoljno da ga samo kaznimo. Potrebno je da shvatimo uzroke takvog ponašanja. Najčešće je u pitanju frustriranost zbog duge samoće, jer psi nisu samotnjaci, kao ni vukovi, iako ih bije taj glas. To su životinje sofisticiranih udruženja – čopora, koji ispunjava sve njihove potrebe i za koji se oni bore do smrti. Ako takvu životinju ostavljate dugo samu, pa još i vezanu, ne ožete ni zamisliti štetu koju ćete time izazvati. Da do ovog ne bi došlo, poželjno je da se pas redovno izvodi u šetnju i da se pri tom posvetite njemu kako bi osetio da pripada čoporu koji vi vodite. Zato, nemojte da se opterećujete psećom zlobom, razlozi su uvek mnogo dublji.

Znam kad moj pas napravi nešto, uvek ima „onaj“ izgled krivca

Nema on pojma o tome da je uradio nešto loše. On samo zna da mu se na osnovu vašeg govora tela ne piše dobro. Razmislite sami, došli ste kući i videli prosutu korpu za đubre i razbacano đubre okolo. U trenutku vas preplavi adrenalin i vi ste spremni da eksplodirate, a pas to čita osećajući vaš novi miris. On ne zna o čemu se radi, ali pošto ste vi alfa mužjak, najbolje je da se skupi i pokaže totalnu potčinjenost. Prići će izbegavajući kontakt očima, puzeći, okrećući se na leđa, otkrivajući stomak kao totalni znak predaje. Videvši to, vi pretpostavljate da je on svestan krivice, a on je samo uplašen i nema pojma šta se dešava, samo zna da je bolje da pokaže svoju vernost i privrženost u trenutku kada ste vi besni. Bitno je da znate da ako pas ne shvata vaše izvore besa i ne može da ih predvidi jer ne zna šta ih izaziva, prestaje da vam veruje, jer se ponašate besmisleno i nepredvidivo.
Zato je bitno da psa uhvatite u trenutku kad je pogrešio, kako biste tad mogli da mu objasnite koju stvar ne bi smeo da radi. U suprotnom, vaša vika nakon nekog vremena psa zbunjuje jer on ne razume jezik ljudi i nije mu jasno čemu ta buka kad on mirno sedi i čak vam pruža dokaze potpune vernosti i privrženosti.Tako kod psa gubite autoritet. A u stvari, treba da mu objasnite šta je pogrešio i to, samo u trenutku kada je to uradio. Naravno, kad god je to moguće treba mu objasniti šta je to što treba da uradi, jer na kraju krajeva, vi ste pametniji od njega.
Ukoliko radite unapred i predupredite loše ponašanje mirnim tonom i hvaljenjem,efekat će u odnosu na viku biti mnogo brži , a i psu će se više svideti, jer vaša pozitivna pažnja je usmerena na njega..
Najbolje bi bilo da na psa uopšte ne vičete i ne pravite predstavu. Pokušajte umesto toga da shvatite šta pas radi i zašto, a onda na osnovu toga procenite način reagovanja.

Psi ne vole kaveze i izbegavaju ih.

Nije tačno. Pas je nekad u prirodi živeo u jazbini, to je bilo njegovo mesto mira, sigurnosti i opuštanja. Tajna je u pravilnom korišćenju. Naime, treba ga koristiti kao mesto za odmor, posle obroka ili kao mesto za spavanje. Štene ne smete ostavljati duže od nekoliko sati jer će sigurno završiti svoje fiziološke potrebe unutra, a ni ono to ne želi. Za vaspitanje u kući to je prava stvar, a i za ostavljanje psa kad niste kući, bar dok ne steknete poverenje u njega. Ovo nemojte shvatiti kao okrutnost, jer mnogo je bolje preduprediti razvijanje negativnih navika, s obzirom na to da nećemo biti prisutni kada nastane šteta, a svako naknadno kažnjavanje može izazvati samo još veće probleme. Samim tim što se nalazi u kavezu, manja je i teritorija koja treba da se brani, pa je i mogućnost stresa manja.
Još jedna pozitivna stvar je navikavanje psa na kavez tokom vožnje kolima, jer nikad ne možete biti sigurni sto posto kako će pas reagovati u nekoj situaciji, a na ovaj način štitite i njega i sebe.

Psu treba pokazati ko je gazda

Naravno. Problem je u tome što ljudi smatraju da to treba uraditi batinama, vikanjem, bešnjenjem, bečenjem očiju i sličnim metodama. Ali, nije to ono što treba ni nama ni psu. Biti vođa ne znači da treba držati potčinjene u strahu uz stalnu represiju. Pas čeka da ga vi povedete i za njega je sasvim normalno da bude vaš pratilac. Malo je pasa koji žele da budu vođe i često vas provociraju. Većina pasa je srećna kao deo čopora i, jedino što im treba je da imaju poverenje u svog vođu. Ako se tako ponašate, a umesto batine koristite strpljenje, upornost i čvrst stav, bićete svi srećni.
U suprotnom, kažnjavanje bez razloga ili preteška kazna za neku bezveznu grešku samo će vas udaljiti od psa. Ukoliko hoćete vaspitanog psa, vi ste taj ko ga mora vaspitati. Nikakve pretpostavke o tome kako on razume, ali neće, ili on tačno zna šta ja hoću, ali me namerno opstruira ne piju vodu. Da bi pas uradio nešto dobro mora da zna šta želite od njega i to što jednom želite na određeni način uvek mora tako da se odigrava. Sve ostalo zbunjuje psa, a istovremeno izaziva gubitak poverenja.
Najgore što može da se desi je da na kraju dobijete psa koji je otuđen od vlasnika kog ne razume, jer nije dosledan, a i grub je bez razloga. Takav pas nema drugo rešenje sem da postane ujedljiv u svakom trenutku, jer je izgubio svaku vezu sa vama i ne želi da vam se prepusti. Najgore je to što vam je takav pas slao pravovremene signale pokušavajući da vas natera da ispravite svoje greške, ali vi to niste registrovali.